Корисник:Ninoslava sotra/песак2
Вилијам Веб | |
|---|---|
 | |
| Датум рођења | 21. јануар 1887. |
| Место рођења | Бризбен, Аустралија |
| Датум смрти | 11. август 1972. (85 год.) |
| Место смрти | бризбен, Аустралија |
| Занимање | Судија |
| Активни период | 16.9.1948-16.9.1958. |
Сер Вилијам Флод Веб(енгл. Sir Wiliam Flood Webb) (21. јануар 1887 - 11. август 1972) био је судија Врховног аустралијског суда и председник Војног суда за Далеки исток [1] након Другог светског рата.
Приватан живот[уреди | уреди извор]
Рођен је у Бризбејну, 21. јануара 1887. Ишао је у школу Сент Мери у Варвику. Након тога је студирао на Универзитету у Квинсленду где је завршио Правни факултет. Примљен је 4. јуна 1913 у судску комору Квинсленда због постигнуте изузетне оцене од 71.5% на правосудном испиту 20 маја.
17. марта 1917. године се оженио са Беатрис Агнеу у цркви Светог срца у Сандгејту. Умро је у Бризбејну 11. августа 1972. године[2].
Каријера[уреди | уреди извор]
1915. године био је јавни бранилац државе Квинсленд и од 1917. до 1922. радио у Краљичиној служби. 1922. му је дата титула Генерала Квинсленда, и задржао је до 1925. године[2].
Веб је такође био председник Комонвелтског саветодавног и апелационог суда. Од 1922. до 1927. године и од 1925. до 1945. председник Апелационог суда у Квинсленду[2].
Врховни суд[уреди | уреди извор]
Вебу је дато место судије Врховног суда у Квинсленду 25. априла 1945. године. Задржао је ту позицију до 17. маја 1940. Након тога је постао виши кривични судија истог суда. 27. јуна 1940. године је добио унапређење у шефа кабинета Врховног суда. Ту позицију је задржао до 15. маја 1946. године. Место је напустио да би заузео позицију у Врховном суду Аустралије[2].
Током свог служења у Врховном суду Аусталије 1943. године, био је задужен да истражи јапанске ратне злочине током Другог светског рата[3]. У периоду између 1943. и 1945. написао је три извештаја, познати као Вебови извештаји, о јапанским злочинима над аустралијским ратним заробљеницима[2]. 1944. је године посетио и Лондон, како би пружио свој увид у извештаје Ратној комисији Уједињених Нација
Врховни суд Аустралије[уреди | уреди извор]
Веб је започео своју службу на Врховбом суду у Аусталији у мају 1948. године. Током тог периода, био је председни Међународног ратног трибунала за Далеки Исток. Тај трибунал је покушавао да утврди јапанске ратне злочине[4] током Другог светског рата од 1946. до 1948. Веб је био укључен у мањи скандал крајем 1947. године, који је довео до случаја приватизације банака. Аусталијска Влада је покушала да повуче Веба из Токија, тражеђи од генерала Дагласа Мекартура да га разреши функције, јер је постојало уверење да ће пресудити на начин који одговара Конвелту. Међутим, након притиска судије Овена Диксона[5], тадашњи шеф судске коморе, Џон Латам, назвао је Веба и охрабрио га да остане у Токију. 12. новембра 1948. након више од две године суђења, Веб је као Председник трибунала изрекао пресуде свима који су били криви. Веб је изјавио да су бројна суђења одржана у Токију, била најважнија кривична сућења у историји.[3] Веб је отишао у пензију 16. маја 1958, после тачно 12 година службе на месту судије[2].
Почасти[уреди | уреди извор]
1954. године Веб је добио одликовање Витеза Британског Царства[6]. 1967. добио је почасни докторат Права на Универзитету у Квинслету.
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ International Military Tribunal for the Far East (на језику: енглески), 2020-12-24, Приступљено 2020-12-30
- ^ а б в г д ђ Weld, H. A., Cultural Advice, National Centre of Biography, Australian National University, Приступљено 2020-12-30
- ^ а б King, Rob W.; Verhoeff, Pieter (2018-01-11), Tokyo Trial, Stacy Keach, Tim Ahern, Paul Freeman, Serge Hazanavicius, Don Carmody Television, FATT Productions, NHK Enterprises, Приступљено 2020-12-30
- ^ „National Archives of Australia - Fact Sheet 61 - World War II war crimes”. web.archive.org. 2005-11-30. Приступљено 2020-12-30.
- ^ Owen Dixon (на језику: енглески), 2020-11-30, Приступљено 2020-12-30
- ^ „The Order of the British Empire - College of Arms”. www.college-of-arms.gov.uk (на језику: енглески). Приступљено 2020-12-30.