Корисник:NesicDunja/песак

Учење на даљину путем интернета

Учење на даљину (енгл. Distance learning) представља инструкциони начин учења који не захтева присуство предавача и корисника у истој просторији. Поред термина учење на даљину користи се још и образовање на даљину, међутим, у документима на енглеском језику заступљенија је прво поменута синтагма. Да би учење на даљину било успешно мора постојати активна интеракција између ученика, односно корисника, као и веза између корисника и наставника која обезбеђује повратне информације. Различити дидактички мултимедијални материјали обезбеђују већу динамичност и могућност индивидуализације у складу са интересовањима корисника. Дакле, самим тим што се настава индивидуализује, она омогућава ученику да напредује оним темпом који је прилагођен његовим могућностима, психолошким способностима и ономе што је ученик претходно научио из дате области.

Карактеристике учења на даљину

• Раздвојеност наставника и ученика у фази учења (односи се како на временску, тако и на просторну раздвојеност)

• Двосмерна комуникација између наставника и ученика

• Институционална акредитација ( програм мора бити акредитован или сертификован од стране институација или агенција)

• Употреба интерактивних мултимедијалних алата

• Могућност сусрета учесника лицем у лице (подразумева поменуту интеракцију међу учесницима, учење у просторијама предвиђеним за практичан рад или у библиотеци)

• Активно учествивање ученика у организацији рада

• Флексибилан распоред обавеза

• Могућност ангажовања најбољих стручњака из одређених области

• Самосталност ученика у истраживању потребне литературе

Историјат учења на даљину

Учење на даљину као систем и процес повезивања полазника са удаљеним образовним изворима развијало се у три периода.

Први период који обухвата другу половину 19. века подразумевао је дописно образовање које постаје законси процес образовања захваљујући појефтињењу поштанских услуга у Америци и Европи.

Други период везује се за крај шездесетих и почетак седамдесетих година двадесетог века. У овом периоду велику и посебну улогу имају универзитети и институције из Велике Британије, Канаде, Америке и Јапана. Ово је период употребе радија, телевизије и аудио-трака у комбинацији са традиционалним методама.

Трећи период обухвата период савременог учења на даљину и везује се за мултимедијалне рачунарске системе и интерактивну телевизију.

1997. године – Појављују се алатке за онлајн учење.

1998. године – Настао је термин e-learning.

2000. године – Милијардер Мајкл Сејлор донира 100 милиона долара за стварање бесплатног онлајн образовања на квалитативном нивоу Ајви лиге.

2001. године – Развијен је Moodle, виртуелна образовна средина.

2003. године – Почео је са радом LINK e-learning system

Творац прве српске платформе за E-learning јесте LINK group

LINK group је једна од водећих српских компанија у области пружања услуга образовања из области информационих технологија и страних језика (курсеви, семинари, студије), пројектовања и спровођења информационих система, израде софтверских решења за управљање људским ресурсима, електронско пословање на Интернету и едукативних софтвера.

Синхрони и асинхрони модел учења на даљину

Постоје две категорије система за образовање на даљину, а то су: синхрони и асинхрони модел. Ова подела заснована је на томе да ли се комуникација одвија у реалном времену, тј.истовремено или не.

Синхрони модел захтева симултано учешће свих учесника у конференцијама, тако да се интеракција одвија у реалном времену. Неки од примера синхроних технологија јесу компјутерске конференције, аудио конференције, интерактивна телевизија, аудио-графичка технлогија. Предности синхроног модела учења на даљину јесте директност приликом комуникације у реалном времену, ефикасније и брже решавање проблема

Асинхрони модел  не захтева да сви учесници у конференцији буду присутни у исто време, веч се састављју распореди према индивидуалним могучностима и жељама ученика, због чега је овај модел далеко флексибилнији. Примери асинхроних технологија су електронска пошта, аудио и видео касете, дописна школа, курсеви базирани на World Wide Web-у који се стално усавршавају. Предности овог модела јесу ти што се ученику омогућава учествовање у процесу учења по његовом избору, даје му се прилика да додатно анализира и истражује. Овај модел има и неколико мана попут успорене дискусије, недостатка мотивације и одговорности и могуће анонимности.

