Месна заједница

С Википедије, слободне енциклопедије

Закон о локалној самоуправи регулише могућност оснивања месних заједница у општини, и то:

  • за део насељеног места;
  • за једно насељено место;
  • за више насељених места, што је у пракси најчешћи случај.[1]

Организовање месних заједница[уреди | уреди извор]

У складу са Статутом општине начин образовања, послови, организација и начин финансирања месних заједница детаљније се уређују посебном одлуком.

Иницијативу за формирање нове МЗ односно промену постојећих могу покренути:

  • збор грађана МЗ;
  • најмање десет посто бирача са подручја за које се предлаже промена;
  • савет МЗ;
  • начелник општине.

Иницијатива за одвајање дела МЗ у посебну МЗ упућује се савету постојеће МЗ, а уколико се он о томе негативно одреди, дужан је у року од 30 дана организовати референдум о том питању.

Органи месне заједнице[уреди | уреди извор]

Закон о локалној самоуправи као орган месне заједнице предвиђа Савет месне заједнице, који може да броји највише девет чланова. Начин избора и опозива чланова савета утврђује се статутом месне заједнице.

Права и обавезе месних заједница[уреди | уреди извор]

Грађани у месним заједницама могу задовољити заједничке потребе и интересе путем:

  1. покретања иницијативе за доношење и измену прописа и општих аката из надлежности општине;
  2. покретања иницијативе за изградњу, одржавање и кориштење локалних путева и других комуналних објеката и начина обезбеђивања финансијских средстава за ту намену;
  3. покретање иницијативе за комунално уређење насеља, одржавање чистоће улица, уређење и одржавање зелених површина;
  4. заштите и унапређења животне средине;
  5. покретања иницијативе за издвајање, спајање и припајање насељених места из састава општине;
  6. одржавања и кориштења пословног простора датог на употребу месној заједници;
  7. задовољавања потреба и интереса у области цивилне заштите, односно заштите од елементарних и других непогода;
  8. организовања хуманитарних акција за кориснике социјалне помоћи и друге социјалне категорије грађана;
  9. реализовања заједничких потреба у области културе, физичке културе, организовања културних манифестација и спортских такмичења;
  10. расписивања и спровођења референдума.

Статутом и другим актима месне заједнице може се предвидети задовољавање и других потреба од непосредног интереса за грађане.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Zakon o lokalnoj samoupravi: 129/2007-41, 83/2014-22 (dr. zakon), 101/2016-9 (dr. zakon), 47/2018-3, 111/2021-3 (dr. zakon)”. www.pravno-informacioni-sistem.rs. Приступљено 2023-08-05.