Корисник:NajobičnijiKorisnik/песак

Normalno magnetno zapisivanje (Perpendicular Magnetic Recording, PMR) je tehnologija za skladištenje podataka na tvrde diskove. Prvi put je dokazana prednost njene upotrebe 1976. godine od strane Shun-ichi Iwasakija, tada profesora na Tohoku univerzitetu u japanu, a prvi put je komercijalno primenjena 2005. godine. Prva demonstracija koja je zadovoljavala industrijske standarde i pokazala prednosti PMR tehnologije nad dužinskim magnetnim zapisivanjem (Longitudal Magnetic Recording, LMR) na nano veličinama je održana 1990. godine u IBM-ovom Almaden istraživačkom centru u saradnji sa istraživačima DSSC-a, Nacionalne fondacije za nauku (NSF) inžinjerskog istraživačkog centra (ERC) pri Karnegi Melon Univerzitetu (CMU).

Prednosti

Normalno magnetno zapisivanje može da postigne tri puta veću gustinu zapisa od tradicionalnog dužinskog zapisivanja. Normalno magnetno zapisivanje je prva iskoristila Tošiba u 3,5-inčnim flopi diskovima 1989. godine kako bi obezbedila 2,88MB kapaciteta (označavanih sa ED - extended density), koji nisu uspeli na tržištu. Od 2005. tehnologija je postala rasprostranjena pri proizvodnji tvrdih diskova. Tehnologija tvrdih diskova sa dužinskim zapisivanjem ima procenjen maksimum od 100 do 200 gigabita po kvadratnom inču zbog superparamagnetičkog efekta, mada se ova procena konstantno menja. Predviđa se da će normalno magnetno zapisivanje omogućiti gustine zapisa do 1Tb/in². Od avgusta 2010. diskovi sa gustinama zapisa od 667Gb/in² su bili komercijalno dostupni, a bilo je i demonstracija od 800-900Gb/in².

Tehnologija

Glavna prepreka u dizajniranju medijuma za magnetno skladištenje podataka je održavanje namagnetisanja usled temperaturnih promena izazvanih superparamagnetičkom granicom. Ako je termička energija isuviše velika može obrnuti namagnetisanje u jednoj regiji medijuma, uništavajući uskladištene podatke.Energija potrebna da bi se preokrenulo namagnetisanje magnetne regije je proporcionalno veličini magnetne regije i magnetne koervitivnosti materijala. Što je veći magnetni region i što je viša magnetna koercitivnost materijala, medijum je stabilniji.Zbog toga postoji minimalna veličina magnetne oblasti koja se može trajno namagnetisati za datu temperaturu i koercitivnost. Ukoliko je magnetna oblast manja veoma je verovatno da će se spontano razmagnetisati usled lokalnih termičkih promena. Normalno magnetno zapisivanje koristi materijale veće koercitivnosti zato što magnetno polje glave za upis efikasnije penetrira medijum u normali (normalno na medijum).