Сликовница — разлика између измена
Нема описа измене |
Нема описа измене |
||
Ред 66: | Ред 66: | ||
| jfm = |
| jfm = |
||
| accessdate = }}</ref> |
| accessdate = }}</ref> |
||
== Литература == |
== Литература == |
||
<references /> |
<references /> |
||
[[Категорија:Књиге]] |
Верзија на датум 8. мај 2015. у 13:14
Овај чланак је део пројекта Вики-библиотекар у Универзитетској библиотеци „Светозар Марковић” у Београду. Датум уноса: јануар—децембар 2015. |
Сликовница је књига са илустрацијама намењена најмлађој деци. Прича у сликовници може бити испричана без речи тј. само илустрацијама. У неким сликовницама поред илустрација има текста, али је он у другом плану, кратак је и у функцији разумевања илустрације. Постоје две врсте сликовница: 1. оне које пружају деци објективна и њима разумљива сазнања из области природе и друштва; 2. и оне које су метафоричког, поетског карактера и представљају производе неспутане стваралачке маште у које су уткане поруке за најмлађе. Поред дводимензионалних постоје и тродимензионалне сликовнице које прелиставањем дају различите просторне композиције слика, сликовнице са разним отворима и преклапњима, звучне сликовнице и др., које наводе децу да пореде, предвиђају, закључују, истражују и сл., стварајући атмосферу изненађења, што појачава интересовање и подстиче на игру. У доброј сликовници су хармонично обједињени ликовно-естетски и васпитно-образовни квалитети. Њихов садржај је једноставан и приступачан деци. Илустрације које садрже не смеју обухватати много података и детаља, већ истицати суштинске особине онога што приказују. Сликовнице би требало да буду израђене према високим уметничким и техничким захтевима, лаке и добро повезане. За најмлађе, нарочито у јаслама, пожељне су пластифициране сликовнице које могу да се дезинфикују.[1] Добра сликовница прилагођена развојним могућностима детета придоноси:
- стицању нових сазнања
- обогаћивању речника и говорних способности
- повезивању говорног и писаног језика
- схватању слике и речи као симбола који преносе поруку
- развоју опажања, пажње, памћења, мишљења, логичког закључивања
- богаћењу маште и развоју креативног мишљења
- развоју емоција и способности уживљавања у различите ситуације
- стварању жеље за прерадом доживљеног кроз различите облике изражавања –писање, сликање, опонашање у игри улога, покрет и певање
- усвајању моралних вредности и химаних порука
- мотивацији за самостално читање. [2]
Често се сликовницама називају и књиге намењене деци која су тек почела да читају. То су углавном врло кратке, поједностављене приче испричане једноставним језиком, такође илустроване, али је у овом случају текст примаран, а илустрација секундарна. Понекад се сликовницама називају и публикације које садрже нешто више текста, али су истовремено богато илустроване, тако да се на свакој страни поред текста налази и илустрација.[3]
Литература
- ^ Педагошка енциклопедија. Београд: Завод за уџбенике и наставна средства. 1989. стр. 350. ISBN 8617009772.
- ^ Стричевић, Иванка; Малеш, Дубравка (1995). У дечјој књижници. Загреб: Књижница Медвешчак и УНИЦЕФ. стр. 7.
- ^ Милуновић, Драгана (2003). „Библиотеке за децу и њихови психолошки аспекти”. Гласник НБС. 1: 163.