Илија (кефалија) — разлика између измена
мНема описа измене |
мНема описа измене |
||
Ред 2: | Ред 2: | ||
== Биографија == |
== Биографија == |
||
Илија је био син [[Ђураш Вранчић|Ђураша Вранчића]], [[Ставилац| |
Илија је био син [[Ђураш Вранчић|Ђураша Вранчића]], [[Ставилац|ставиоца]] Стефана Милутина. Стефан Дечански је 1314. године подигао неуспешну побуну против свога оца. Милутин га је у ланцима послао у Скопље где је ослепљен. Одатле је послат у Цариград код Милутиновог таста Андроника. Земље Стефана Дечанског (Зету) Милутин је предао на управу Илији. Илија је најпре носио титулу кнеза, а од 1318. године носи титулу кефалије. Илија је први који се појављује са овом титулом. Милутин је по освајању византијских територија задржао грчки систем локалне управе. У питању је општи кефалија која управља већом облашћу. Касније се појављују и локалне кефалије које управљају једним градом или жупом. Илија се помиње у [[Дубровачка република|дубровачком]] документу од 4. новембра 1318. године као сакупљач светодмитровског дохотка у име краља, заједно са епископом Стефаном из Скадра. Такође се помиње у дубровачком документу од 23. септембра 1321. године када је доходак прикупљао заједно са владиком Петром из Скадра. Илија се као посланик Стефана Дечанског помиње у дубровачком документу од 24. августа 1322. године. Илија је имао сина [[Ђураш Илијић|Ђураша Илијића]]. Ђураш се са титулом [[Челник|челника]] помиње током владавине Стефана Дечанског, [[Душан Силни|Душана Силног]] и [[Урош Нејаки|Уроша Нејаког]]. Владао је Горњом Зетом. Умро је 1362. године. Њихови потомци су [[Црнојевићи]]. |
||
== Литература == |
== Литература == |
Верзија на датум 12. септембар 2016. у 10:55
Илија (умро после 1324.) је био кнез и кефалија Стефана Милутина (1282-1321) и Стефана Дечанског (1321-1331).
Биографија
Илија је био син Ђураша Вранчића, ставиоца Стефана Милутина. Стефан Дечански је 1314. године подигао неуспешну побуну против свога оца. Милутин га је у ланцима послао у Скопље где је ослепљен. Одатле је послат у Цариград код Милутиновог таста Андроника. Земље Стефана Дечанског (Зету) Милутин је предао на управу Илији. Илија је најпре носио титулу кнеза, а од 1318. године носи титулу кефалије. Илија је први који се појављује са овом титулом. Милутин је по освајању византијских територија задржао грчки систем локалне управе. У питању је општи кефалија која управља већом облашћу. Касније се појављују и локалне кефалије које управљају једним градом или жупом. Илија се помиње у дубровачком документу од 4. новембра 1318. године као сакупљач светодмитровског дохотка у име краља, заједно са епископом Стефаном из Скадра. Такође се помиње у дубровачком документу од 23. септембра 1321. године када је доходак прикупљао заједно са владиком Петром из Скадра. Илија се као посланик Стефана Дечанског помиње у дубровачком документу од 24. августа 1322. године. Илија је имао сина Ђураша Илијића. Ђураш се са титулом челника помиње током владавине Стефана Дечанског, Душана Силног и Уроша Нејаког. Владао је Горњом Зетом. Умро је 1362. године. Њихови потомци су Црнојевићи.
Литература
- Bešić, Z. (1970). Istorija Črne Gore: Od kraja XII do kraja XV vijeka. 2. Red. za istoriju Crne Gore.
- Blagojević, Miloš (2001). Državna uprava u srpskim srednjovekovnim zemljama. Službeni list SRJ.
- Blagojević, Miloš; Petković, Sreten (1989). Srbija u doba Nemanjića. TRZ "VAJAT".
- Novak, Viktor (2007). „Revue historique” (54). Istorijski institut u Beogradu.
- Veselinović, Andrija; Ljušić, Radoš (2008). Srpske dinastije. Službeni glasnik. ISBN 978-86-7549-921-3.