Корисник:Pokrajac2
Више информација погледајте на ОВОЈ страници.
131. ВИТЕЗОВИ ЗА БЕЧКОГ РАТА
ПИСМА ОД ВИТЕЗОВА, КОЈИ ИЗГИБОШЕ РАТА БЕЧКОГА
Још зорица не забијелила
ни Даница помолила лица,
виче вила с Велебит-планине
тер дозивље мајку Стојанову:
»Устани се, мајко Стојанова,
у за час си зорицу заспала
и на војску синка отправила,
већ га, мајко, причекати нећеш!
Погибе ти Јанковић Стојане,
од Котара млађан кавалире:
не погибе од бријетке ћорде
ни од мача, ни од бојна копља,
већ од танке пушке талијанке,
којано је у Бреши кована,
погуби га Наџаковић Мујо
насрид Дувна, поља широкога.«
Јанковићу, крило принципово,
веле ти си глава одсикао
све по избор ага и спахија,
капитана и младих сердара!
Еј крајино, крвава кошуљо,
многе ти си мајке расцвилила,
а сестрице у црно завила
и љубовце у род отправила!
Погибе нам Покрајац сердаре,
љути змаје, дите Милосаве:
погуби га Колак буљумбаша.
Еј Покрајче, покојна ти душа!
Ну послушај, драги побратиме,
ди погибе нећак Јанковића,
по имену Тинтор барјактаре:
у Неретви под Габелом градом
погуби га Љубовићу беже.
Кукала је црна кукавица
усрид зиме, кад јој није вриме:
није оно црна кукавица
већ је мајка Миљковића Марка
зашто Марка ране допадоше
бојак бијућ с царевим делијам,
он од рана приболит не може.
Миљковићу, крило од Котара,
многе ти си Турке погубио!
Еј Габело, да би се просила,
под тобом је јунак погинуо,
по имену Накићу Матију,
љута змија од града Дрниша!
С њим погибе Стипане Матићу,
од старине витез и племићу:
прија нег' је јунак погибао,
пет је турских глава одсикао.
Љуто цвиле од Книна левенте,
јер погибе од Книна сердаре,
по имену Иве Синобаде:
погуби га Ножиновић Мујо
под Гламочем, под бијелим градом.
И погибе клишки харамбаша,
по имену Булиговић Марко:
у Скопју му главу одсикоше,
за јабуку паши дароваше.
Погибе нам од Пољица кнеже,
по имену Брњићевић Лука,
у Габели, да је Бог убио!
Ал' се бише липо заминуо,
четири је главе одсикао.
Још погибе Косор кавалире,
од Задварја по избор сердаре:
погуби га Кусићу Јуриша,
кога бише узео за сина.
Еј невиро, нигди те не било!
У Зажабју више Метковића
погибе нам Водановић Мијо,
од Приморја на гласу сердаре,
који турске одсицаше главе.
И погибе Вислцовић Јуриша,
од Приморја млађан харамбаша,
на јуришу Сиња бијелога.
Еј делијо, покојна ти душа!
Јунак бише Врањешевић Грго,
ал' и њему главу одсикоше
на Врљици, испод Имотскога:
погуби га диздар-ага Мујо.
Погибе нам на гласу витеже,
који турске одсицаше главе,
у Попову под кулом Сејића,
по имену Новковић Никола,
од Неретве мутне кавалире.
И погибе Талајић Шимуне,
љута змија, побре, од крајине:
Турци њему главу одсикоше
у Мостару, граду бијелому.
Витезови, покојне вам душе!