Површина језера

Из Википедије, слободне енциклопедије

Површина језера[1] (F) одређује се на плановима и картама према датој размери. За прецизно мерење користи се планиметар. Њима се мере квадратни сантиметри на карти и рачунски претварају у квадратне метре, или километре у природи. Ако је мерена површина језера које се налази на карти 1:100000, планиметром добијени број cm2 представља одговарајући број km2 у природи. Ако је мерена карта 1:50000, планиметром утврђени број cm2 дели се са 4 и добија број km2 у природи. На исти начин одређује се површина слива језера, или површина слива појединих његових притока.

Код језера са острвима разликују се две површине:

  • F — површина језера заједно са острвима
  • Fa — површина језера без острва (површина акваторије).

Површина акваторије израчунава се када се од укупне површине језера одузме површина острва. Код језера са острвима могуће је одредити и коефицијент острвности. Он се израчунава на тај начин што се укупна површина свих острва (Fo) подели површином језера (F) по обрасцу:

Ko = Fo / F.

Ако количник помножимо са 100, добијамо процентуални удео острва у укупној површини језера.

Поред површине језера на картама језера са изобатама могуће је мерити и површине између и испод појединих изобата. То је неопходно за конструисање хипсографске криве — графичког приказа односа површине језера према његовој дубини. Хипсографска крива омогућава брзо читање површине језера при било којем нивоу воде.

За колебање нивоа језерске воде и неке друге особине од значаја је однос површине слива (Fs) према површини језера (F). Ове величине добијају се планиметрисањем карата и могу се упоређивати на разне начине.

Извори[уреди]

  1. Језера света, Др. Стеван М. Станковић, четврто допуњено издање, Српско географско друштво, Београд, 1983.