Пређи на садржај

Корисник:Uros Krstic/песак

С Википедије, слободне енциклопедије
Ноје Дојче Херте
Културолошко пореклоРане деведесете - средина деведесетих, Немачка и Аустрија
Типични инструментиЕлектрична гитара, бас гитара, бубњеви, синтисајзер, клавијатуре

Ноје Дојче Херте (енг: "New German Hardness"), некад скраћено као НДХ, је жанр рок музике који се развијао у Немачкој и Аустрији током раних и средњих деведесетих до раних двехиљадитих алудирајући на стил Ноје Дојче Веле, термин је смишљен након музичке пресконференције 1995. након изласка првог студијског албума немачког рок и метал бенда Рамштајн под називом "Херцлајд"[1].

Карактеристике[уреди | уреди извор]

Рамштајнов концерт

Ноје Дојче Херте описује се као стил који је спој Ноје Дојче Веле-а и алтернативног метала и Грув метала комбинованог са елементима електро индустријске и техно музике. Речи су углавном на немачком језику. НДХ користи стандарни асортиман инструмената за метал музику: електрична гитара, бубањ, бас гитара, клавијатура, синтисајзер и вокали. Нагласак је на демонстрацији превласти грубим изговарањем одређених слогова или звукова. Вокали су углавном дубоки, мушки чисти гласови. Неки бендови користе вриштање, који су чести, могу се чути у неким песмама од бенда Умпф (енг: "Oomph!"), Рамштајн (енг: "Rammstein"), Јоаким Вит (енг: "Joachim Witt"), Мегахерц (енг: "Megaherz") и Ајсбрехер (енг: "Eisbrecher"). НДХ имиџ је често описан као мужеван и милитаристички стил. Гитаре су подешене ниско, обично на Д или Ц са изврнутим звуком. НДХ је прешао границе и његова популарност је у претхоним годинама расла у толикој мери да већ постоје бендови изван Немачке, као што су шпански бенд Блади Кичн (енг: "Bloody Kitchen") и са обзиром да су Шпанци не користе немачки у њиховим песмама већ искључиво шпански.

Историја[уреди | уреди извор]

Корени НДХ су успостављени од стране Рамштајна са њиховим првим албумом "Херцлајд" (1995. година). Рамштајн који је инспирацију видео у широком спектру бендова као што су: Депеш Мод (енг: "Depeche Mode") и Министри (енг: "Ministry"). НДХ је нарочито успешан у континенталној Европи где је за припер. Рамштајн је продао скоро четири милиона примерака у Немачкој[2], док су у Аустрији[3] добили златне и платинасте плоче, као и у Чешкој[4], Данској[5], Холандији[6], Норвешкој[7], Пољској[8], Румунији[9], Шведској[10], Швајцарској[11] и Финској[12].

Умпф је достигао златну плочу за њихов сингл из 2004. године Ауген Ауф (енг: "Augen auf") у Аустрији и Немачкој. Ајсбехер-ов дебитантски албум из 2004. године ушао је на тринаесто место топ двадесет листе Немачке Алтернативе, док је њихов други албум Антикурпер достигао је осамдесет пето место на Немачкој листи. Остале познатије НДХ групе су Ханзел унд Гретеи (енг: "Hanzel und Gretey"), Ламе Имортеле (енг: "L'âme Immortelle") и Унхаилиг (енг: "Unheilig").

Културолошки утицај[уреди | уреди извор]

У 2011. години енглески комичар и музичар Бил Бејли (енг: ), направио је пародију на НДХ тако што је избацио препевану верзију песме Скарбороуг Фер од Симона и Гарфункела () у стилу Рамштајна[13]. Текст је лоше преведен и углавном нема никаквог смисла на Немачком.

Уживо Рамштајн у Медисон Сквер Гардену

Музика[уреди | уреди извор]

Пац, Ним и Баланк описују Ноје Дојче Херте у Нимовој компилацији Иридесент Дарк (енг: "Iridescent Dark") као моћну мешавину немачког метала са јаким утицајем и елементима техноа, све заједно чинећи капацитете модерне музичке продукције. Инструменти се углавном састоје од: гитаре, бас гитаре, бубњеви, синтисајзери, вокали и понекад електрични бубњеви. Електроника се углавном састоји од инструмената који стварају гудачке звукове, понављајуће мелодије и позадинске елементи.

Претходни описи НДХ стила праве референцу да је то стилска мешавина доста других субкултура. Током свог првог налета популарности, НДХ је показала да је музички правац који користи елементе тешког метала заједно са јаким утицајима техна са немачким текстом. Према Мартину Басер, стил се карактеризује својом визуелном естетиком. Као резултат, НДХ инкорпорира електронски звук и војни ритам са музичким елементима тешког метала, мрачног метала и понекад у малим количинама реповање.

