Алманах — разлика између измена
Нема описа измене |
м Бот Додаје: en:Almanac |
||
Ред 11: | Ред 11: | ||
[[de:Almanach]] |
[[de:Almanach]] |
||
[[el:Αλμανάκ]] |
[[el:Αλμανάκ]] |
||
[[ |
[[en:Almanac]] |
||
[[eo:Jarlibro]] |
[[eo:Jarlibro]] |
||
[[es:Almanaque]] |
|||
[[eu:Almanaka]] |
[[eu:Almanaka]] |
||
⚫ | |||
[[fr:Almanach]] |
[[fr:Almanach]] |
||
⚫ | |||
[[id:Almanak]] |
[[id:Almanak]] |
||
[[it:Almanacco]] |
[[it:Almanacco]] |
||
⚫ | |||
⚫ | |||
[[ka:ალმანახი]] |
[[ka:ალმანახი]] |
||
⚫ | |||
[[lt:Almanachas]] |
[[lt:Almanachas]] |
||
⚫ | |||
[[nl:Almanak]] |
[[nl:Almanak]] |
||
⚫ | |||
⚫ | |||
[[nn:Almanakk]] |
[[nn:Almanakk]] |
||
⚫ | |||
[[nrm:Arménâ]] |
[[nrm:Arménâ]] |
||
[[pl:Almanach]] |
[[pl:Almanach]] |
||
Ред 30: | Ред 32: | ||
[[ru:Альманах]] |
[[ru:Альманах]] |
||
[[sl:Almanah]] |
[[sl:Almanah]] |
||
⚫ | |||
[[sv:Almanacka]] |
[[sv:Almanacka]] |
||
[[tr:Almanak]] |
[[tr:Almanak]] |
Верзија на датум 20. децембар 2008. у 14:52
АЛМАНАХ (ар.) — првобитно астрономски календар, данас књижевни, политички и модни зборник; збирка ауторских приноса. Издавач или уредник не стичу његовим објављивањем ауторско право на прилозима, већ њима и даље слободно располажу аутори. Код Срба их почиње 1815. године Димитрије Давидовић Забавником, а наставља Вук Караџић Даницом 1826. Најпознатија поред ње била Српска пчела (1830-1841) Павла Стаматовића, а најдуже излазио и много читан Љубитељ просвештенија, настављен у Српско-далматински магазин|Српско-далматинском магазину (1836-1869, 1897) У Босни фра Иван Јукић покренуо Босанског пријатеља (1850). Између два свјетска рата излазили су Браство (издавач Друштво светог Саве од 1887) и Годишњица Николе Чупића (од 1877) са популарним и научним садржајем. Већ тада замјењују алманах календари, који се труде да имају што обилатији садржај и нове и оригиналније прилоге. Послије Другог свјетског рата издавање алманаха је ријетко.
Познат по старини и прецизности био је Алманах Гота, који је излазио у Готи на француском и немачком језику од 1763. и доносио административне и статистичке податке о разним државама и генеалогије владарских и кнеженских породицâ. Послије Првог свјетског рата изгубио од свог значаја.
Литература: „Општи енциклопедиски лексикон Свезнање“, Београд, 1937, 53.