Сликовница

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Сликовница "Успавана лепотица у шуми" из 1898. Сликовницу је илустровао Ј. Г. ван Каспел (Johann Georg van Caspel)
Савремена интерактивна сликовница "Пепељуга" Метјуа Реинхарта

Сликовница је књига са илустрацијама намењена деци. Садржај сликовнице је једноставан и прилагођен деци. У квалитетној сликовници повезани су ликовно-естетски и васпитно-образовни квалитети.

Деца запажају слике пре говора, па сликовница већ у најмлађђем узрасту потстиче уочавање, размишљање и вербално изражавање, развија машту, утиче на емоционални развој и усвајање естетских ставова. Прича у сликовници може бити испричана без речи тј. само илустрацијама. У неким сликовницама поред илустрација има текста, али је он у другом плану, кратак је и у функцији разумевања илустрације.[1]

Сликовнице израђене од пластике, за најмлађу децу

Врсте сликовница[уреди]

Постоје две врсте сликовница:

  1. оне које пружају деци објективна и њима разумљива сазнања из области природе и друштва и
  2. оне које су метафоричког, поетског карактера и представљају производе неспутане стваралачке маште у које су уткане поруке за најмлађе.

Поред дводимензионалних постоје и тродимензионалне сликовнице које прелиставањем дају различите просторне композиције слика, сликовнице са разним отворима и преклапњима, звучне сликовнице и др., које наводе децу да пореде, предвиђају, закључују, истражују и сл., стварајући атмосферу изненађења, што појачава интересовање и подстиче на игру.

Одлике добре сликовнице[уреди]

У доброј сликовници су хармонично обједињени ликовно-естетски и васпитно-образовни квалитети. Њихов садржај је једноставан и приступачан деци. Илустрације које садрже не смеју обухватати много података и детаља, већ истицати суштинске особине онога што приказују. Сликовнице би требало да буду израђене према високим уметничким и техничким захтевима, лаке и добро повезане. За најмлађе, нарочито у јаслама, пожељне су пластифициране сликовнице које могу да се дезинфикују.[2]


Добра сликовница прилагођена развојним могућностима детета доприноси:

  • стицању нових сазнања
  • обогаћивању речника и говорних способности
  • повезивању говорног и писаног језика
  • схватању слике и речи као симбола који преносе поруку
  • развоју опажања, пажње, памћења, мишљења, логичког закључивања
  • богаћењу маште и развоју креативног мишљења
  • развоју емоција и способности уживљавања у различите ситуације
  • стварању жеље за прерадом доживљеног кроз различите облике изражавања – писање, сликање, опонашање у игри улога, покрет и певање
  • усвајању моралних вредности и химаних порука
  • мотивацији за самостално читање.[3]

Често се сликовницама називају и књиге намењене деци која су тек почела да читају. То су углавном врло кратке, поједностављене приче испричане једноставним језиком, такође илустроване, али је у овом случају текст примаран, а илустрација секундарна. Понекад се сликовницама називају и публикације које садрже нешто више текста, али су истовремено богато илустроване, тако да се на свакој страни поред текста налази и илустрација.[4]

Референце[уреди]

  1. ^ Hrvatska enciklopedija
  2. ^ Педагошка енциклопедија. Београд: Завод за уџбенике и наставна средства. 1989. стр. 350. ISBN 978-86-17-00977-7. 
  3. ^ Стричевић, Иванка; Малеш, Дубравка (1995). У дечјој књижници. Загреб: Књижница Медвешчак и УНИЦЕФ. стр. 7. 
  4. ^ Милуновић, Драгана (2003). „Библиотеке за децу и њихови психолошки аспекти”. Гласник НБС. 1: 163. 

Литература[уреди]

Види још[уреди]

Спољашње везе[уреди]