Виталијан — разлика између измена
м Робот: обликовање ISBN-а |
м Разне исправке |
||
| Ред 5: | Ред 5: | ||
== Литература == |
== Литература == |
||
* {{Cite book|ref = harv |last=Amory| first=Patrick | title=People and Identity in Ostrogothic Italy, 489–554 | publisher=Cambridge University Press |year=2003| |
* {{Cite book|ref = harv |last=Amory| first=Patrick | title=People and Identity in Ostrogothic Italy, 489–554 | publisher=Cambridge University Press |year=2003|isbn=978-0-521-52635-7}} |
||
* {{Cite book|ref = harv | title= History of the Later Roman Empire: From the Death of Theodosius I to the Death of Justinian, Volume 1 | first = John Bagnell |last=Bury| authorlink=J. B. Bury | publisher=Courier Dover Publications |year=1958|isbn=978-0486203980}} |
* {{Cite book|ref = harv | title= History of the Later Roman Empire: From the Death of Theodosius I to the Death of Justinian, Volume 1 | first = John Bagnell |last=Bury| authorlink=J. B. Bury | publisher=Courier Dover Publications |year=1958|isbn=978-0486203980}} |
||
* {{Cite book|ref = harv | title= History of the Later Roman Empire: From the Death of Theodosius I to the Death of Justinian, Volume 2 | first = John Bagnell |last=Bury| authorlink=J. B. Bury | publisher=Courier Dover Publications |year=1958|isbn=978-0486203997}} |
* {{Cite book|ref = harv | title= History of the Later Roman Empire: From the Death of Theodosius I to the Death of Justinian, Volume 2 | first = John Bagnell |last=Bury| authorlink=J. B. Bury | publisher=Courier Dover Publications |year=1958|isbn=978-0486203997}} |
||
Верзија на датум 20. март 2018. у 03:43
Флавије Виталијан (латински: Flavius Vitalianus; умро 520) је био византијски војсковођа.
Биографија
Рођен је у Залдапи у Доњој Мезији (данашња Бугарска). Мајка му је била сестра Македонија II, цариградског патријарха. Виталијан је остао упамћен по побуни коју је 513. године подигао против византијског цара Атанасија I. Цар је подржавао мијафизите насупрот халкедонском хришћанству кога је исповедао Виталијан. Сем тога, Атанасије је спровео пореске реформе које су биле непопуларне у Царству те се Виталијану прикључио велики део војске и сељака. Генерал преузима власт у Тракији и угрожава сам Цариград. Након почетних неуспеха, Атанасије је покушао са преговорима. Тек 515. године Атанасије је прикупио довољно снага и угушио побуну. Виталијан се скривао све до Атанасијеве смрти 518. године. Нови цар, Јустин I, био је веран халкедонском хришћанству. Јустин је амнестирао Виталијана и прогласио га конзулом. Преговорима са папством окончао је вишедеценијски Акакијев раскол. Виталијан је умро 520. године.
Литература
- Amory, Patrick (2003). People and Identity in Ostrogothic Italy, 489–554. Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-52635-7.
- Bury, John Bagnell (1958). History of the Later Roman Empire: From the Death of Theodosius I to the Death of Justinian, Volume 1. Courier Dover Publications. ISBN 978-0486203980.
- Bury, John Bagnell (1958). History of the Later Roman Empire: From the Death of Theodosius I to the Death of Justinian, Volume 2. Courier Dover Publications. ISBN 978-0486203997.
- Cameron, Averil; Ward-Perkins, Bryan; Whitby, Michael, ур. (2000). The Cambridge Ancient History, Volume XIV - Late Antiquity: Empire and Successors, A.D. 425–600. Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-32591-2..
- Kazhdan, Alexander, ур. (1991). Oxford Dictionary of Byzantium. Oxford University Press. ISBN 978-0-19-504652-6.
- Martindale, John R.; Morris, John (1980). The Prosopography of the Later Roman Empire - Volume II, AD 395–527. Cambridge University Press. ISBN 978-0521201599.
- Whitby, Michael; Whitby, Mary (1986). The History of Theophylact Simocatta. Claredon Press. ISBN 978-0198227991.