Нова демократија (Грчка) — разлика између измена
м Бот: исправљена преусмерења |
|||
Ред 33: | Ред 33: | ||
| идеологија = [[Хришћанска демократија]],<br />[[Конзервативизам]],<br />[[Либерални конзервативизам]]. |
| идеологија = [[Хришћанска демократија]],<br />[[Конзервативизам]],<br />[[Либерални конзервативизам]]. |
||
| позиција = [[Десни центар]] |
| позиција = [[Десни центар]] |
||
| скупштина1 =[[Грчки парламент]] |
| скупштина1 =[[Хеленски парламент|Грчки парламент]] |
||
| број_мандата ={{Политичка партија/мандати|76|300|skyblue}} |
| број_мандата ={{Политичка партија/мандати|76|300|skyblue}} |
||
| међународно_чланство = [[Центристичка демократска интернационала]] и [[Међународна демократска унија]] |
| међународно_чланство = [[Центристичка демократска интернационала]] и [[Међународна демократска унија]] |
||
Ред 56: | Ред 56: | ||
=== Прве године === |
=== Прве године === |
||
[[1977]]., НД је поново победила на националним изборима, али са тесном већином (41.88%); то јој је ипак омогућило стварање стабиле владе са солидном већином у Парламенту. Под [[Константин Караманлис|Караманлисом]] Грчка је редефинисала своје односе са [[НАТО]] -ом, и настојала је решити проблем [[Кипар|Кипра]], који је настао након [[Турска|Турске]] инвазије острва. Ипак 1980., [[Константин Караманлис|Караманлис]] је одступио. Његов наследник, Георгиос Ралис, побеђен је на следећим изборима од [[ПАСОК]]-а, Андреаса Папандреуа. Под НД владом Грчка је ушла у [[Европска унија|Европску унију]] 1981. Због тога је [[Константин Караманлис|Караманлиса]] критиковала опозиција (која је мање више била против тога), као и због чињенице да о том питању није одржан [[референдум]]. |
[[1977]]., НД је поново победила на националним изборима, али са тесном већином (41.88%); то јој је ипак омогућило стварање стабиле владе са солидном већином у Парламенту. Под [[Константин Караманлис|Караманлисом]] Грчка је редефинисала своје односе са [[НАТО]] -ом, и настојала је решити проблем [[Кипар|Кипра]], који је настао након [[Турска|Турске]] инвазије острва. Ипак 1980., [[Константин Караманлис|Караманлис]] је одступио. Његов наследник, Георгиос Ралис, побеђен је на следећим изборима од [[Панхеленски социјалистички покрет|ПАСОК]]-а, Андреаса Папандреуа. Под НД владом Грчка је ушла у [[Европска унија|Европску унију]] 1981. Због тога је [[Константин Караманлис|Караманлиса]] критиковала опозиција (која је мање више била против тога), као и због чињенице да о том питању није одржан [[референдум]]. |
||
НД се вратила на власт у коалицијоној влади (премијер: Цанис Цанетакис) са традиционалним левим странкама (Коалиција Левице и Прогреса којој се тада укључивала и [[ |
НД се вратила на власт у коалицијоној влади (премијер: Цанис Цанетакис) са традиционалним левим странкама (Коалиција Левице и Прогреса којој се тада укључивала и [[Комунистичка партија Грчке|Грчка Комунистичка Странка]]). 1989., суделовала је и у великој коалиционој влади Ксенофона Золотаса од отобра 1989., до маја 1990. Након тога су формирали већинску владу под Константином Мицотакисом, након нових избора одржаних 10. маја 1990. |
||
=== У опозицији === |
=== У опозицији === |
||
Ред 65: | Ред 65: | ||
=== Повратак на власт 2004 === |
=== Повратак на власт 2004 === |
||
У јануару 2004. [[ПАСОК]]-ов премијер Симитис поднео је оставку и најавио изборе за 7. марта, упркос чињеницама да је нови ПАСОК лидер Георгиос Папандреу успео обновити странку, Караманлис победио је и постао први десни пемијер после једанаест година. Ова влада поновила је успех на изборима 2007 са тесном већином 152 од 300 посланика. Након две и по године влада је изгубила већину и расписала изборе које је у септембру изгубила добивши само 91 посланика што је најгори резултат у историји НД. |
У јануару 2004. [[Панхеленски социјалистички покрет|ПАСОК]]-ов премијер Симитис поднео је оставку и најавио изборе за 7. марта, упркос чињеницама да је нови ПАСОК лидер Георгиос Папандреу успео обновити странку, Караманлис победио је и постао први десни пемијер после једанаест година. Ова влада поновила је успех на изборима 2007 са тесном већином 152 од 300 посланика. Након две и по године влада је изгубила већину и расписала изборе које је у септембру изгубила добивши само 91 посланика што је најгори резултат у историји НД. |
||
=== Поново у опозицији === |
=== Поново у опозицији === |
||
После изборног пораза 4. октобра 2009. је [[Костас Караманлис]] дао оставку, а за новог вођу је [[29. новембра]] 2009. био избран бивши министар спољашњих веза (1989-92) и културе (јануар—октобар 2009) [[Андонис Самарас]] <ref>[http://www.rian.ru/world/20091130/196166134.html Антонис Самарас избран лидером греческой оппозиции] у [[РИА Новости]]</ref> |
После изборног пораза 4. октобра 2009. је [[Костас Караманлис]] дао оставку, а за новог вођу је [[29. новембар|29. новембра]] 2009. био избран бивши министар спољашњих веза (1989-92) и културе (јануар—октобар 2009) [[Андонис Самарас]] <ref>[http://www.rian.ru/world/20091130/196166134.html Антонис Самарас избран лидером греческой оппозиции] у [[РИА Новости]]</ref> |
||
== Изборни резултати, 1974. - 2009. == |
== Изборни резултати, 1974. - 2009. == |
Верзија на датум 28. април 2015. у 21:37
Нова Демократија (НД, грчки: Νέα Δημοκρατία, Néa Dimokratía), основана је 1974., то је главна десно- центристичка политичка странка у Грчкој. Након тријумфалног повратка Константина Караманлиса у земљу 1974., странка је доживела и тријумф на изборима. Али је убрзо након тога 1980. и 1990. већину времена провела у опозицији. Након избора одржаних 2004, НД се вратила на власт по вођством Костаса Каманлиса, рођака оснивача странке.
