Вештачки радиоактивни изотопи — разлика између измена
м Бот Додаје: nl:Synthetische radio-isotoop |
м Бот Додаје: da:Syntetisk radioisotop |
||
Ред 10: | Ред 10: | ||
[[ast:Radioisótopu sintéticu]] |
[[ast:Radioisótopu sintéticu]] |
||
[[ca:Radioisòtop sintètic]] |
[[ca:Radioisòtop sintètic]] |
||
[[da:Syntetisk radioisotop]] |
|||
[[en:Synthetic radioisotope]] |
[[en:Synthetic radioisotope]] |
||
[[es:Radioisótopo sintético]] |
[[es:Radioisótopo sintético]] |
Верзија на датум 27. септембар 2008. у 03:42
Вештачки радиоактивни изотопи су радиоактивни изотопи који се не јављају у природним условима на Земљи.
Најчешће се добијају бомбардовањем атомских језгара елементарним честицама или другим атомским језгрима и распадом или цепањем тако добијених језгара.
Вештачки радиоактивни изотопи могу бити веома кратког века (мање од једне секунде) а могу бити и дугоживећи, до неколико стотина година. Краткоживећи изотопи имају изванредно велику примену. Нукеарна медицина највећим делом се бави применом краткоживећих радиоактивних изотопа у лечењу и дијагностици. Рецимо позитрон емисиона томографија користи изотопе угљеника 11-C (~20 мин), азота 13-N (~10 мин), кисеоника 15-O (~2 min) и флуора 18-F (~110 мин).
Дугоживећи радиоактивни изотопи настали сагоревањем нукеарног горива у атомским цетралама представљају највећи проблем у складиштењу истрошеног нуклеарног горива.