Типичне одлике као што су висока техничка изврмутост гитара су преузете из хард рока и тешког метала и често су модификоване након снимања додавањем додатних ефеката на њихов звук. Гитаре су обично свиране у стакату са монотоним звуком које су сличне оним звуковима популарних метал бендова деведесетих. Ритам је фокусиран да звуци репликују оне из алтернативног метала и грув метала. Баш као у грув металу НДХ бендови иду према средњем темпу који добијају додатни ритам кроз коришћење синкопа. Јако изврнута пета жица и стишавање дланом су обично инкорпорирани у овај стил као и доминантне бас линије које су често коришћене. Коришћење електронски ефеката из синтисајзера и клавијатура су такође карактеристика НДХ у којој су коришћене да осигурају мелодичне компоненте и понављајуће звукове и позадинске елементе. Коришћење синтисајзера и релативно простих ритама је повезано са техном деведесетих година. Ритам је обично креиран кроз бубњеве.

Рамштај док изводи песму "Feuer frei" уживо

Вокали су углавном изведени од стране мушкараца користећи дубоке гласове "користећи сваку гласну жицу". Женски вокали као што су Луси Ван Орг из Убермутер-а (енг: " "), или Грета Цатлос (енг: ) из Унтотен-а су ретко главни вокали у НДХ жанру.

"Котрљајуће Р" популаризовано од стране Рамштајна, је честа појава. Мелодија вокала спаја се са позадинском музиком и постају Шпрехгезанг (нем: "Sprechgesang").

Садржај[уреди | уреди извор]

Текстови често садрже фразе са значењем и конотацијом просте риме које су семантички повезани и често се понављају. Текстови су често о општим темама као што су: љубав, мржња, љубомора, религија и смрт, са тенденцијама да сломе табу теме као што су екстремне форме садомазохизма, некрофилије, инцеста, канибализма и сексуално злостављање деце. Мартин Басер назива ову појаву гладијаторским шоуом и приказом мушкости засноване на шоку. Вокали, инструменти и понашање су намењени да прикажу снагу. Бендови који користе милитаристичку естетику или који праве референце на нацистичку Немачку су тешко критиковане; Рамштајн и Јоаким Вит су били често критиковани доводећи ово у обзир.

Концерт Умпфа
Рамштајн Енгел

Рамштајн је направио неколико песама где јасно себе ограђују од нацизма, конкретно песме: Лева 2 3 4 (нем: "Links 2 3 4") и Немачка (нем: "Deutschland"). Ударна карактеристика овог жанра јесте да доста имена бендова се састоје од здружених глагола који су намењени да звуче јако када се изговарају.

Сцена[уреди | уреди извор]

Иако је НДХ толико популаран не постоје одвојена омладинска субкултура. Овај музички жанр развио се независно од било какве сцене и тежи да нађе слушаоце у различитим субкултурама, као што су хеви метал субкултурама или мрачној култури. Популарни магазини мрачне културе као што су Оркус, Соник Седусер и Зило често раде интервјуе и рецензије о представницима НДХ жанра. Популарност жанра шири се нарочито што доста НДХ бендова се појављује на великим догађајима где се приказује више музичких култура и жанрова (поп, алтернативни рок или алтернативни метал) као што је Вакен Опен Ер фестивал али исто кроз држање концерата и одлажење на турнеје. Рамштајн је на пример наступао као предгрупа бенда Пројецт Пичфорк (енг: " "), бенд који припада Дарк Вејв жанру, на њиховој Алфа-Омега турнеји 1995. године.






Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Schmidt, Axel; Neumann-Braun, Klaus (2008-04-24). Die Welt der Gothics: Spielräume düster konnotierter Transzendenz (на језику: немачки). Springer-Verlag. ISBN 978-3-531-15880-8. 
  2. ^ „www.ifpi.de | Service | Gold/Platin Datenbank durchsuchen”. web.archive.org. 2007-09-27. Приступљено 2024-06-02. 
  3. ^ „IFPI Austria - Verband der Österreichischen Musikwirtschaft”. web.archive.org. 2007-09-28. Приступљено 2024-06-02. 
  4. ^ „RAMMSTEIN :: Band :: Timeline”. web.archive.org. 2007-08-29. Приступљено 2024-06-02. 
  5. ^ „Home | IFPI”. www.ifpi.dk. Приступљено 2024-06-02. 
  6. ^ „NVPI, de branchevereniging van de entertainmentindustrie - Goud/Platina Muziek”. web.archive.org. 2009-02-21. Приступљено 2024-06-02. 
  7. ^ „Wayback Machine”. web.archive.org. 2006-06-26. Приступљено 2024-06-02. 
  8. ^ „Związek Producentów Audio-Video :: Polish Society of the Phonographic Industry”. web.archive.org. 2007-11-01. Приступљено 2024-06-02. 
  9. ^ „Rammstein au primit Discul de Platina inainte de concertul din Romania”. Ziare.com (на језику: румунски). Приступљено 2024-06-02. 
  10. ^ „Wayback Machine”. web.archive.org. 2007-10-20. Приступљено 2024-06-02. 
  11. ^ „Die Offizielle Schweizer Hitparade - hitparade.ch”. swisscharts.com. Приступљено 2024-06-02. 
  12. ^ „Kulta- ja platinalevyt - Musiikkituottajat”. ifpi.fi. Приступљено 2024-06-02. 
  13. ^ www.amazon.co.uk https://www.amazon.co.uk/Scarborough-Fair-Rammstein-Style/dp/B005ZO2WHK. Приступљено 2024-06-02.  Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ)