Законодавна власт — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат

Инлајн

Верзија на датум 29. септембар 2005. у 13:37

Законодавна власт је један од три нивоа власти. Главни задатак законодавне власти јесте доношење закона. У либералним демократијама грађани бирају своје представнике у парламенту (на изборима) и тиме им дају ауторитет да гласају за законе у њихово име. Процес изгласавања закона зависи од тога какво је парламентарно уређење неке државе. У либерланим демократијама имамо дво-домне и једно-домне парламенте. У дво-домне парламенте спадају амерички Конгрес и британски Вестминстер.

Амерички Конгрес се састоји из Дома Представника и Сената. Британски Вестминстер се састоји из Дома Народа/Обичних (The House of Commons) и Дома Лордова (The House of Lords). За разлику од САД-а Велика Британија је у дилеми са својом демократијом. Наиме, В.Б. се често узима за примјер демократичности, међутим, ако анализирамо британски политички систем видјет ћемо да Британија има много тога не демократског. Једна од тих многих ствари је и дио законодавне власти- Дом Лордова. Дом Лордова, као што само име каже је аристократска удруга, ту засједају Лордови- мањина у Британији. Проблем је био у томе што су Лордови могли да уложе вето на било који закон који би донио Дом Народа. Закон који се предлаже у Дому Народа мора проћи велику процедуру прије него што се прихавтати (приједлог, прво читање, друго читање, треће читање....). Дом Лордова улагањем вета је могао за неколико секунди заувијек скинути тај закон са дневног реда. Наравно, ово није имало никакве везе са демократијом (заступници у Дому Народа су изабрани на изборима, док мјесто у Дому Лордова је насљедно), тако да је дошло до измјена у британском парламентарном систему. Вето је изузет. Сада када закон дође у Дом Лордова (то је једна од тачака у оној процедури), Лордови могу закон вратити у Дом Народа са приједлозима за неке исправке. Закон могу врачати три пута у Дом Народа (сва три пута Дом Народа те захтјеве може одбити, иако већином се приједлози прихвате и закон се мало измијени), али након та три пута закон иде директно краљици на потписивање. Краљица/краљ у овом свему има симболичну улогу а то је само потписивање донешеног закона. Она/он не може тај закон одбити. Посљедња краљица која је то учинила била је краљица Ана средином 18 вијека.

На доношење закона многи могу утицати поред самих представника у парламенту. То су тзв. лобисти. Наиме, у политичком животу сваке либералне демократије групе за притисак) имају велики утицај на доношење закона.

@@ Ред 1: / Ред 1: @@
 '''Законодавна власт''' је један од три нивоа власти. Главни задатак законодавне власти јесте доношење закона. У либералним демократијама грађани бирају своје представнике у парламенту (на изборима) и тиме им дају ауторитет да гласају за законе у њихово име. Процес изгласавања закона зависи од тога какво је парламентарно уређење неке државе. У либерланим демократијама имамо дво-домне и једно-домне парламенте. У дво-домне парламенте спадају амерички Конгрес и британски Вестминстер.
-Амерички Конгрес се састоји из Дома Представника и Сената. Британски Вестминстер се састоји из Дома Народа/Обичних (The House of Commons) и Дома Лордова (The House of Lords). За разлику од САД-а Велика Британија је у дилеми са својом демократијом. Наиме, В.Б. се често узима за примјер демократичности, међутим, ако анализирамо британски политички систем видјет ћемо да Британија има много тога не демократског. Једна од тих многих ствари је и дио законодавне власти- Дом Лордова. Дом Лордова, као што само име каже је аристократска удруга, ту засједају Лордови- мањина у Британији. Проблем је био у томе што су Лордови могли да уложе вето на било који закон који би донио Дом Народа. Закон који се предлаже у Дому Народа мора проћи велику процедуру прије него што се прихавтати (приједлог, прво читање, друго читање, треће читање....). Дом Лордова улагањем вета је могао за неколико секунди заувијек скинути тај закон са дневног реда. Наравно, ово није имало никакве везе са демократијом (заступници у Дому Народа су изабрани на изборима, док мјесто у Дому Лордова је насљедно), тако да је дошло до измјена у британском парламентарном систему. Вето је изузет. Сада када закон дође у Дом Лордова (то је једна од тачака у оној процедури), Лордови могу закон вратити у Дом Народа са приједлозима за неке исправке. Закон могу врачати три пута у Дом Народа (сва три пута Дом Народа те захтјеве може одбити, иако вечином се приједлози прихвате и закон се мало измијени), али након та три пута закон иде директно краљици на потписивање. Краљица/краљ у овом свему има симболичну улогу а то је само потписивање донешеног закона. Она/он не може тај закон одбити. Посљедња краљица која је то учинила била је краљица Ана средином 18 вијека.
+Амерички Конгрес се састоји из Дома Представника и Сената. Британски Вестминстер се састоји из Дома Народа/Обичних (The House of Commons) и Дома Лордова (The House of Lords). За разлику од САД-а Велика Британија је у дилеми са својом демократијом. Наиме, В.Б. се често узима за примјер демократичности, међутим, ако анализирамо британски политички систем видјет ћемо да Британија има много тога не демократског. Једна од тих многих ствари је и дио законодавне власти- Дом Лордова. Дом Лордова, као што само име каже је аристократска удруга, ту засједају Лордови- мањина у Британији. Проблем је био у томе што су Лордови могли да уложе вето на било који закон који би донио Дом Народа. Закон који се предлаже у Дому Народа мора проћи велику процедуру прије него што се прихавтати (приједлог, прво читање, друго читање, треће читање....). Дом Лордова улагањем вета је могао за неколико секунди заувијек скинути тај закон са дневног реда. Наравно, ово није имало никакве везе са демократијом (заступници у Дому Народа су изабрани на изборима, док мјесто у Дому Лордова је насљедно), тако да је дошло до измјена у британском парламентарном систему. Вето је изузет. Сада када закон дође у Дом Лордова (то је једна од тачака у оној процедури), Лордови могу закон вратити у Дом Народа са приједлозима за неке исправке. Закон могу врачати три пута у Дом Народа (сва три пута Дом Народа те захтјеве може одбити, иако већином се приједлози прихвате и закон се мало измијени), али након та три пута закон иде директно краљици на потписивање. Краљица/краљ у овом свему има симболичну улогу а то је само потписивање донешеног закона. Она/он не може тај закон одбити. Посљедња краљица која је то учинила била је краљица Ана средином 18 вијека.
 На доношење закона многи могу утицати поред самих представника у парламенту. То су тзв. лобисти. Наиме, у политичком животу сваке либералне демократије [[групе за притисак]]) имају велики утицај на доношење закона.

Верзија на датум 29. септембар 2005. у 13:37

Сродни чланци