Милорад Ђоковић

Додај везе
С Википедије, слободне енциклопедије
Др Милорад Ђоковић, новинар, публициста, теоретичар анархизма

Милорад Ђоковић (1953 - 2021) је српски новинар, публициста и доктор политичких наука. Током богате новинарске каријере писао је и сарађивао у више од 40 штампаних медија. Добитник је више престижних новинских признања. Важи за једног од најбољих познавалаца политичке теорије руског анархизма на овим просторима.

Биографија[уреди | уреди извор]

Рођен 1953. године у Рогатици. Одрастао је у Вишеграду где је завршио основну школу и гимназију. Факултет политичких наука - смер новинарство завршио је на Београдском универзитету 1976. године. Новинарством се почео бавити од студентских дана, сарађујући у „Политикологу“, „Студенту“, омладинским новинама и Радио Индексу 202.

Завршио је постдипломске студије на ФПН-смер политичка теорија и методологија. Према препоруци ФПН боравио је на постдипломском усавршавању у СССР-у 1981. године, Русији и Украјини 1991. године, проучавајући феномен политичке теорије руског анархизма. Магистрирао је на теми „Бакуњинов концепт државе“. Докторску дисертацију „Руска политичка теорија анархизма у 20. веку“ одбранио је на Факултету политичких наука у Београду.

Звање доцента друштвено-хуманистичких наука стекао је на Универзитету Сингидунум 2009. године, на коме је предавао социологију и методологију друштвених истраживања до 2014. године. Ангажован је на Институту за стратешке студије Факултета за дипломатију и безбедност. Аутор је преко 50 научних радова и учесник бројних међународних и домаћих саветовања. Добитник је престижних новинарских признања.

Каријера[уреди | уреди извор]

  • Новинар, руководилац Одељења за информисање и главни и одговорни уредник листа „Колубара“ у РБ „Колубара“ постављен у три наврата од 1976. до 2014.
  • Наставник у Средњошколском центру – Лазаревац, на смеру Култура и информисање на три предмета: Теорија и пракса новинарства, Облици новинарског изражавања и Систем јавног информисања СФРЈ (1983 - 1984)
  • За доцента друштвено-хуманистичких наука изабран 2009. године на Универзитету „Сингидунум“
  • Наставник на основним студијама Пословног факултета Универзитета „Сингидунум“ за предмете Социологија и Методологија друштвених наука, ментор на мастер студијама (2010 – 2014)

Професионална каријера у новинарству и публицистици[уреди | уреди извор]

  • Новинарством се почео бавити од 1971. године пролазећи све фазе професије од дописника, новинара-репортера, колумнисте, до уредника, сарађујући у преко 40 гласила, где је објавио око 8000 текстова („Политика“, „Политика-Експрес“ (1979 - 1998), ТАНЈУГ (1981 – 2000), „Борба“ (1990 - 1994 – коментари, чланци), „Дневни телеграф“ (1996 - 1998), „Вечерње новости“; „Ревија 92“, „Новости 8“, „Свет“, „ДЕМ“, „Блиц“, „Сведок“, „Глас јавности“, „Данас“, „Статус“, „Недељник“ и „Експрес“ 2016-2017.
  • Сталне рубрике у новинама („Борба“ – колумна, „Политика-Експрес“ – „Приче са периферије велеграда“, „Колубара“ - „С друге стране живота“,“Данас“ – есеји и чланци и др).
  • Аутор је више фељтона у недељним и дневним новинама („Борба“, „Политика“, „Политика-Експрес“, „Колубара“, „Свет“ и др).
  • Документарне драме на Радио Београду (II програм): „Снови и смрт на Ибарској магистрали“, „Тишина је људско уточиште“, „Косовска горка река“, „Медошевац-село које нестаје“, „Ибеовац“ (1981 – 1986).
  • Аутор сценарија за позоришну представу ЈДП „Костур са Вида – острва смрти“ (1994).
  • Аутор и сценариста више документарних филмова за „Застава“ и „Дунав - филм“ („Убијање светлости“, „Откривена ризница“, „Његово величанство Угаљ“ и др).
    Награда Удружења новинара Србије „Светозар Марковић" за писање у различитим медијима додељена Милораду Ђоковићу 1999. године.