Историја
Оснивање странке
НД је основана у октобру 1974, два месеца након постављења Константина Караманлиса за премијера у првој пост хунтиној влади Грчке. Караманлис је био искусан политичар, и већ је обављао дужност премијера у раздобљу од 1955. до 1963. На првим слободне изборима, Нова Демократија је премоћно победила, највише захваљјући харизми Караманлиса, а не толико због утицаја која је странка имала. Слоган са којим је НД победила био је; - Караманлис или тенкови, алудирајући тиме да је повратак Војне хунте могућ уколико Караманлис не победи.
Караманлис је желео да Нова Демократија буде модерна и прогресивна десна странка, него оне које су владале Грчком пре војног удара 1967, укључујући и властиту бившу странку ЕРЕ (Национална Радикална Унија, грчки; Εθνική Ριζοσπαστικη Ενωση, Ethniki Rizospastiki Enosi).
Страначка идеологија је установљена као - радикални либерализам, термин који је требало да значи, - превагу правила слободног тржишта са одлучном улогом државе на плану социјалне праведности.
Прве године
1977., НД је поново победила на националним изборима, али са тесном већином (41.88%); то јој је ипак омогућило стварање стабиле владе са солидном већином у Парламенту. Под Караманлисом Грчка је редефинисала своје односе са НАТО -ом, и настојала је решити проблем Кипра, који је настао након Турске инвазије острва. Ипак 1980., Караманлис је одступио. Његов наследник, Георгиос Ралис, побеђен је на следећим изборима од ПАСОК-а, Андреаса Папандреуа. Под НД владом Грчка је ушла у Европску унију 1981. Због тога је Караманлиса критиковала опозиција (која је мање више била против тога), као и због чињенице да о том питању није одржан референдум. НД се вратила на власт у коалицијоној влади (премијер: Цанис Цанетакис) са традиционалним левим странкама (Коалиција Левице и Прогреса којој се тада укључивала и Грчка Комунистичка Странка). 1989., суделовала је и у великој коалиционој влади Ксенофона Золотаса од отобра 1989., до маја 1990. Након тога су формирали већинску владу под Константином Мицотакисом, након нових избора одржаних 10. маја 1990.
У опозицији
Након тог периода странка је доживела период улесталих пораза. Изгубила је изборе 1993. под вођством Мицотакиса, па опет 1996. под Милтиадисом Евертом, као и изборе 2000. под Костасом Караманлисом, рођаком оснивача странке.
Повратак на власт 2004
У јануару 2004. ПАСОК-ов премијер Симитис поднео је оставку и најавио изборе за 7. марта, упркос чињеницама да је нови ПАСОК лидер Георгиос Папандреу успео обновити странку, Караманлис победио је и постао први десни пемијер после једанаест година. Ова влада поновила је успех на изборима 2007 са тесном већином 152 од 300 посланика. Након две и по године влада је изгубила већину и расписала изборе које је у септембру изгубила добивши само 91 посланика што је најгори резултат у историји НД.
Поново у опозицији
После изборног пораза 4. октобра 2009. је Костас Караманлис дао оставку, а за новог вођу је 29. новембра 2009. био избран бивши министар спољашњих веза (1989-92) и културе (јануар—октобар 2009) Андонис Самарас [1]
Изборни резултати, 1974. - 2009.
Година | Лидер стране | Број гласова | Проценат гласова | Број посланика у Парламенту Грчке | Позиција у Парламенту |
---|---|---|---|---|---|
1974. | |||||
1977. | |||||
1981. | |||||
1985. | |||||
1989.-I | |||||
1989.-II | |||||
1990. | |||||
1993. | |||||
1996. | |||||
2000. | |||||
2004. | |||||
2007. | |||||
2009. | |||||
мај 2012. | |||||
јун 2012. | |||||
2015 |
Референце
Спољашње везе
- Портал Нове Демократије (енглески)
- Грчки изборни резултати