Стара атичка комедија — разлика између измена
-- |
|||
Ред 18: | Ред 18: | ||
* Др Милош Ђурић, Историја хеленске књижевности, Београд, Завод за уџбенике и наставна средства, 1988, ISBN 86-17-01560-8 |
* Др Милош Ђурић, Историја хеленске књижевности, Београд, Завод за уџбенике и наставна средства, 1988, ISBN 86-17-01560-8 |
||
==Референце== |
==Референце== |
||
[[Категорија:Комедија]] |
Верзија на датум 15. јул 2015. у 07:26
Стара комедија је назив за први период античке Грчке комедије, према канонској подјели александријских граматичара. Најистакнутији драмски писац из овог периода је Аристофан, чија дјела са својом оштром политичком сатиром и јасним алузијама дефинишу комедиографско стваралаштво Атине током 5. века. Он је у својим дјелима исмјевао најважније институције и јавне особе свог времена. Поред многобројних атинских писаца тадашњице,[1] најзначајнији ривали Аристофона, били су Хермип и Еуполид.
Структура старе комедије
Основни елементи који су чинили стару комедију јесу:
- пролог
- парода
- агон
- парабаза
- епизодне сцене
- егзода
Стара комедија у каснијим облицима
Европски сљедбеници, као што су Франсоа Рабле, Мигел де Сервантес, Сааведра Џонатан Свифт, и Волтер, искористили су технике писаца старе комедије како би у својим дјелима прекрили директно критиковање владе. Те технике присутне су и у појединим продукцијама данашњице; у Saturday Night Live скеч комедија шоуу или у британској серији Летећи циркус, Монтија Пајтона.[2]
Литература
- Комедија античка, Мирон Флашар у Речнику књижевних термина, Београд, Нолит, 1992, ISBN 86-19-01962-7
- Др Милош Ђурић, Историја хеленске књижевности, Београд, Завод за уџбенике и наставна средства, 1988, ISBN 86-17-01560-8