Награде[уреди | уреди извор]

  • Награда и повеља „27. јуни“ Већа савеза синдиката Србије са серију репортажа у дневним листовима (1983)
  • Друга награда у СФРЈ листа „Заштита на раду“ за чланак о заштити на раду, 1986.
  • Добитник „Борбине“ награде „Аугуст Цесарес“ за новинску репортажу „Судбина референта за шифре“ (1992)
  • Годишња награда Танјуга за најбољег дописника у Србији (1998)
  • Награда Удружења новинара Србије „Светозар Марковић“[1] за писање у различитим медијима (1999)
  • Плакета Одбора за истину о Косову и Метохији за медијски допринос (2007)
  • Диплома „Златна Ника“ за новинску репортажу на „Интерферу“[2] (2013)
  • У репрезентативној монографији „ВРЕМЕ БОРБЕ 1922-2007“ (Библиотека „Енциклопедија журналистика“) међу текстовима најпознатијих новинара Југославије сврстана су два текста М. Ђоковића, коментар и репортажа.
  • Прва награда УНС-а „Пера Тодоровић“[3] за најбољи фељтон објављен у „Политици“ 2016. године о Петру Кочићу
  • Спомен-плакета Удружења пилота и падобранаца Војске Србије за пројекат „Смрт девет авијатичара“ реализован 2018. године
    Награда Удружења новинара Србије Пера Тодоровић - Слободан Рељић, Милорад Ђоковић и Нино Брајовић

Изабрана дела[уреди | уреди извор]

  • „Косметски досије“[4], 1990.
  • „Српски рулет – анатомија политичких обрачуна у Србији“[5], 1993.
  • „Костур са Вида – острва смрти“[6], 1994.
  • „Новинске приче“[7], 1995.
  • „Српска голгота 1914-1916“[8], 2006.
  • „Руски анархизам - идеал који измиче“[9], 2007.
  • „Анархизам – од Бакуњинове идеје до пада совјетске државе“[10], 2007.
  • „Трагика Петра Кочића“[11], 2016.
  • „Смрт девет авијатичара“[12], 2017.
  • Монографија „РЕИК Колубара“, 1983.
  • „Лазаревац: привредно туристички водич“[13], 1989.
  • Публикација „Колубарска битка“, 1994.
  • Монографија „Век Колубарског басена 1896-1996“
  • Монографија „Век лова у Колубари“[14], 2000.
  • Публикација „Корак ка Европској унији“, 2005.
  • Монографија „50 година Колубара - Прераде“[15], 2006.
  • Монографија „55 година Колубара - Метала“[16], 2008.
  • Монографија „Колубара Пројект – идеја која опстаје“, 2010.
  • Руски анархизам - идеал који измиче, Милорад Ђоковић
    Руски анархизам - идеал који измиче, Милорад Ђоковић

Учешће у истраживачким пројектима и радионицама[уреди | уреди извор]

