Корисник:Nemanja.NikolicVIN
Изглед
Винча (Опленачка)[уреди | уреди извор]
Винча је насеље у Србији у општини Топола у Шумадијском округу. Село се налази на рипањској површи која је у овом делу разорена челенком Винчанске реке,чији су краци местимце разорили и одсекли ове површи. Куће су на странама потока Трмчака, Царевца, Лајкове и Дубоког дола. Одмах испод челенке је нижа,је ножа, пиносавска површ, у коју се усекла Јасеница. Идући на исток према Јасеници, кућа је све мање, тако да су у њеној долини само сеоска имања. Извори су; Царевац и Шаревац. Раније је постојала и чесма кнеза Милоша, сада је ту извор. Под Прокопом је извор Светиња, који сматрају за лековит. Имања су највећим делим поред Јасенице и Винчанске реке, а има их и по селу.Виногради су на Прокопу. Село је разбијеног типа. Подељено је на шест крајева; Лајкова, Трмчак, Царевац, Вучак и Дубоки До (Велико Поље). У крају Царевац је Селиште (Старо Село) где су куће Савковића (Јовановића. (Боривоје Дробњаковић "Насеља и становништво" књига 5, страна 60.)
Шта још додати о Винчи после овог научног описа професора Дробњаковића из 1923. године. Ипак, нека запажања: Винча припада селима Горње Јасенице.Налази се у троуглу варошице Тополе, Доње Шаторње и Страгара.Путеви који повезују ова три места, обухватају Винчу са свих страна и тако је чине отвореном. као и сва насеља Горње Јасенице. Винча се шири на побрђима Рудника. Отуда и знатна висина неких делова села: Прокоп - 407 метара (Опленац 342),Гробљанско брдо 260 метара.
Атар села Винче ограничен је селима Тополом, Липовцем и Брезовцем (исток, север); Доњом Шаторњом, Блазнавом и Пласковцем (запад); Божурњом (југ). Површина износи 14.06 километара квадратних. По броју домова и становника Винча је највеће село у овом делу општине Топола. Поседима својих домаћина зашла је у све атаре околних села. Што показује да су Винчани у дужем временском раздобљу куповали земљу од својих комшија. Винча од пописа1948. године до пописа 1991. године има приближан број домаћинстава и становника; 1949 - 308 домаћинстава, 1625 становника; 1991 - 322 домаћинства са 1335 становника. За попис 2002. годину нису сређени подаци. Налази гробаља и предмета на неким деловима села, говоре да је Винча била насељена у далекој прошлости.Немирна времена средњег века, стални ратови и пустошење Шумадије, одредила су судбину Винче. Она се повремено празнила и опет пипуњавала новим становницима. На крају 18. века Винча је имала само 10 - 12 домова. Своје старо име - Виница, дугује виновој лози виноградима. Винограда је на сунчаним странама Винче било и у најстарија времена. Благоје Марковић, из Драгоцвета код Јагодине, био је учитељ у Винчи 1911/12. године. У својим "Животним успоменама", забележио је: "Судећи по његовом имену, село Винча била је ваљда, од вајкада виноградско место.Таласасто његово земљиште, које полази од Рудника и Венчаца и полако се спушта ка југу, изгледа да је особито погодно за виноградарство. Отуда у селу, ваљда, и није било куће која није имала свој виноград, а било је домаћинстава који су имали и на десетине хиљада чокота".
Земљиште је плодно. Камена нема ни у већој дубини, изузев нешто кречњака. Отуда добри услови за све гране пољопривреде. Винчани су се увек опредељивали за воћарство и виноградарство посебно у последње време.
Демографија[уреди | уреди извор]
У насељу Винча живи 922 пунолетна становника, а просечна старост становништва износи 41,0 година (40,6 код мушкараца и 41,4 код жена). У насељу има 322 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 3,65. Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.
Винарија Александровић[уреди | уреди извор]
Село Винча, подно Опленца.. ...где се налази Винарија Александровић, одувек је било познато по узгајању винове лозе и винарству. Осунчане падине, структура земљишта, ружа ветрова и повољна клима су природна благодет која је преточена у најквалитетнија вина Винарије Александровић.
Технологија[уреди | уреди извор]
Коришћењем најсавременије технологије, праћењем светских трендова, научних сазнања и традиције генерација, Винарија Александровић је постала лидер међу произвођачима вина целог балканског региона.
Вински туризам[уреди | уреди извор]
Винарија Александровић се поред производње вина бави и винским туризом на врхунском нивоу, што потврђује годишња посета од преко 15.000 љубитеља вина у оквиру организованих и индивидуалних посета. У оквиру наше понуде пружа Вам се могућност обиласка винарије у пратњи стручног водича и дегустација наших вина. Поред добро познатих брендова као што су Тријумф, Харизма, Варијанта, Регент и Родослов љубитељи вина могу да дегустирају и остала вина из наше богате понуде. Дегустациона сала располаже капацитетом 60 особа.
Конгресни туризам[уреди | уреди извор]
Нудимо Вам да код нас организујете семинаре, стручна предавања, пословна саветовања у простору који је наменски опремљен у те сврхе – сала са 60 семинар-столица и видео бимом.Пословна окупљања која за Вас и Вашу фирму организујемо у амбијенту наше Винарије се дуго памте, а пословни резултати надмашују очекивања!
Спремни смо да одговоримо на Ваше потребе и испунимо Ваше жеље.