Пређи на садржај

Корисник:Todorovicc24/песак

С Википедије, слободне енциклопедије

Ивон Фарел је ирски архитекта и академик. Рођена је 1. јануара 1951. године. Носилац је бројних престижних награда из области архитектуре.

Каријера[уреди | уреди извор]

Заједно са Шели МекНамаром добитница је награде Прикер за 2020. годину. То је највеће признање у свету архитектуре, а први пут су га добиле заједно две жене.[1] Такође њих две су прве жене архитекте из Ирске које су добиле Прикера. Њих две су се упознале на Архитектонском факултету у Даблину, а по завршетку истог обема је понуђено да на њему предају. Сада пред|title=ају на факултетима широм света, укључујући оне у Лозани и Мендризију. Њихови радови познати су по снажном и деликатном приступу архитектури. И поред тога што прибегавају савременом стилу, њихове интервенције веома поштују историјско наслеђе и демонстрирају велики уметнички рад. Године 1978. заједно са још троје архитеката основале су Grafton Architects, али су потом остале саме у фирми.

Културни пројекти[уреди | уреди извор]

Њихов биро има богат портфолио, нарочито са културним и академским пројектима, као што су: University College Dublin (Даблин, Ирска, 2002), Urban Institute of Ireland, Центар за уметност Solstice (Наван, Ирска, 2007), Loreto Community School (Милфорд, Ирска, 2006), Медицински факултет, Универзитет у Лимерику (Limerick, Ирска, 2007), итд.[2]

Прва признања[уреди | уреди извор]

Своја прва признања почеле су да остварују далеко од Ирске. Награду за најбољу светску зграду добиле су 2008. године за зграду Universita Luigi Bocconi у Милану. За зграду UTEC Lima у Перуу освојиле су веома престижну награду коју им је доделио Краљевски институт британских архитеката (RIBA).[3] Овај дуо описује архитектуру као "једну од најважнијих и најкомплекснијих културних активности у свету."

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Najvrednija svetska nagrada za arhitekturu po prvi put otišla dvema ženama”. 
  2. ^ „Ivon Farel i Šeli MekNamara dobitnice Prickera za 2020. godinu”. 
  3. ^ „Prickerova nagrada za Ivon Farel i Šeli MekNamaru”.