Корисник:Njonic/песак

С Википедије, слободне енциклопедије

ХИЛАНДАРСКИ ЛИСТИЋИ[уреди | уреди извор]

Hilandarski listići najstariji srpski rukopis, knjiga

ХИЛАНДАРСКИ ЛИСТОВИ

ХИЛАНДАРСКИ ЛИСТИЋИ СУ НАЈСТАРИЈИ СРПСКИ РУКОПИС, ПИСАНИ СПОМЕНИК

За сада се поуздано зна за Хиландарске листиће, који су најстарији српски рукопис писан на хартији и најстарији словенски споменик писан ћирилицом сачувани до данас. Хиландарски листићи потичу с краја X и почетка XI века. Иначе ови листићи припадају ћирилском делу канона. Обухватају 2 листа и по садржају су делови беседе Светог Ћирила Јерусалимског (318-395). Проначао их је 1844 године В.И. Глигорович у Хиландару, тачније у малој скриптарници у пиргу Светог Саве и поклонио их је Новоросијској државној библиотеци у Одеси- данас државни универзитет у Одеси. Данас се Хиландарски листићи чувају у државној универзитетској библиотеци у Одеси под бројем Р I 533. В.И. Глигориевич је 1851 године објавио препис са грчким предговором и властитим напоменама као и 1852 и 1856 године затим И.И. Срезневски 1868 године и И.В. Јагић 1882 године са коментарима. Међутим, године 1898 објављује фототипско издање листића уз критички осврт у Петрограду Степан Михајлович Куљбакин (Хиландарски листићи, Споменици старословенског језика), Куљбакин дописни члан Руске академије наука и уметности, лингвиста, 1941 године сахрањен у Београду. Куљбакин је написао и значајно дело (Лексика Хиландарских дела XI века и Дела ћирилске писмености XI века 1900 године).

О Хиландарским листићима се детаљно и веома аналитички бавио Георгије Георгијевски (Скопје) и објавио рад 1970 године под насловом Хилендарските ливчиња. Потом је уследило издање које се бавило Хиландарским листићима од А.Минчеве Старобългарски кирилски откъслеци. София, 1978, 24—39.

[1] [2] [3] [4] [5] [6]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ O Manastiru Hilandar, www.hilandar.info
  2. ^ „Древние славянские памятники юсового письма“, И. Срезневский, Санкт-Петербург, 1868 г., стр. 37-38, 187-191.
  3. ^ „Specimina linguae palaeoslovenicae. Образцы языка церковно-славянского по древнейшим памятникам глаголической и кирилловской письменности“, В. Ягич, Санкт-Петербург, 1882 г., стр. 64-66.
  4. ^ „Хилендарские листки. Отрывок кирилловской письменности XI века“ - „Памятники старославянского языка“, Ст. Кульбакин, том 1, СПб., 1900 г.
  5. ^ „Памятки старослав,нської мови X-XI вїкїв“, I. Огїенко, Варшава, 1929 г., стр. 42-44, 252-259.
  6. ^ „Старобългарски кирилски откъслеци“,, А. Минчева, 1978 г., стр. 24-39, 94-97, 113-201.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Корисник:Njonic/песак&oldid=21724446”