Нормализовани број

Из Википедије, слободне енциклопедије

Реални број се назива нормализованим, ако је представљен у форми:

\pm d_0.d_1d_2d_3\dots\times 10^n

где је n цео број, d_0, d_1, d_2, d_3... су цифре бројчане базе 10, и d_0 је различит од нуле.

Пример броја x=918.082 у нормализованој форми је

9.18082\times10^2,

док је број −0.00574012 у нормализованој форми

-5.74012\times 10^{-3}.

Јасно је да сваки број који је различит од нуле може бити нормализован.

Иста дефиниција важи и за бројеве представљене у некој другој бројевној бази (са основом која није 10). У бази b нормализовани број ће имати облик

\pm d_0.d_1d_2d_3\dots\times b^n,

где поново d_0\not=0, и „цифре“ d_0, d_1, d_2, d_3... су цели бројеви између 0 и b-1.

Конвертовање броја у основу 2 и нормализовање су први кораци при записивању реалног броја у облику броја у покретном зарезу у рачунару.

Види још[уреди]