Начини комуникације приликом учења на даљину путем интернета

Учење на даљину путем интернета може се реализовати на више начина. Ученику се пружа могућност избора начина комуникације у зависности од његових интересовање и самог избора курса. Неки од начина комуникације јесу: видео конференција, аудио конференција, говорна пошта, интеракција Touch Tone и компјутерска конференција.

• Видео конференција: најчешће се користи када је наопходно садржај приказати помоћу различитих видео средстава попут шема, графикона, слајдова, видео траке или цртежа. Након што се жељене информације презентују, организује се време за интеракцију између наставника и ученика.

• Аудио конференција: користи се када видео презентације нису неопходне. Овај вид учења функционише тако што се обезбеђује двосмерна комуникација између студената како би они могли размњивати искуства и информације. Аудио конференције се могу користити приликом групног рада, а додатни визуелни материјали могу се слати факсом или поштом. Распоред конференција мора бити унапред одређен и познат ученицима.

• Говорна пошта: комуникација између наставника и ученика функционише путем телефонског сервиса или гласовне поштанске кутије. Говорна пошта спада у асинхроне технологије, што значи да ученик сам проучава садржаје, док у сваком тренутку и на сваком месту свом наставнику може послати путем телефонског сервиса или пак, путем електронске поште.

• Интеракција Touch Tone: представља програм рада телефона ‘‘на додир’’ и користи се како за предавања, тако и за вежбе. Комуникација између ученика и садржаја врши се преко комбинације бројева, а студенти компјутерском систему могу приступити преко менија стандардних телефона.

• Компјутерска конференција: опрема која се користи приликом компјутерске конференције јесте рачунар, телекомуникациони софтвер, модем и телефонска линија. Она садржи флексибилан распоред, а ученицима је доступна 24 сата дневно, што знатно олакшава организацију времена. Претежно се ослања на сарадњу и тимски рад, али сваки студент има своју електронску пошту, као и приступ групној електронској пошти путем које се одвија комуникација и интеракција.

Предности учења на даљину у односу на традиционалну наставу

Предности учења на даљину не односе се само на полазнике курса, односно ученике, већ и на оне који обезбеђују овакав начин учења. Неке од предности учења на даљину које су уочене у односу на традиционалну наставу су:

• Превазилазе се временски и просторни проблеми који су карактеристични за традиционалну наставу

• Поред стицања знања из одређених области, учење на даљину омогућава професионално усавршавање и константно учење, као и могућност учења, односно студирања уз рад.

• Полазници сами одређују када започињу са курсом, бирају место, време и темпо којим ће курс реализовати.

• Ученици имају могућност избора начина учења ( да ћи ће то бити активно или пасивно учење, да ли ће учествовати у дискусијама и интерактивним симулацијама).

• Акценат је на самосталном учењу и на самосталној потрази потребне литературе.

• Интеракцијом са изворима информација повећава се ученикова активност, развија се критичко мишљење, као и способност анализирања и закључивања.

• Интеракција се успоставља не само са наставницима, већ и са другим ученицима приликом чега долази до размене знања и искустава.

• Образовни софтвер који прати образовање на даљину пројектован је тако да обезбеђује пвремену евалуацију знања у фази учења, тако да се поред вредновања наставника врши и самоевалуација ученика коришћењем образовног софтвера.

• На факултетима и школама које подразумевају праксу, омогућава се праћење и критичко преиспитивање праксе што наставу чини ефикаснијом.

• Смањење трошкова.

Софтвери за учење на даљину путем интернета

Одлуку о избору апликације за учење на даљину путем интернета доносимо на основу процена наших потреба, али и могућности и карактеристика апликације. Веома је важно и ко су корисници апликације, да ли су то корисници који поседују основну информатичку писменост или напредни корисници. Неке од апликација са веома добрим радним околинама које су погодне за предавања јесу Moodle, који је најзаступљенији у нашој држави, затим Едмодо, Claroline и ATutor.

