Ловац (часопис, 1896)
Тип | часопис |
---|---|
Формат | 32 цм |
Власник | Савезно ловачко удружење у Београду |
Главни уредник | Ђорђе М. Банковић |
Оснивање | 1896. године |
Језик | српски |
Укидање | 1963. године |
Седиште | Београд |
Ловац је био први часопис за лов, шумарство и рибарство у Србији. Био је гласило Савеза ловачких удружења у Србији (касније Ловачки савез Србије). Доносио је вести о раду ловачких удружења, као и оне „из лова”. Први број изашао је 1896, исте године када је основан и Савез. Излазио је до 1963. године, са прекидима током Првог и Другог светског рата.[1] На самом почетку оснивање овог стручног часописа помогли су ловци и ловачка удружења, а његову публикацију наставила су касније и бројна ловачка удружења и савези ловачких дружина.[2]
Године 2009. покренут је нови часопис Ловац, као лист Ловачког савеза Србије и званично настављач традиције часописа Ловац из 1897. године.[3]
Садржај
[уреди | уреди извор]Часопис Ловац појавио се 1896. године као гласило Савеза ловачких удружења у Србији. Преко Ловца је Савез у више наврата давао стручне и друге савете, између осталог која се дивљач и у које време сме ловити. Такође је и сва преписка између Савеза и разних ловачких удружења, због недостатка техничких веза, вршена управо преко Ловца као могућности најбрже комуникације. Pочетком 1898. године постао власништво свих ловаца Србије.
Појављивање овог часописа довело је до убрзаног формирања нових удружења и развоја ловства у Србији, а допринео је и ширењу идеје савременог лова и решавању проблема заштите дивљачи. У свим бројевима часописа може се наћи много података о томе шта су Савез, удружења и појединци учинили на унапређењу ловства, а посебно на уништавању штеточина и хватању ловокрадица.[4]
Чланак који је у часопису „Ловац“ објавио извесни Миливој Прендић из Алексинца::
Удружења су вазда покретач сваког напретка. Томе је међу осталима доказ и наше ловачко удружење. У кратком времену види се у целој Србији један прогрес у лову. Прве ловачке идеје, које су где, где тињале, запалиле су целу земљу, оне одјекују чак и по кршевима Куршумлијским, оне налазе места и по стењу Ужичком. Тамо се заштићује лов за што веће размножавање дивљачи, онамо се набавља благородна дивљач и пушта се да се расплоди, обраћа се пажња на расе керова, води се рачуна о пореклу и калибру пушке, стара се о што бољем баруту, приређују се заједнички ловови и хајке на зверове и штеточине, у клубовима развија се другарство и постаје се правим ловцем. Све прогрес за прогресом за који се до скора врло мало знало у нас. Ето каква је силна моћ удруживања.
Периодичност
[уреди | уреди извор]Часопис је у почетку излазио једном месечно, да би у периоду 1900 — 1902. то било два пута, сваког 15. и 30. у месецу. Од 1903. поново излази једном месечно, а од 1926. двомесечно или повремено. Могао је да се купује и у иностранству, а од 1926. био је бесплатан за чланове удружења.
Балкански ратови доводе до престанка рада Савеза и удружења, а на њих се надовезује и Први светски рат, па се Савез обнавља тек око 1920.[4] Током Другог светског рата ловачка друштва су практично престала са радом, па је и Савез поново, у периоду од 1941 до 1945. године, обуставио своје активности.[5] Као гласило Савеза часопис је такође имао прекиде у излажењу, тачније имао је три периода када је редовно излазио:
- 1896—1915
- 1920—1941
- 1945—1963
Године 1945. публикација је објављена као годишњак Савеза ловачких удружења Србије.[1]
Нови Ловац из 2009
[уреди | уреди извор]Године 2009. поново је покренут часопис Ловац. Први број изашао је у октобру те године, а главни и одговорни уредник био је Јеремија Трифуновић.[3] Године 2019. часопис је редизајниран и представљен на међународном сајму Лорист у Новом Саду, на штанду Ловачког савеза Србије.[6]
Историјски значај
[уреди | уреди извор]Часопис Ловац даје увид у историју лова у Србији, указује како на настајање лова и ловства, тако и на очување велике ловачке баштине кроз бројна истраживања и записе. Године 2022. изашла је из штампе књига Часопис Ловац – весник ловачке штампе у Србији која даје репринт првог броја часописа из 1896. године. Књигу је написао Света Маџаревић, један од хроничара и историчара лова на нашим просторима, који је до сада написао 40 књига о лову,[2] а од 2016. је и уредник новог часописа Ловац, покренутог 2009. године.[3]
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ а б Ловац: часопис за лов, шумарство и рибарство: Орган Савеза ловачких удружења у Србији. Београд: Савезно ловачко удружење. 1896.
- ^ а б Савић Ранковић, Зорица (2022-08-19). „Часопис Ловац – весник ловачке штампе у Србији”. Радио телевизија Крагујевац. Приступљено 2024-04-16.
- ^ а б в „Ловац: лист Ловачког савеза Србије”. Ловачки савез Србије. 2009. ISSN 1821-2891. Приступљено 2024-04-16.
- ^ а б „O nama”. Lovački savez Srbije. Приступљено 2024-04-12.
- ^ „Istorijat”. Lovački savez Vojvodine. Приступљено 2024-04-15.
- ^ „Časopis Lovačkog saveza Srbije – Lovac”. Lovački savez Srbije. 2019-10-02. Приступљено 2024-04-16.
Литература
[уреди | уреди извор]- Маџаревић, Света (2022). Часопис "Ловац", весник ловачке штампе у Србији. [Београд]; Крагујевац: Буџетски фонд за развој ловства у Републици Србији; Ловачки савез Централне Србије. ISBN 978-86-80584-13-3.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- „Неколико бесплатних е-издања новог часописа "Ловац", покренутог 2009.”. yumpu.com. Приступљено 2024-04-16.