Корисник:Pdjurdjic/IP сервиси

Интерфејс са вишим слојевима (нпр. TCP), описујући сервисе које IP обезбеђује.Сервиси који ће бити обезбеђени преко слојева протокола (нпр. између IP и TCP) су изражени у облику примитива и параметара. Примитива описује функцију која ће бити извршена, а параметри се користе у пропуштању података и контроли информација. Стварна форма примитива зависи од имплементације. Један од примера је позив подпрограма.

Типови

IP обезбеђује две сервисне примитиве интерфејса ка следећим слојевима. Send примитива се користи да би се затражила трансмисија податка. Deliver примитива се користи од стране IP-a да би се обавестио корисник да су подаци стигли. Параметри повезани са ове две примитиве су следећи:

• Изворишна адреса: Међумрежна адреса пошаљиоца.
• Одредишна адреса: Међумрежна адреса примаоца.
• Протокол: Протокол примаоца
• Индикатор типа сервиса: Користи се да специфицира третирање јединице података у току трансмисије кроз мреже.
• Идентификација: Користи се у комбинацији са изворишном и одредишном адресом и корисничким протоколом да би се јединствено идентификовала јединица података. Овај параметар је потребан због поновног склапања података и извештаја о грешци.
• Идентификатор Don’t Fragment (Немој Фрагментовати): Указује да ли IP може да подели податак како би успешно обавио испоруку.
• Идентификатор Time To Live (Време у Животу): Исказује се у секундама.
• Дужина података: Дужина података која се преноси.
• Опције података: Опције које тражи IP корисник.
• Подаци: Кориснички подаци који се преносе.

Параметри идентификација, идентификатор Don’t Fragment (DF) и Time To Live (TTL) су присутни у Send примитиви али и у Deliver примитиви. Ова три параметра одређују иструкције IP-у које нису брига IP корисника који прима пакет.

Параметар назван опције података обезбеђује будуће проширење и позив параметара који се обично не позивају. Тренутно дефинисане опције су:

• Сигурност: Допушта да сигурносна ознака буде закачена на датаграм.
• Изворишно рутирање: Низ адреса рутера који специфицира руту коју треба следити. Рутирање може бити стриктно (само идентификовани рутери могу бити посећени) или незаобилазно (остали међу рутери могу бити посећени).
• Запис руте: Поље је постављено да би се записао низ рутера посећених од стране датаграма.
• Идентификација тока: Именује резервисана средства која се користе за сервис тока. Овај сервис омогућава специјално манипулисање за повремено густ саобраћај (нпр. глас).
• Ознака времена: Изворишни IP ентитет и неки од међу-рутера додају ознаку времена (у милисекундама) јединици података када пролази поред.