Сојуз (летелица) — разлика између измена
Нема описа измене |
. |
||
| Ред 27: | Ред 27: | ||
{{Друго значење|ракету|[[Сојуз (ракета-носач)|Сојуз (ракета)]]}} |
{{Друго значење|ракету|[[Сојуз (ракета-носач)|Сојуз (ракета)]]}} |
||
'''Сојуз''' |
'''Сојуз''' (''на руском Союз'', у преводу „савез”) серија је летелица из [[Савез Совјетских Социјалистичких Република|Совјетскоg Савеза]], и касније [[Русија|Русије]] дизајнирана од стране Корољовог Бироа за дизајн као одговор на Амерички [[Пројекат Аполо|Аполо програм]]. Конструирао ју је [[Сергеј Корољов]] средином [[1960е|1960-их]] година. Првотно је Сојуз био намијењен за лет до [[Месец]]а, али након неуспеха ракете [[Н-1]] одустало се од тог подухвата. Први лет Сојуза догодио се 28. новембра [[1966.]] године, а први лет с људском посадом 23. априла [[1967.]] године. |
||
Сојуз је |
Летелица Сојуз одиграла је важну улогу у истраживању [[свемир]]а. Кориштена је за многобројне експерименте и путовање до свемирских постаја [[Саљут]], [[Мир (свемирска станица)|Мир]] и данас [[Међународна свемирска станица|ISS-а]]. Сојуз летелица се користи и дан данас, и тренутно је најкоришћенија Руска летелица икада<ref>{{cite web |url=http://www.esa.int/Our_Activities/Human_Spaceflight/Delta_Mission/Soyuz_launch_vehicle_The_most_reliable_means_of_space_travel |title=Soyuz launch vehicle: The most reliable means of space travel |publisher=European Space Agency |accessdate = 29. 3. 2013. }}</ref>, такође и најсигурнија свемирска летелица. Сојуз се лансира на [[сојуз (ракета-носач)|истоименој ракети]] (која је заснована на R-7 пројектилу) са Бајконур Космодрома у Казакхстану.<ref>{{cite web |url=http://www.esa.int/Our_Activities/Human_Spaceflight/Delta_Mission/Soyuz_launch_vehicle_The_most_reliable_means_of_space_travel |title=Soyuz launch vehicle: The most reliable means of space travel |publisher=European Space Agency |accessdate=29 March 2013}}</ref><ref>{{cite web |url=http://www.spaceref.com/news/viewpr.html?pid=12839 |title=France and Russia agree: Soyuz will launch from Kourou in French Guyana |date=October 22, 2003 |publisher=SpaceRef |accessdate=29 March 2013}}</ref> |
||
==Дизајн== |
|||
Сојуз се лансира на [[сојуз (ракета-носач)|истоименој ракети]] (која је заснована на R-7 пројектилу) са Бајконур Космодрома у Казакхстану. |
|||
[[Датотека:Sojuz TMA-9 into flight.jpg|250px|мини|right|Лансирање Сојуза 9 ТМА]] |
|||
Дизајн Сојуза је једноставан и веома успешан, те се незнатно мењао у протеклих 40 година употребе. Летелица се састоји од: |
|||
* Сферног орбиталног модула |
|||
* Аеродинамичне капсуле за повратак на Земљу |
|||
* Цилиндричног сервисног модула са соларним панелама |
|||
Космонаути бораве у капсули и орбиталном модулу. Орбитални модул служи као декомпресијска комора за прелаз из једног свемирског брода у други. Такође служи као простор за обављање различитих експеримената, те за одмор посаде. Свемирски брод Сојуз има девет кубних метара простора, а маса капсуле за повратак на Земљу је око 3 тоне. Сојуз поседује аутоматски систем за пристајање. Летелицом може управљати посада или земаљска контрола. |
