Монроова доктрина

С Википедије, слободне енциклопедије
Портрет Џејмса Монроа из 1919. године

Монроова доктрина је била америчка политика супротстављања европском колонијализму у Америци почевши од 1823. године. Председник САД Џејмс Монро се 1823. године побунио против интервенције европских држава на Америчком континенту. У доктрини је речено да ће се даљи напори европских држава да преузму контролу над било којом независном државом у Северној или Јужној Америци сматрати "манифестацијом непријатељског расположења према Сједињеним Државама". У том тренутку усмерена против интервенционистичких намера Свете алијансе европских сила према бившим шпанским и португалским колонијама у Јужној Америци, та политика касније под геслом „Америка Американцима“ добила јако национално обележје.[1]

Монро је том приликом упутио посланицу Конгресу у којој је истакао неопходност поштовања три начела:

  1. забрана даље колонизације Америке од стране европских држава,
  2. забрана мешања европских држава у унутрашње ствари америчких држава,
  3. изјава да САД неће интервенисати и мешати се у европске послове или спорове.

Ова доктрина не представља прави почетак у сузбијању интервенције, јер овом посланицом није била искључена интервенција америчких држава међусобно. Зато је прва доктрина која уводи начело неинтервенције у међународни поредак у ствари Драгова доктрина.

Извори[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Monroe Doctrine”. HISTORY (на језику: енглески). Приступљено 5. март 2022. 

Литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]