Корисник:Vasilijeis12117/песак

Историја Било је много покушаја да се створи дигитална валута током технолошког бума 90-их, са системима као што су Флооз, Беенз и ДигиЦасх који се појављују на тржишту, али неизбежно не успевају. Било је много различитих разлога за њихове пропусте, као што су превара, финансијски проблеми и чак сукоби између запослених у компанијама и њихових шефова.

Значајно, сви ови системи су користили Трустед Тхирд Партy (посредник од поверења)приступ, што значи да су компаније иза њих верификовале и омогуц́иле трансакције. Због неуспеха ових компанија, стварање дигиталног система готовог новца је дуго времена сматрано изгубљеним случајем.

Затим, почетком 2009, анонимни програмер или група програмера под псеудонимом Сатоши Накамото представио је биткоин. Сатоши је то описао као "пеер-то-пеер електронски кеш систем". Потпуно је децентрализован, што значи да нема укључених сервера и нема централног контролног ауторитета. Концепт блиско подсец́а на пеер-то-пеер (без посредника) мреже за дељење датотека.

Један од најважнијих проблема који мрежа за плац́ање мора решити је двоструко трошење (доубле спендинг). То је манипулаторска техника двоструке потрошње исте количине. Традиционално решење је била поуздана трец́а страна - централни сервер - који је водио евиденције о балансима и трансакцијама. Међутим, овај метод подразумева надлежност над вашим средствима и свим вашим личним подацима.

У децентрализованој мрежи као биткоин, сваки учесник мора да ради овај посао. Ово се обавља преко блокчеина–јавног регистра сваке трансакције која се икада догодила унутар мреже, доступног свима. Према томе, сви у мрежи могу да виде биланс сваког рачуна.

Свака трансакција је датотека која се састоји од јавних кључева пошиљаоца и примаоца (адресе новчаника) и количине пренесених новчиц́а. Трансакцију такође мора потписати пошиљалац са својим приватним кључем. Све ово је само основна криптографија. На крају, трансакција се емитује у мрежи, али прво треба да се потврди.

У оквиру криптовалутне мреже, само рудари могу потврдити трансакције решавајуц́и криптографску слагалицу. Они преузимају трансакције, означавају их легитимним и шире преко мреже. Након тога, сваки нодих додаје у своју базу података. Када се трансакција верификује постаје непоправљива и неповратна, а рудар добија награду, плус накнаде за трансакцију.

У основи, било која криптовалутна мрежа заснива се на апсолутном консензусу свих учесника у погледу легитимитета биланса и трансакција. Ако се нодови не слажу на једном билансу, систем би се у основи распао. Међутим, постоји пуно правила унапред изграђених и програмираних у мрежи која спречава да се ово догоди.

Криптовалуте су тако назване јер јеконсензус механизам осигуран снажном криптографијом. Ово, заједно са наведеним факторима, чини трец́е стране и „бланко поверење“ као концепт, потпуно неуједначене.