Корисник:Marko Borenovic1/песак

Отваранње рудника у XIV веку

Рударство XIV века

Саси у Србији

Рударство у средњем веку

Саси су проширили своју делатност на многим рударским областима у српској држави. Техника коју су Саси донели је омогућила већу производњу и лакше проналажење племенитих и обојених метала(сребра, злата, олова и бакра)

Анонимни путописац, који је 1308. године путовао по српским земљама, забележио је да је Србија богата сребром, оловом и гвожђем. Сем тога рекао је да је српски краљ имао седам рудника сребра у својој земљи. Према сведочанству барског архиепископа, Србија је 1332. године имала пет рудника у којима се добијало злато и неколико рудника где се копало сребро са примесама злата.

Ова обавештења су била доста поуздана. Утврђено је да су у Србији у то време радили следећи рудници: Брсково, Рудник, Трепча, Рогозна, Јањево, Ново Брдо, Трешњица и Липник. Већина ових рудика је производила сребро. Током наредних деценија XIV века отворено је неколико нових рудника: Плана, Копорић, Остраћа/Остатија, Црнча и Железник.

Рудници у Србији и Босни у средњем веку

Рад рудника у Босни може се пратити од средине XIV века, иако су подаци о рударству, односно трговини металима забележени још током тридесетих година истог века. Рудници, који се први пут јављају у дубровачким документима, били су Остружница у средњој Босни и Сребреница у Подрињу.

О рударским подручјима, отварању и раду рудника, њиховој производњи и трговини металима сведоче писани извори, посебно грађа из Дубровачког архива, затим материјални остаци са терена и називи појединих локалитета.

У средњовековној Србији и Босни може се уочити неколико рударских базена, а у сваком од њих активан је био бар један, а често и више рудника, око којих су се врло брзо образовала насеља рудара и трговаца.

Само неколико деценија после Брскова, Саси су, следећи античке радове, почели да експлоатишу рудно благо на Руднику, планинском масиву у северном делу средњовековне Србије. Рударско насеље под именом Рудник први пут се јавља у дубровачкој архивској грађи 1293. године, што значи да је настало и развило се током последње две деценије XIII века. У почетку је успешно напредовало, али је у XIV веку, неко време, уследила извесна стагнација, изазвана нестабилном северозападном границом српске државе. Међутим, крајем XIV и почетком XV века Рудник је ушао у период свог највећег успона. У Руднику је, изгледа, одмах почела да ради ковница новца.

У Руднику су се добијали племенити и обојени метали — сребро, олово и бакар. Око Великог и Малог Штурца, на великој површини од око 16 km², налазе се бројни трагови старе рударске делатности. Најгушћи трагови рудокопа леже западно и јужно од рудничких врхова.

Многобројна троскишта на падинама и у речним долинама Рудника сведоче о снажној топионичарској делатности. Троскишта се налазе око извора реке Јасенице, у долинама Деспотовице и Мајданске реке, затим у долини Сребрнице, где постоје и рушевине зване Кулине. За разлику од троске из других рудника, ова садржи мало олова и сребра, што указује на висок степен топионичарске вештине.

Средњовековно рударство оставило је трага у топономастици Рудника и његове околине: Сребрница, Мајданска река, Рудничиште, Златарица, Раутар, Ба, Миса и други.

Литература

Сима Ћирковић, Десанка Ковачевић-Којић, Ружа ћук, "Старо српско рударство"