|||
== Варијанте == |
|||
{{рут}} |
|||
Кроз године летелица Сојуз је доживела низ модификације. Стога постоје различите верзије, предлози и пројекти |
|||
[[Image:Cheology of Soyuz.png|center|700px|Стабло Сојуз фамилије]] |
|||
{{Clear}} |
|||
=== Спецификације === |
|||
<center> |
|||
{| class="wikitable" |
|||
|- class="hintergrundfarbe8" |
|||
| '''Верзије:''' |
|||
| | '''[[Soyuz A|Сојуз А]]''' (1963) |
|||
| | '''[[Soyuz 7K-OK|Сојуз 7К-ОК]]''' (1967–1971) |
|||
| | '''[[Soyuz 7K-L3|Сојуз 7К-Л3]]''' (LOK) |
|||
| | '''[[Soyuz 7K-T|Сојуз 7К-Т]]''' (1973–1981) |
|||
| | '''[[Soyuz 7K-TM|Сојуз 7К-ТМ]]''' (1975) |
|||
| | '''[[Soyuz-T|Сојуз-Т]]''' (1976–1986) |
|||
| | '''[[Soyuz-TM|Сојуз-ТМ]]''' (1986–2002) |
|||
| | '''[[Soyuz-TMA|Сојуз-ТАМ]]''' (2003–2012 ) |
|||
| | '''[[Soyuz TMA-M|Сојуз ТМА-М]]''' (2010–2016 ) |
|||
| | '''[[Soyuz MS|Сојуз МС]]''' (2016–.... ) |
|||
|- style="background:#f9f9f9;" |
|||
! style="background:#efefef;" colspan="11"| Укупно |
|||
|- |
|||
| Маса || {{convert|5880|kg|abbr=on}} || {{convert|6560|kg|abbr=on}} || {{convert|9850|kg|abbr=on}} || {{convert|6800|kg|abbr=on}} || {{convert|6680|kg|abbr=on}} || {{convert|6850|kg|abbr=on}} || {{convert|7250|kg|abbr=on}} || {{convert|7220|kg|abbr=on}} || {{convert|7150|kg|abbr=on}} || ? |
|||
|- |
|||
| Дужина || {{convert|7.40|m|abbr=on}} || {{convert|7.95|m|abbr=on}} || {{convert|10.06|m|abbr=on}} || {{convert|7.48|m|abbr=on}} || {{convert|7.48|m|abbr=on}} || {{convert|7.48|m|abbr=on}} || {{convert|7.48|m|abbr=on}} || {{convert|7.48|m|abbr=on}} || {{convert|7.48|m|abbr=on}} || {{convert|7.48|m|abbr=on}} |
|||
|- |
|||
| Макс. пречник || {{convert|2.50|m|abbr=on}} || {{convert|2.72|m|abbr=on}} || {{convert|2.930|m|abbr=on}} || {{convert|2.72|m|abbr=on}} || {{convert|2.72|m|abbr=on}} || {{convert|2.72|m|abbr=on}} || {{convert|2.72|m|abbr=on}} || {{convert|2.72|m|abbr=on}} || {{convert|2.72|m|abbr=on}} || {{convert|2.72|m|abbr=on}} |
|||
|- |
|||
| Домет || ? || {{convert|9.80|m|abbr=on}} || {{convert|10.06|m||abbr=on}} || {{convert|9.80|m|abbr=on}} || {{convert|8.37|m|abbr=on}} || {{convert|10.6|m|abbr=on}} || {{convert|10.6|m|abbr=on}} || {{convert|10.7|m|abbr=on}} || {{convert|10.7|m|abbr=on}} || ? |
|||
|- style="background:#f9f9f9;" |
|||
! style="background:#efefef;" colspan="11"| Орбитални модул |
|||
|- |
|||
| Маса || {{convert|1000|kg|lb|abbr=on}} || {{convert|1100|kg|lb|abbr=on}} || ? || {{convert|1350|kg|lb|abbr=on}} || {{convert|1224|kg|lb|abbr=on}} || {{convert|1100|kg|lb|abbr=on}} || {{convert|1450|kg|lb|abbr=on}} || {{convert|1370|kg|lb|abbr=on}} || ? || ? |
|||
|- |
|||
| Дужина || {{convert|3.00|m|ft|abbr=on}} || {{convert|3.45|m|ft|abbr=on}} || {{convert|2.26|m|ft|abbr=on}} || {{convert|2.98|m|ft|abbr=on}} || {{convert|3.10|m|ft|abbr=on}} || {{convert|2.98|m|ft|abbr=on}} || {{convert|2.98|m|ft|abbr=on}} || {{convert|2.98|m|ft|abbr=on}} || {{convert|2.98|m|ft|abbr=on}} || {{convert|2.98|m|ft|abbr=on}} |
|||
|- |
|||