  • Друштвено - политичка активност студената на ФПН (1973 – 1974)
  • Ставови грађана СФРЈ на привременом раду у иностранству ( ФПН, Институт за политичке студије), (1975-1977)
  • Саобраћајна култура Београђана, Саобраћајни факултет (1976)
  • Аутор пројекта: „Трагање за идентитетом – Блиски сусрет са Европом“ (ЕПУС, 2001)
  • Управљање људским ресурсима (Употреба мотивационих техника у креирању људских ресурса, Инђија, 2001)
  • Семинар „Професионална селекција кадрова у јавним предузећима“, Нови Сад, 2001.
  • Руководилац пројекта обука новинара у медијима (Фондација „Кондард Аденаур“), 2003.
  • Руководилац пројекта „Отворити врата информацијама од јавног значаја“ (ФПН, Европски покрет у Србији, 2003)
  • Пројекат „Промоција запошљавања“ (Ниш, Краљево, Лазаревац, Панчево, Светска банка и Министарство за рад и запошљавање, 2003 – 2005)
  • Заштита животне средине на подручју Колубарског басена (Институт за одрживе заједнице, 2004)
  • Конвент ЕУ о екологији (Београд, 2004)
  • Будућност приватног предузетништва у Србији и искуства ЕУ (ЕПУС, 2005)
  • Улога синдиката у процесу транзиције  и приватизације (ЕПУС, 2006)
  • Освајање слободе – пут којим се теже иде, афирмација креативних кадрова Србије (ЕПУС, 2007)
  • Србија у ЕУ – шта од тога имам ја, а шта мој град (ЕПУС, 2008)
  • Српска наивна уметност – бренд Европе (ЕПУС, 2009)
  • Визија европске Србије ( Влада Србије и ЕПУС, 2009)
  • Одрживост антикорупцијских иснтитуција и механизама на примеру изградње стратешких енергетских објеката (ЕПУС, 2009)
  • Корупција и људска права – успостављање везе (ФОД, Медија центар, 2010)
  • Центар за анархистичке студије, Два предавања о савременим токовима анархизма у свету, Загреб (2010)
  • Научни скуп на ФПН „Развој политичких институција у Србији – 10 година после 5. октобра“ (2010)
  • Саопштење на саветовању „Србија на раскршћу – неутралност или НАТО-пакт: трагање Србије за оптималним геополитичким интересима“, Центар за стратегијске студије, 17. фебруар 2011.
  • Регионална сарадња и европске интеграције (Министарство спољних послова, 2012)
  • Пројекат „Могућа Србија“ (2012)
  • Пројекат о екологији „Знам како да делујем“ (2012)
  • Семинар антистресног програма (Ечка, 2012)
  • Реформа јавне управе у Србији (2016-2018)
  • Аутор мултимедијалног пројекта „Непозната судбина Лазаревца – април 1941“.

Научни радови са међународних конференција[уреди | уреди извор]

