Прашнички конац — разлика између измена
м разне исправке; козметичке измене |
м Бот: исправљена преусмерења |
||
| Ред 3: | Ред 3: | ||
== Анатомска грађа == |
== Анатомска грађа == |
||
Анатомска грађа прашничког конца и [[ |
Анатомска грађа прашничког конца и [[поленове кесе|поленових кеса]] је у почетку њиховог развоја скоро иста, али се касније јављању разлике, пре свега због разлика у њиховим улогама. На попречном пресеку прашничког конца се могу видети [[епидермис]], [[паренхимска ткива|паренхимске]] ћелије са [[интерцелулари]]ма и по правилу које према Вилсону (-{Wilson}-) важи за 95% врста скривеносеменица, само један [[проводни снопић]], који углавном чине ћелије са спиралним задебљањима. Епидермис чине издужене ћелије и на њему може да се налази [[кутикула]]. Код оних прашника који имају листолики изглед, на епидермису се налазе и [[стоме]] које су стално отворене, па зато подсећају на [[хидатоде]]. Механичких елемената нема, а нит се одржава у усправном положају због [[тургор]]а. Уколико је прашнички конац обојен, што је често случај, боја потиче од [[пигмент|пигмената]] растворених у [[ћелијски сок|ћелијском соку]]. Значај боје прашничког конца код неких врста је у томе да привлачи [[oprašivanje|опрашиваче]], као што је случај код врста рода -{''[[Callistemon]]''}-.<ref name="морфо"/> |
||
== Изглед == |
== Изглед == |
||
Продужетак прашничког конца, конектив, код различитих врста може имати различите облике. Тако је у појединим родовима фамилије [[мртве коприве|мртвих коприва]] он тростран или шестостран са сферично издубљеним [[ |
Продужетак прашничког конца, конектив, код различитих врста може имати различите облике. Тако је у појединим родовима фамилије [[мртве коприве|мртвих коприва]] он тростран или шестостран са сферично издубљеним [[прашница|антерама]].<ref name="морфо">Татић, Б.& Петковић, Б. 1991. Морфологија биљака. [[Научна књига]]. Београд.</ref> |
||
== Извори == |
== Извори == |
||
Верзија на датум 28. април 2015. у 16:33
2. антера
3. конектив
4. поленова кеса
Прашнички конац (filamentum) је део прашника биљке. На његовом врху се налази прашница (anthera). Наставак прашничког конца повезује (conectiv) две полуантене (thecae) које чине прашницу.[1]
Анатомска грађа
Анатомска грађа прашничког конца и поленових кеса је у почетку њиховог развоја скоро иста, али се касније јављању разлике, пре свега због разлика у њиховим улогама. На попречном пресеку прашничког конца се могу видети епидермис, паренхимске ћелије са интерцелуларима и по правилу које према Вилсону (Wilson) важи за 95% врста скривеносеменица, само један проводни снопић, који углавном чине ћелије са спиралним задебљањима. Епидермис чине издужене ћелије и на њему може да се налази кутикула. Код оних прашника који имају листолики изглед, на епидермису се налазе и стоме које су стално отворене, па зато подсећају на хидатоде. Механичких елемената нема, а нит се одржава у усправном положају због тургора. Уколико је прашнички конац обојен, што је често случај, боја потиче од пигмената растворених у ћелијском соку. Значај боје прашничког конца код неких врста је у томе да привлачи опрашиваче, као што је случај код врста рода Callistemon.[1]
Изглед
Продужетак прашничког конца, конектив, код различитих врста може имати различите облике. Тако је у појединим родовима фамилије мртвих коприва он тростран или шестостран са сферично издубљеним антерама.[1]
Извори
- ^ а б в Татић, Б.& Петковић, Б. 1991. Морфологија биљака. Научна књига. Београд.