Корисник:NemanjaHadzic97/песак

Mandarina unšiu (Citrus unshiu Marc.)

Poreklo i značaj

Mandarina unšiu predstavlja posebnu vrstu agruma.Prema starim sistematizacijama agruma mandarina je bila jedna vrsta, a mandarina unšiu podvrsta.Ona zauzima najseveriniju granicu gajenja agruma, a poznato je da se agrumi uzgajaju pretežno između 20c° i 40c° severne i južne geografske širine.Na Crnogorskom primorju koje se nalazi na Mediteranu (a van ove zone), se ipak mogu komercijalno gajiti neke vrste agruma.
Mandarina unšiu potiče iz Japana mada u Japanu nema divlje srodnike.Pretpostavlja se da je nastala pre više od 350. godina kao sejanac iz uvezenih plodova mandarina iz južne Kine.Postoje, međutim, i mišljenja da je ova mandarina hibrid između fortunele (Fortunella japonica S.) i pomorandže (Citrus sinesis Osbeck.)
Naziv unšiu potiče verovatno od iskrivljene kineske reči Ventičou, naziva nekadašnje provincije u Kini.Iz ove provincije verovatno vode poreklo plodovi iz čijeg je semena i nastala ova vrsta.Prema drugim izvorima, naziv unšiu potiče od japanske reči “unšiu” što znači besemen.
Potrošnja plodova agruma u svežem i prerađenom stanju iz dana u dan sve je veća, kako u svetu tako i kod nas.Od ukupne proizvodnje voća na agrume otpada oko 30% (zauzimaju prvo mesto u svetu), a od svih agruma oko 15% su mandarine.Ukupna proizvodnja madanarina u svetu iznosi oko 10 miliona tona.Međutim, proizvodnja mandarina u Crnoj Gori je zanemarljiva u svetskim razmerama i iznosi oko 6 000 do 7 000 tona godišnje.
Iako klimatske prilike nisu baš najpovoljnije za uzgoj mandarina ( i drugih vrsta agruma), površine pod ovom kulturom se stalno povećavaju.Nijedna vrsta voća u poslednjih 15-ak godina nema takav trend povećanja.

Rasprostranjenost

Rasporstranjenost mandarina unšiu prestavlja vrstu mandarina (Citrus unshiu Marc.), o čijoj se proizvodnji ne vodi posebna statistika.Proizvodnja svih vrsta mandarina u svetu se poslednjih 15-tak godina stalno povećava, tako da je njen udeo u odnosu na ostale agrume sa nekadašnjih 10% dostigao danas skoro 25% (27 miliona t).Najveći proizvođači su Kina sa oko 15 miliona tona godišnje, zatim Španija 2 miliona tona, Brazil 1,2 miliona tona, Japan 1 milion tona, Južna Koreja 770 hiljada tona,Turska 740 hiljada tona, Italija 700 hiljada tona i dr.

Morfološke osobine

Mandarina unšiu čini grupu sorti koje imaju nisko stablo sa širokom rastresitom krošnjom.Ona kod odraslog stabla često ima veću širinu nego visinu.Stablo nema deblji, a po izgledu se lako razlikuje od drugih vrsta agruma.
KOREN-mandarina unšiu u našim uslovima skoro isključivo živi na korenu listopadne podloge Poncirus trifoliata.
DEBLO-deblo je deo stabla koji se proteže od korena do prvih skeletnih grana.On je sastavljen od podloge i plemke.Veličina jednog i drugog dela zavisi od visine debla i visine kalemljenja.Na deblu se lako zapaža mesto kalamljenja jer je prečnik podloge za 1/3 veći od prečnika mandarine.
KROŠNJA-kod mandarine unšiu krošnja je uglavnom šira nego viša.Sastoji se od skeletnih i obrastajućih grana.Na ovim granama se razvijaju grančice ili mladari koji mogu biti rodni ili nerodni.
LIST-za razliku od listopadnih voćaka, lišće mandarina ima posebnu ulogu kao skladište hranljivih materija.Ona je najvažniji organ krošnje u toku celog života stabla.
PUPOLJCI-se nalaze na vrhu mladara i po dužini mladara (lateralni ili postralni).
CVET-se razvija iz cvetnih pupljaka koji se nalaze u pazuhu lista ili na vrhu mladara.

Fiziološke osobine

U toku jedne godine mandarina unšiu prolazi kroz fazu intezivnog rasta i fazu mirovanja.Ova smena rasta i mirovanja nije lako uočljiva, a mirovanje nije isključivo vezano za zimsko godišnje doba kao kod listopadnih voćaka.Ipak, mirovanje u zimskom periodu je duže i intezivnije nego u ostalom delu godine.
Najveće štete se dešavaju kada posle dužeg sušnog perioda naiđe topla i vlažna jesen i mandarine ponovo procvetaju.Ovi plodovi, iako zametnuti, obično ne uspeju da sazru, a iduće godine cvetanje je slabo ili potpuno izostaje.
U aprilu počinje pojava cvetnih pupoljaka, a cvetanje u uslovima jadranskog primorja počinje sredinom maja.Optimalna temepratura u ovom periodu je 17-18°C, a niže temperature i hladni i suvi vetrovi mogu izazvati otpadanje pupoljaka i cvetova.Cvetanje traje od 13 do 15 dana.

Sorte

U poslednjih nekoliko godina i kod nas ima izdvojenih klonova koji u perspektivi mogu da prerastu u sorte.Da bi sve sorte i klonove lakše sistematizovali,smatatramo da ih za naše uslove treba podeliti u 6 grupa:

1. Vrlo rane sorte ( Goku-Wase, Miyamoto, Vakijama, Čahara, Primasole, Klon-D-11, Zorica rana);
   
2. Rane sorte (Kawano Wase, Okica, Karantuli Sadreo);
   
3. Srednje rane sorte (Kuno, Seto, Miho, Amstrong);
   
4. Srednje kasne sorte (Ovari, Silverhil);
   
5. Kasne sorte (Ovari No 145, Sajgon);
   
6. Vrlo kasne sorte (Aoshima).
   

Literatura

Suptropske i tropske voćke, prof.dr Mihailo D.Nikolić, dr Momčilo D.Radulović.