  • Милорад Ђоковић, „Стратегија енергетске безбедности Србије у контексту савремених међународних односа“, Међународна научна конференција „Стратешки правци развоја и утврђивања положаја Србије у савременим међународним односима“, Институт за међународну политику и привреду ( 22 – 23. април 2013, Београд)
  • Милорад Ђоковић, „Значај енергетике у Подунављу Србије – реалност и изазови“, Међународна научна конференција „Србија у Дунавском региону у 21. веку“, Институт за међународну политику и привреду (16 – 17. септембар 2013, Кладово)
  • Милорад Ђоковић, „Дефинисање државе и анархизма у Новом светском поретку“, Међународна научна конференција „Стари и Нови светски поредак – између европских интеграција и историјских оптерећења: Перспективе и изазови за Европу 21. века“, Институт за међународну политику и привреду (29 – 30. мај 2014, Београд)
  • Милорад Ђоковић, „Definition of state and anarchism in the New World Order“ (p. 397- 414), „The Old and te New World Order - between European integration and the historical burdens: Prospects and challenges for Europe of 21st century“, (Proceedings from the international conference „The Old and te New World Order - between European integration and the historical burdens: Prospects and challenges for Europe of 21st century“, May 29 – 30, 2014), Edited by D. Dimitrijević, Institute of International Politics and Economics, Belgrade, 2014, ISBN 978-86-7067-207-9, COBISS.SR-ID 210653196 (учешће по позиву)
  • Милорад Ђоковић, „Достизање стандарда Европске уније на примеру Рударског басена Колубара“ (стр. 318 -333), „Савремени међународно-правни поредак и европске интергације Србије“ (Зборник радова са научне конференције Савремени међународно-правни поредак и европске интергације Србије, 10. децембар 2014), Уредници: Драгољуб Тодић, Марко Новаковић, Институт за међународну политику и привреду, Београд, 2014, ISBN 978-86-7067-209-3
  • Милорад Ђоковић, „Србија у транзицији – трагање за новим идентитетом“, Међународна научна конференција „Србија у савременом европском и регионалном окружењу“, Институт за међународну политику и привреду“ (3 – 4. јул 2014, Београд)
  • Милорад Ђоковић, „Актуелност Бакуњинове мисли о јачању државе и Новог светског поретка“, Међународна научна конференција у Русији – у Прјамухину, поводом 200 година рођења М. А. Бакуњина (12 – 13. јула 2014)
  • М. Джокович, „Актуальност мысли Бакунина об укреплении государства и о Новом мировом порядке“ (с. 249 - 260), Человех из трех столетий, ФУТУРИС, Москва, 2015, (Международная конференция 200-летию со дня рождения М. А. Бакунина, 12 – 13 07. 2014), ISBN 978-5-99033-292-8, УДК 30, ББК 94, П 85. (учешће по позиву)
  • Милорад Ђоковић, „Дунавска стратегија између утопије и реалности – поглед из Србије“, Међународна научна конференција „Дунавска стратегија Европске уније у 21. веку“, Институт за међународну политику (27 – 28. септембар, 2015, Београд)
  • Милорад Ђоковић, „Актуелност симболике слободе и отпора у лику Давида Штрпца“, „О Петру Кочићу“, У: др Александра Вранеш, Андрићев институт, Вишеград, Међународни научни скуп поводом 100. годишњице смрти Петра Кочића, 25 – 26. јун, 2016.
  • Милорад Ђоковић, „Митско, утопијско и збиљско у Андрићевој ћуприји на Дрини“ (усвојен рад), Међународна научна конференција „Мост у књижевности, историји и кинематографији“, Андрићев институт, Вишеград, 28 – 30.10.2016.
  • Милорад Джокович, „Русские анархисты – инициаторы Октябрьской революции“, Прямухинские чтения, 2017. Учешће на Међународној научној конференцији у Руској федерацији (Твер), Велика руска револуција 1917 – 1921 – либертерски поглед, 15 – 16. јул 2017. (учешће по позиву)[17]
  • Милорад Ђоковић, „Угроженост енергетске безбедности Републике Србије у контексту присвајања енергетских ресурса на Косову и Метохији“, Дијалог о Косову (Палата Србије), Факултет за дипломатију и безбедност[18], 19. фебруар 2018.
  • Интервју са амбасадором Републике Кубе Хуан Санчезом Монроем за недељник Сведок, др Милорад Ђоковић
    Интервју са амбасадором Републике Кубе Хуан Санчезом Монроем за недељник Сведок, др Милорад Ђоковић
  • У разговору са генералом Радивојем Јовановићем Брадоњом за књигу Српски рулет - анатомија политичких обрачуна, др Милорад Ђоковић
    У разговору са генералом Радивојем Јовановићем Брадоњом за књигу Српски рулет - анатомија политичких обрачуна, др Милорад Ђоковић
  • Учесници округлог стола „Сто година од завршетка Првог светског рата – искуства и поуке“
    Учесници округлог стола „Сто година од завршетка Првог светског рата – искуства и поуке“

