Корисник:Sanja1996/песак

Модели образовања на даљину

Образовање на даљину представља инструкциони начин предавања који не захтева присуство наставника и ученика у истој просторији. Без обзира на телекомуникационе медије којима се обезбеђује образовање на даљину могу се идентификовати основне карактеристике и то:

•   раздвојеност ученика и наставника у фази учења,
•   двосмерна комуникација између наставника и ученика,
•   постојање сталних или повремених задатака које наставник даје ученицима,
•   повремене консултације у истим просторијама,
•   уштеда у времену,
•   самосталност ученика у истраживању литературе,
•   уједначавање нивоа добијених сазнања на различитим универзитетима или школама,
•   могућност ангажовања најбољих стручњака из одређених области,
•   коришћење више дидактичких медија,
•   флексибилан распоред обавеза,
•   активно учешће ученика у организацији рада и др.

Термини који су повезани са учењем на даљину

1. Дописно образовање, независно учење и учење од куће јесу термини и методе учења на даљину који су стари читав један век, а основа им је самостално учење у коме најчешће доминирају штампани материјали. Интеракција између предавача и ученика остварује се на више начина, а неки од њих су: телефон, видео касете, аудио касете, радио, телевизија или поштанске услуге. Дописно образовање углавном обухвата курсеве из предмета који су намењени да корисник стекне формално образовање (сертификациони профрам), затим стручни курсеви и предмети из области технике и технологије, општеобразовни курсеви и курсеви који су везани за хоби корисника.

2. Екстерне студије функционишу путем инструкција ван образовне институције (најчешће су то удаљене учионице у регионалним центрима). Оне укључују различите видове испорука као што су аудио, видео или рачунарске конференције. Самоинструкција се односи на процес у коме полазник курса, постепено, корак по корак, овладава материјом тако што самостално вежба и самостално прати свој рад. Корисник упуства добија у штампаном или електронском облику, а многобројне школе страних језика нуде управо овакве пакете.

3. Учење базирано на технлогијама односи се на учење у којем технологија преовлађује у односу на штампане материјале. Разликујемо две главне форме учења а то су самостално и конференцијско.

4. Учење у чијем центру је онај који учи- подразумева флексибилан начин учења и унапред договорене наставне циљеве и садржаје.

5. Отворено учење јесте концепт који подразумева да полазник курса сам може изабрати место студирања, време похађања, механизме подршке и сам може доносити одлуке попут тога када ће почети или завршити са оваквим начином учења.

6. Отворени приступ пре свега подразумева принцип отворене уписне политике, што значи да је главна намера та да се превазиђе ограничавајући фактор доступности образовању.

7. Флексибилно учење подразумева стварање погодног окружења за учење. Погодности које заступа јесу ставрање нових модела учења, концепт у чијем се центру налази полазник курса, познавање потреба и интересовања полазника, различити стилови учења, поштовање и уважавање курикулума, педагошких идеја и концепција, као и коришћење различитих извора за учење и медија који обезбеђују успешно и темељно учење.

8. Дистрибуирано учење јесте термин којим се акцентује учење у односу на технологије или раздвојеност наставника и полазника курса.

Историјат

Историјат образовања на даљину развијао се у три периода:

1.      Први период- (друга половина 19. века), обухвата дописно образовање које постаје легитимни процес образовања захваљујући појефтињењу поштанских услуга у Европи и Америци.

2.      Други период везујемо за крај шездесетих и почетак седамдесетих година двадесетог века. То је период употребе радија, телевизије и аудио-трака у комбинацији са традиционалним методама. У овом периоду посебну улогу имају универзитети и институције из Велике Британије, Канаде, Јапана и Америке.

3.      Трећи период, период савременог учења на даљину, везујемо за мултимедијалне рачунарске системе и интерактивну телевизију.

Тејлерова парадигма модела образовања на даљину приказује еволуцију кроз пет генерација са њиховим предностима али и недостацима.

1.Прва генерација- Модел дописивања

Представља најстарију форму учења на даљину. Дописне школе настају и развијају се у складу са развоојем поштанског система и штампане речи. Оне омогућавају да полазници поштом добијају материјале за учење и шањљу резултате предвиђених задатака.

Предности писаних материјала јесу спонтаност, инструкциона транспарентност, лакоћа коришћења, променљива брзина учења, ниска цена, временска независност.

Недостаци писаних материјала су ограничен поглед на стварност, пасивно учење, нема повратних информација, зависност од вештине читања.

2. Друга генерација-Мултимедијални модел

Карактерише је појава радија, телевизије  и аудио трака као и рачунарске дискете са дидактичким програмима, интерактивне траке, CD-RОМ-ови и DVD-RОМ-ови. Мултимедијални модел садржи комбинацију више медија истовремено (текст, слика, звук, видео, анимација). Интеракција између предавача и полазника ограничена је средствима комуникације.

