Корисник:Katarinagef/песак

С Википедије, слободне енциклопедије

Геодиверзитет[уреди | уреди извор]

Геодиверзитет[1] је реч пореклом из енглеског језика – geo-diversity, што би значило геолошка разноврсност. Проучавање геодиверзитета је уско везано за групу геолошких наука. Геологија је мултидисциплинарна, не само наука, него и научна област. Геодиверзитет је својство животне средине којим она обезбеђује пуно функционисање живота, али и одржавање људских, пре свега друштвено-економских функција. Геодиверзитет описује разноврсност геолошких феномена и њихових одговарајућих процеса унутар одређеног подручја и један је од фактора и критеријума који одређују природне вредности неког места или пејзажа, а истовремено комплементарношћу утиче на биодиверзитет. Наиме, нема биодиверзитета без геодиверзитета, али и биодиверзитет представља улазно-условни садржај за развој виших облика геодиверзитета.

Предмет геодиверзитета су геолошки и хидрогеолошки објекти настали природним путем:

  • Који имају економску или културну и естетску вредност,
  • Који представљају опасност по живот на планети Земљи.

Објекти геодиверзитета који имају економску вредност[уреди | уреди извор]

Свима су познати објекти експлоатације минералних сировина који се могу видети поред пута, најчешће каменолома, шљункаре уз Дрину и Велику Мораву и експлоатације лигнита када се крене према југу Ибарском магистралом после Степојевца или код Костолца уз Виминацијум. Данашња цивилизација је незамислива без експлоатације минералних сировина. Данас експлоатација минералних сировина и коришћење фосилних горива у производњи енергије ствара огромне проблеме по живи свет на планети Земљи.

Објекти геодиверзитета који имају естетску и културну вредност[уреди | уреди извор]

Људи су одувек били заинтересовани за драго камење. Познате су приче о дијамантима из круна краљева. Поред драгог камења постоји полудраго и украсно камење. Многе зграде су споља и изнутра покривене обрађеним каменом. Пејзажи су објекти који се посећују и у којима се људи одмарају и уживају. Од објеката геодиверзитета који су такође често посећени су пећине. Ради се о геоморфолошким творевинама насталим у кречњацима. У Србији је најпознатија Ресавска пећина, као и Рајкова и Лазарева пећина.

Објекти геодиверзитета који представљају опасност по живот на планети Земљи[уреди | уреди извор]

На првом месту овде треба поменути вулкане. Пре 250-251 милиона година догодило се највеће масовно изумирање у историји планете Земље. На простору данашњег Сибира су еманације базалтне лаве трајале око 1 милиона година. Лава је запалила и слојеве угља. Овим догађајем се завршава период палеозоик, а почиње мезозоик и еволуција креће другачијим током, у односу на период пре овог догађаја. Једна од опасности по данашњи свет је вулкан Јелоустон (Yellowstone). Ово је огромна вулканска структура која се на површини планете види као калдера димензија 55x72 км. Испод ње се налази велика магматска комора испуњена магмом и врелим гасовима.

Референце[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Литература[уреди | уреди извор]

  • Вакањац Б., Вакањац Ристић В. и Ђумић Т. (2020). Геодиверзитет – основи геологије у животној средини, Универзитет Сингидунум, Данијелова 32, Београд
  1. ^ а б Геодиверзитет Основи геологије у животној средини. Данијелова 32, Београд: Универзитет Сингидунум. 2020. ISBN 978-86-7912-718-1.  line feed character у |title= на позицији 14 (помоћ)