Након пораза у бици код Брунабурха (937), шкотски краљ Константин II Шкотски признао је врховну власт енглеског краља Етелстана (924–939). Године 943. абдицирао је у корист свог млађег брата Малколма, који је постао краљ под именом Малколм I. Две године касније Малколм је склопио споразум са Етелстановим братом и наследником Едмундом I (939–946), обавезавши се да учествује у свим енглеским ратним походима на мору и копну (са својом војском и бродовима). У замену Малколм је добио краљевство Камбрија, јужни део некадашњег краљевства Стратклајд (испод реке Солвеј). Ово је био први пут у историји да је Шкотска признала превласт Енглеза.[2]