3. Трећа генерација – Телекомуникациони модел

Трећу генерацију карактерише двосмерна или једносмерна комуникација између два или више просторно удаљена и одвојена корисника у реалном времену. Основна предност телекомуникационог модела јесте могућност интеракције међу полазницима. Најпопуларнији облик је свакако видео конференција. Недостатак овог модела је у томе што мали број институција има неопходне ресурсе.

4. Четврта генерација – Модел флексибилног учења

Модел флексибилног учења настаје развојем интернет-услуга, превасходно мултимедијалног дела интернета популарно названог WEB, чиме се образовни потенцијали интернета повећавају. Кључне карактеристике четврте генерације су интерактивност, нелинеарност и колаборација.

5. Пета генерација – Модел интелигентног флексибилног учења

Пета генерација учења на даљину заснована на интернет-оријентисаној испоруци, интелигентним објектним базама и аутоматизованим системима за одзив, чиме се значајно смањују трошкови обуке у односу на традиционалну обуку или прва три модела учења на даљину.

Модели образовања на даљину

Синхрони модел образовања на даљину

Синхрони модел захтева симултану партиципацију свих учесника у конференцијама, тако да се интеракција обавља у реалном времену. Примери синхроних технологија су компјутерске конференције, интерактивна телевизија, аудио-графичка технологија и сл.

Предности синхроног модела учења на даљину су: дискретност услед комуникације у реалном времену, брже решавање проблема и доношење одлука као и појачана повратна спрега.

Комуникација без живог контакта корисника са предавачем и/или колегама, проблем навигације као и често ажурирање програма  курса или садржаја представљају најозбиљније недостатке учења на даљину путем web–а.

Асинхрони модел образовања на даљину

Асинхрони модел не тражи да сви учесници у конференцији буду присутни у исто време, него се дефинишу распореди предавања према индивидуалним жељама и могућностима ученика, што овај модел чини знатно флексибилнијим. Примери асинхроних технологија су: електронска пошта, аудио касете, видео касете, DVD, дописна школа и курсеви базирани на WWW.

Предности асинхроног модела учења на даљину су: могућност учешћа корисника у процесу уччења по сопственом избору, могућност истраживања и накнадне анализе, постојање времена за размишљање и глобална комуникација која је неограничена временским зонама.

Недостаци оваквог начина учења испољавају се у виду успоравања развоја дискусија, могућност анонимности и потенцијалног недостака одговорности индивидуалних полазника као и недостатка мотивације, будући да је корисницима омогућено накнадно разматрање садржаја.

Према овим моделима можемо класификовати и web-алате.

Асинхрони модел

Special Workspaces- Наменска радна окружења. Омогућавају симулацију или формирање специфичног радног окружења у функцији презентовања специфичних наставних садржаја.

Archived Messaging sistemi- Системи за поруке. Користе се када комуникација није хитна.

Синхрони модел

Text based conferences- Текстуалне конференције. Омогућавају online дискусију. Спорије су од гласовних. У предности су полазници који поседују вештину брзог куцања.

White boards- Саставни део је интегрисаних окружења за учење. У њему су слике и цртежи (графичке презентације или математичке једначине), примарни материјал за доставу. Ретко постоје као самосталне апликације.

Telekonference systems- Омогућавају преношење звука и слике уживо. Софтвери који их подржавају често не функционишу на свим платформама.

Искуства са учењем на даљину путем интернета, у Србији

Иако се учење на даљину у Србији није развијало истим интензитетом као што је то случај са другим земљама, све је више факултета и високо школским институција које уводе сегменте технлогоије електронског учења. У склопу Универзитета у Београду оформљен је Центар за електронско учење и образовање на даљину.

Студијске програме на даљину у Републици Србији акредитовале су следеће високошколске установе: Грађевински факултет Универзитета у Београду, Технички факултет (Чачак), Висока школа електротхнике и рачунарства струковних студија (Београд), Висока техничка школа, Београд, Висока техничка школа струковних студија (Нови Сад), Висока школа ,,Мегатренд“ у Београду, Универзитет ,,Сингидунум“ (Београд), Универзитет ,,Метрополитан“ (Београд), Факултет за економију и инжењерски менаџмент (Нови Сад) и Факултет за услужни бизнис (ФАБУС, Сремска Каменица).

Референце

1.      Мандић Д. Мандић П. (1997). Образовна инфромациона технлогија, Иновације за 21. век. Београд: Учитељски факултет

2.      Ристић М. Мандић Д. (2017). Образовање на даљину. Београд: Учитељски факултет

3.      Ристић М. Радовановић И. (2013). Интернет у образовању-педагошки аспекти примене интернета у настави. Београд: Учитељски факултет

4.      https://www.link-elearning.com/site/e-learning

5.      http://www.sasastamenkovic.com/elektronsko-ucenje/daljinsko-ucenje-modeli-tehnoloski-uticaj-i-razvoj-daljinski-orijentisanih-sredina/

Спољашње везе

Центар за електронско учење и образовање на даљину.