Moodle је слободни софтвер за електронско учење, учење на даљину, који је уједно и систем за управљање курсевима. Назив Moodle је скраћеница за модуларно објектно оријентисано динамично окружење за учење (енгл. Modular Object-Oriented Dynamic Learning Environment). Има функције карактеристичне за софтвер за електронско образовање уз неке иновације какав је систем за селекцију. Као систем за управљање учењем, може се користити за образовање, обуку и развој ученика или запослених. Неке од функција Moodle софтвера јесу: форум, додела задатака, преузимање докумената, оцењивање, онлајн квизови, онлајн календар, снимање странице као PDF документа. Помоћу Moodlе-а на веома једноставан начин можемо унети жељени садржај и приказати га корисницима. Moodle је преведен на више од сто језика, а користи се на многим високо образовним институацијама у Републици Србији.

Едмодо је бесплатни систем за управљање учењем и друштвена мрежа која је настала 2008. године. Циљ Едмод-а јесте да повеже ученике и наставнике и да их подстакне на сарадњу. Неке од могућности које овај систем нуди својим корисницима јесу: дељење наставних садржаја, повезивање и интеракција са другим наставницима, размена идеја и искустава, дељење слика и видео записа, индивидуални разговори, дељење порука унутар група, формирања личне библиотеке са жељеним и корисним web адресама и бројне друге могућности. Повратна информација је тренутна, јер се одговори ученика аутоматски статистички обрађују. Налог на овој платформи могу отворити како наставници и ученици, тако и родитељи. Што се тиче безбедности ученика, радно окружење је веома безбедно јер унутар сваке групе у којој долази до комуникације, учествује и наставник.

Claroline је палтформа која је веома једноставна, отворена и беспалтна, а служи учењу на даљину. Ова платформа садржи бројне алате који обезбеђују рад полазника курса и ментора, а неки од њих јесу документи, календар или форуми. Ова палтформа покренута је у Белгији 2001. године, али се сада користи широм света. Аутори ове платформе потрудили су се да обезбеде мотивацију својим полазницима тако што ће полазник курса моћи да успешно дође до постављених циљева, развијајући своје способности и решавајући дате задатке. Наглашава се значај стицања нових знања, искустава, ставова и вештина.

АTutor - Овај систем за управљање учењем настао је у Торонту, у канадском Центру за асистивне технологије. Основу ове палтформе чини база података, програмски језик PHP и web сервер. ATutor служи за креирање, објављивање и управљање садржајима намењеним за учење на локалном рачунару, мрежи или интернету. Овај програм инсталира се једноставно, постоји подршка за српски језик, а од осталих система за управљање учењем разликује се по приступачности за особе са инвалидитетом.

Универзитет Ферн из Хагена

Универзитет Ферн који се налази у Немачкој, основан је 1975. године Учење на даљину на овом Универзитету одвија се путем интернета, тачније коришћењем система за управљање учењем поменуте платформе Moodle. Матријали неопходни за учење студентима се достављају путем поште, а ти материјали су како штампани (уџбеници, приручници), тако и други електронски материјали који се налазе на дигиталном вишенаменском диску. Сви грађани, било да су становници Немачке или неке друге стране државе, који имају 18 година и потребан ниво образовања, као и одређени ниво знања немачког језика, имају праву на беспалтно школовање на овом Универзитету. На Универзитету Ферн могу се похађати основне, мастер и докторске студије и то на Факултету за друштвено-хуманистичке науке, Факултету за Математику и рачунарске науке, Факултету за економију и пословну администрацију или на Правном факултету. Завршни испити могу се полагати директно у Хагену или у неком од Центара за студирање које се налазе у Немачкој, Аустрији, Швајцарској и Мађарском, при чему све трошкове завршног испита сноси сам Универзитет.