Краљевина Угарска (1000—1526)

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Краљевина Угарска
Hungary 13th cent.png
Краљевина Угарска у 13. веку
Географија
Континент Европа
Регија средња Европа
Главни град Острогон, Будим
Друштво
Службени језик латински
Религија католичка, православна
Политика
Облик државе краљевина
 — краљ Стефан I
Историја
Историјско доба средњи век, нови век
 — Оснивање 1000.
 — Укидање 1526.
Земље претходнице и наследнице
Претходнице: Наследнице:
Flag of Hungary (11th c. - 1301).svg Кнежевина Угарска Хабзбуршка Угарска (Хабзбуршка монархија) Flag of the Habsburg Monarchy.svg
Портал:Историја

Краљевина Угарска (лат. Regnum Hungariae) је у раздобљу од 1000. до 1526. године била једна од најзначајнијих средњовековних држава у Средњој Европи. Настала је прерастањем првобитне мађарске кнежевине у краљевину око 1000. године, а у свом средњовековном облику је постојала све до Мохачке битке (1526). Обухватала је Панонску низију а повремено се ширила и на суседне области.[1]

Историја[уреди]

Настала је 1000. или 1001. године, када је велики везир Мађара Стефан I Угарски крунисан за краља. Он је ојачао централну власт и његови поданици су били приморани да прихвате хришћанство. Упркос честим грађанским ратовима, паганским устанцима и покушајима немачко-римских царева да прошире своју власт над Угарском, монархија је опстала. Њен положај је стабилизован за време Ладислава I (1077—1095) и Коломана (1095—1116). Они су проширили своју власт на Краљевину Хрватску, која је задржала своју аутономију у оквиру Угарске.

Први владари Краљевине Угарске су били из династије Арпадовића. У раном 14. веку ова династија је била замењена са Анжујском династијом, а касније са Јагелонцима.

Ширење Османског царства је угрозило Краљевину Угарску за време Жигмунда Луксембуршког (1387—1437). У наредним деценијама, талентовани војни командант, Јанош Хуњади је остварио велике успехе у борби против Османлија. Његова победа код Београда 1456. године је стабилизовала јужне границе Угарске за више од пола века. Први нединастички краљ био је Хуњадијев син Матија Корвин (1458—1490). Водио је неколико успешних војних кампања и постао је краљ Чешке и војвода Аустријског војводства.

У Мохачкој бици 1526, угарска армија је поражена од стране снага Османског царства које је предводио Сулејман Величанствени. Тада је погинуо краљ Лајош II, док је бежао пред Османлијама. После овог пораза већина угарских племића је изабрала Јована Запољу за новог владара 10. новембра 1526. године. Мањи део племића, под немачким утицајем, који су се налазили у северном делу тадашње краљевине је подржао Фердинанда I који је био представник Хабзбурговаца и Аустрије. Фердинанд је изабран за краља северног дела краљевине у децембру 1526. године, и од овог времена аустријски хабзбуршки владари носе титулу Краља Угарске. Јован Запоља је 29. фебруара 1528. поред подршке које је имао у земљи, примио признање и подршку од султана Сулејмана Величанственог. Тако је Краљевина Угарска подељена на два дела која су признавала врховну власт Хабзбуршке монархије и Османског царства.

Становништво[уреди]

У почетку су већинско становништво у Краљевини Угарској чинили Словени, док су Мађари представљали владајући слој друштва. Велики део Панонских Словена се временом помађарио и утопио у Мађаре, чиме су Мађари као етничка група изгубили неке од својих првобитних етничких особина. Ово претапање Словена у Мађаре се углавном дешавало у централним деловима Угарске (северна Панонија), док су се у периферним подручјима Словени одржали као посебна етничка група, што је било посебно изражено на подручју јужне Паноније, односно средњовековне Бановине Славоније чије словеско становништво (етнички Славонци) није подлегло мађаризацији. Међутим, чак и у областима северне Паноније, у културном и лингвистичком наслеђу мађарског становништва Панонске низије очували су се многи трагови етничке и језичке посебности првовитног словенског становништва.[2]

У Угарској је такође било и Влаха и Немаца, као и неких мањих етничких група попут Секеља, Кумана, Печенега и Јаса.

Види још[уреди]

Референце[уреди]

Литература[уреди]