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Награда "Светозар Марковић"”. www.uns.org.rs (на језику: ћирилица). Приступљено 2021-08-09. 
  2. ^ „Internacionalni festival reportaže i medija INTERFER Apatin”. www.interfer.rs. Приступљено 2021-08-09. 
  3. ^ „Милорад Ђоковић добитник прве Награде „Пера Тодоровић“ за фељтон”. www.uns.org.rs (на језику: ci). Приступљено 2021-08-09. 
  4. ^ Ђоковић, Милорад. „Косметски досије : исповести и судбине прогнаних Косоваца :: COBISS+”. plus.sr.cobiss.net (на језику: српски). Архивирано из оригинала 03. 08. 2021. г. Приступљено 2021-08-09. 
  5. ^ Ђоковић, Милорад. „Српски рулет : анатомија политичких обрачуна :: COBISS+”. plus.sr.cobiss.net (на језику: српски). Архивирано из оригинала 03. 08. 2021. г. Приступљено 2021-08-09. 
  6. ^ Ђоковић, Милорад. „Костур са Вида - острва смрти :: COBISS+”. plus.sr.cobiss.net (на језику: српски). Архивирано из оригинала 03. 08. 2021. г. Приступљено 2021-08-09. 
  7. ^ Ђоковић, Милорад. „Новинске приче :: COBISS+”. plus.sr.cobiss.net (на језику: српски). Архивирано из оригинала 03. 08. 2021. г. Приступљено 2021-08-09. 
  8. ^ Ђоковић, Милорад. „Српска голгота : 1914-1916. :: COBISS+”. plus.sr.cobiss.net (на језику: српски). Архивирано из оригинала 03. 08. 2021. г. Приступљено 2021-08-09. 
  9. ^ Ђоковић, Милорад. „Руски анархизам : идеал који измиче :: COBISS+”. plus.sr.cobiss.net (на језику: српски). Архивирано из оригинала 03. 08. 2021. г. Приступљено 2021-08-09. 
  10. ^ Ђоковић, Милорад. „Anarhizam : od Bakunjinove ideje do pada sovjetske države :: COBISS+”. plus.sr.cobiss.net (на језику: српски). Архивирано из оригинала 03. 08. 2021. г. Приступљено 2021-08-09. 
  11. ^ Ђоковић, Милорад. „Трагика Петра Kочића :: COBISS+”. plus.sr.cobiss.net (на језику: српски). Архивирано из оригинала 03. 08. 2021. г. Приступљено 2021-08-09. 
  12. ^ Ђоковић, Милорад. „Смрт девет авијатичара : Лазаревца, 7. април. 1941. :: COBISS+”. plus.sr.cobiss.net (на језику: српски). Архивирано из оригинала 03. 08. 2021. г. Приступљено 2021-08-09. 
  13. ^ Ђоковић, Милорад. „Лазаревац : привредно туристички водич :: COBISS+”. plus.sr.cobiss.net (на језику: српски). Архивирано из оригинала 03. 08. 2021. г. Приступљено 2021-08-09. 
  14. ^ Ђоковић, Милорад. „Век лова у Колубари : (1899-1999) :: COBISS+”. plus.sr.cobiss.net (на језику: српски). Архивирано из оригинала 03. 08. 2021. г. Приступљено 2021-08-09. 
  15. ^ Ђоковић, Милорад. „50 година "Колубара - Прераде" :: COBISS+”. plus.sr.cobiss.net (на језику: српски). Архивирано из оригинала 03. 08. 2021. г. Приступљено 2021-08-09. 
  16. ^ Ђоковић, Милорад. „Vreme metala : 1953-2008 :: COBISS+”. plus.sr.cobiss.net (на језику: српски). Архивирано из оригинала 03. 08. 2021. г. Приступљено 2021-08-09. 
  17. ^ Редакторы:, С. Г. Корнилов, А. М. Корнилова, Е. И. Кондрахина, Н. В. Малинин, К. С. Подлипаева, П. В. Рябов, С. И. Сидоров, М. А. Цовма. „Великая Российская Революция 1917-1921: либертарный взгляд” (PDF). 
  18. ^ Ђоковић, Милорад. „Угроженост енергетске безбедности Републике Србије у контексту присвајања енергетских ресурса на Косову и Метохији :: COBISS+”. plus.sr.cobiss.net (на језику: српски). Архивирано из оригинала 09. 08. 2021. г. Приступљено 2021-08-09. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Милорад_Ђоковић&oldid=26939762”