Луј II од Италије

Из Википедије, слободне енциклопедије
Jump to navigation Jump to search
Луј II од Италије
Reichsschwert ludwig das kind.jpg
Датум рођења 825.
Датум смрти 12. август 875.
Место смрти Бреша
Династија Каролинзи
Отац Лотар I
Мајка Ерменгарда од Тура
Супружник Engelberga
Потомство Ermengard of Italy, Gisela

Лудвиг II ( 825. - 12. август 875. ) је био цар Светог римског царства од 855. године.

Младост[уреди]

Отац Лудвиг II цар Лотар I му само годину дана након склапања понижавајућег мировног споразума у Вердену додјелио управљање Италијом чији он краљ постаје 844. године. То тада овом амбициозном 19-годишњем младићу није било довољно па одмах по доласку у Рим покушава присилити папу Сергија II да га крунише за цара. Иако је тај покушај завршио неуспјешно његово молбе оцу поводом царског крунисања бивају удовољене 850. године када Луј II постаје млађи цар.

Цар[уреди]

Абдикација и недуго потом смрт Лотара I 855. године којом Лудвиг II постаје неупитни цар Светог римског царства доводи до његовог незадовољства очевом подјелом државе која њему дарује круну, а његовом млађем брату Лотару франачку престоницу Ахен. Краткотрајни рат међу браћом завршен је 858. године због војне пријетње властитих рођака Карла II и Лудвига Њемачког који покушавају искористит овај братоубилачки рат. Тим миром завршава уплитање Луја у европске послове пошто се од тада бави само одбраном Италије од напада Сарацена. Једини изузетак од тога правила постаје анексија Провансе 863. године након смрт свога брата Карла који умире без насљедника.

Сараценски ратови[уреди]

Током свога десетак година дугог ратовања ради одбране Италије од арапске инвазије Луј II је постигао неколико неупитних војних успјеха. Први је копнена побједа из 866. године, док други наступа освајањем Барија 871. године у савезу с Византијским царством које потом анектира овај град. Таквом ипак незадовољавајућем развоју догађаја пружа помоћ Аделхиза, војвода од Беневента који уплашен јачањем царске власти у јужној Италији издајнички заробљава свога цара у августу 871. године. Након пуштања из затвореништа Луј II је поново побједио Сарацене од којих је ослободио град Капуу само да би недуго потом преминуо у својој педесетој години.

Царски насљедници[уреди]

Како је у тренутку смрти имао само кћер његовом смрћу изумире законита мушка лоза Каролинга путем Лотара I, најстаријег сина Луја I. Једини стварни мушки потомак ове лозе је био Иго, син Лујевог брата Лотара који је још 869. године проглашен ванбрачним.

Одлука папе да се за царског насљедника Луја II прогласи Карла II краља Француске резултира новим неминовним франачким грађанским ратом.

Породично стабло[уреди]

 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
16. Пипин Мали
 
 
 
 
 
 
 
8. Карло Велики
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
17. Бертрада од Лаона
 
 
 
 
 
 
 
4. Луј Побожни
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
18. Gerold of Vintzgau
 
 
 
 
 
 
 
9. Hildegarde
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
19. Emma of Alamannia
 
 
 
 
 
 
 
2. Лотар I
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
20. Rodbert
 
 
 
 
 
 
 
10. Ingerman of Hesbaye
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
5. Ерменгарда од Хесбаја
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
11. Хедвига од Баварске
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
1. Луј II од Италије
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
24. Adalrich, Duke of Alsace
 
 
 
 
 
 
 
12. Count Haicho
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
25. Berswinda
 
 
 
 
 
 
 
6. Иго од Тура
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
13. Ganna ?
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
3. Ерменгарда од Тура
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
7. Ava