Стара атичка комедија — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м Робот: обликовање ISBN-а
Autobot (разговор | доприноси)
м Разне исправке
Ред 16: Ред 16:
Европски сљедбеници, као што су [[Франсоа Рабле]], [[Мигел де Сервантес]], [[Сааведра Џонатан Свифт]], и [[Волтер]], искористили су технике писаца старе комедије како би у својим дјелима прекрили директно критиковање владе. Те технике присутне су и у појединим продукцијама данашњице; у [[Saturday Night Live]] скеч комедија шоуу или у британској серији [[Летећи циркус Монтија Пајтона|Летећи циркус]], [[Монти Пајтон|Монтија Пајтона]].<ref>http://www.jedan-nula.com/vesti/evropski-fudbal/naslov/video-leteci-cirkus-montija-pajtona-fudbal</ref>
Европски сљедбеници, као што су [[Франсоа Рабле]], [[Мигел де Сервантес]], [[Сааведра Џонатан Свифт]], и [[Волтер]], искористили су технике писаца старе комедије како би у својим дјелима прекрили директно критиковање владе. Те технике присутне су и у појединим продукцијама данашњице; у [[Saturday Night Live]] скеч комедија шоуу или у британској серији [[Летећи циркус Монтија Пајтона|Летећи циркус]], [[Монти Пајтон|Монтија Пајтона]].<ref>http://www.jedan-nula.com/vesti/evropski-fudbal/naslov/video-leteci-cirkus-montija-pajtona-fudbal</ref>
== Литература ==
== Литература ==
* Комедија античка, Мирон Флашар у Речнику књижевних термина, Београд, Нолит. {{page|year=1992|id=ISBN 978-86-19-01962-0|pages=}}
* Комедија античка, Мирон Флашар у Речнику књижевних термина, Београд, Нолит. {{page|year=1992|isbn=978-86-19-01962-0|pages=}}
* Др Милош Ђурић, Историја хеленске књижевности, Београд, Завод за уџбенике и наставна средства. {{page|year=1988|id=ISBN 978-86-17-01560-0|pages=}}
* Др Милош Ђурић, Историја хеленске књижевности, Београд, Завод за уџбенике и наставна средства. {{page|year=1988|isbn=978-86-17-01560-0|pages=}}
== Референце ==
== Референце ==



Верзија на датум 11. август 2015. у 04:42

Муза Талија држи маску комоса

Стара комедија је назив за први период античке Грчке комедије, према канонској подјели александријских граматичара. Најистакнутији драмски писац из овог периода је Аристофан, чија дјела са својом оштром политичком сатиром и јасним алузијама дефинишу комедиографско стваралаштво Атине током 5. века. Он је у својим дјелима исмјевао најважније институције и јавне особе свог времена. Поред многобројних атинских писаца тадашњице,[1] најзначајнији ривали Аристофона, били су Хермип и Еуполид.

Структура старе комедије

Основни елементи који су чинили стару комедију јесу:

  • пролог
  • парода
  • агон
  • парабаза
  • епизодне сцене
  • егзода

Стара комедија у каснијим облицима

Европски сљедбеници, као што су Франсоа Рабле, Мигел де Сервантес, Сааведра Џонатан Свифт, и Волтер, искористили су технике писаца старе комедије како би у својим дјелима прекрили директно критиковање владе. Те технике присутне су и у појединим продукцијама данашњице; у Saturday Night Live скеч комедија шоуу или у британској серији Летећи циркус, Монтија Пајтона.[2]

Литература

  • Комедија античка, Мирон Флашар у Речнику књижевних термина, Београд, Нолит. 1992. ISBN 978-86-19-01962-0.
  • Др Милош Ђурић, Историја хеленске књижевности, Београд, Завод за уџбенике и наставна средства. 1988. ISBN 978-86-17-01560-0.

Референце

  1. ^ http://www.enciklopedija.hr/natuknica.aspx?id=3828
  2. ^ http://www.jedan-nula.com/vesti/evropski-fudbal/naslov/video-leteci-cirkus-montija-pajtona-fudbal