| Пречник || {{convert|2.20|m|ft|abbr=on}} || {{convert|2.25|m|ft|abbr=on}} || {{convert|2.30|m|ft|abbr=on}} || {{convert|2.26|m|ft|abbr=on}} || {{convert|2.26|m|ft|abbr=on}} || {{convert|2.26|m|ft|abbr=on}} || {{convert|2.26|m|ft|abbr=on}} || {{convert|2.26|m|ft|abbr=on}} || {{convert|2.26|m|ft|abbr=on}} || {{convert|2.26|m|ft|abbr=on}} |
|||
|- |
|||
| Запремина || {{convert|2.20|m3|cuft|abbr=on}} || {{convert|5.00|m3|cuft|abbr=on}} || ? || {{convert|5.00|m3|cuft|abbr=on}} || {{convert|5.00|m3|cuft|abbr=on}} || {{convert|5.00|m3|cuft|abbr=on}} || {{convert|5.00|m3|cuft|abbr=on}} || {{convert|5.00|m3|cuft|abbr=on}} || ? || ? |
|||
|- style="background:#f9f9f9;" |
|||
! style="background:#efefef;" colspan="11"| Модул за поновни улазак |
|||
|- |
|||
| Маса || {{convert|2480|kg|lb|abbr=on}} || {{convert|2810|kg|lb|abbr=on}} || {{convert|2804|kg|lb|abbr=on}} || {{convert|2850|kg|lb|abbr=on}} || {{convert|2802|kg|lb|abbr=on}} || {{convert|3000|kg|lb|abbr=on}} || {{convert|2850|kg|lb|abbr=on}} || {{convert|2950|kg|lb|abbr=on}} || ? || ? |
|||
|- |
|||
| Дужина || {{convert|2.30|m|ft|abbr=on}} || {{convert|2.24|m|ft|abbr=on}} || {{convert|2.19|m|ft|abbr=on}} || {{convert|2.24|m|ft|abbr=on}} || {{convert|2.24|m|ft|abbr=on}} || {{convert|2.24|m|ft|abbr=on}} || {{convert|2.24|m|ft|abbr=on}} || {{convert|2.24|m|ft|abbr=on}} || {{convert|2.24|m|ft|abbr=on}} || {{convert|2.24|m|ft|abbr=on}} |
|||
|- |
|||
| Пречник || {{convert|2.17|m|ft|abbr=on}} || {{convert|2.17|m|ft|abbr=on}} || {{convert|2.2|m|ft|abbr=on}} || {{convert|2.17|m|ft|abbr=on}} || {{convert|2.17|m|ft|abbr=on}} || {{convert|2.17|m|ft|abbr=on}} || {{convert|2.17|m|ft|abbr=on}} || {{convert|2.17|m|ft|abbr=on}} || {{convert|2.17|m|ft|abbr=on}} || {{convert|2.17|m|ft|abbr=on}} |
|||
|- |
|||
| Запремина || {{convert|4.00|m3|cuft|abbr=on}} || {{convert|4.00|m3|cuft|abbr=on}} || ? || {{convert|3.50|m3|cuft|abbr=on}} || {{convert|4.00|m3|cuft|abbr=on}} || {{convert|4.00|m3|cuft|abbr=on}} || {{convert|3.50|m3|cuft|abbr=on}} || {{convert|3.50|m3|cuft|abbr=on}} || ? || ? |
|||
|- style="background:#f9f9f9;" |
|||
! style="background:#efefef;" colspan="11"| Сервисни модул |
|||
|- |
|||
| Маса || {{convert|2400|kg|lb|abbr=on}} || {{convert|2650|kg|lb|abbr=on}} || ? || {{convert|2700|kg|lb|abbr=on}} || {{convert|2654|kg|lb|abbr=on}} || {{convert|2750|kg|lb|abbr=on}} || {{convert|2950|kg|lb|abbr=on}} || {{convert|2900|kg|lb|abbr=on}} || ? || ? |
|||
|- |
|||
| Употребљиво гориво (kg) || {{convert|830|kg|lb|abbr=on}} || {{convert|500|kg|lb|abbr=on}} || {{convert|3152|kg|lb|abbr=on}}<ref>{{cite web |url=http://www.russianspaceweb.com/lok.html |title=Lunar Orbital Spacecraft |date=August 3, 2007 |author=Anatoly Zak |publisher=russianspaceweb.com |accessdate=29 March 2013}}</ref> || {{convert|500|kg|lb|abbr=on}} || {{convert|500|kg|lb|abbr=on}} || {{convert|700|kg|lb|abbr=on}} || {{convert|880|kg|lb|abbr=on}} || {{convert|880|kg|lb|abbr=on}} || ? || ? |
|||
|- |
|||
| Дужина || {{convert|2.10|m|ft|abbr=on}} || {{convert|2.26|m|ft|abbr=on}} || {{convert|2.82|m|ft|abbr=on}} || {{convert|2.26|m|ft|abbr=on}} || {{convert|2.26|m|ft|abbr=on}} || {{convert|2.26|m|ft|abbr=on}} || {{convert|2.26|m|ft|abbr=on}} || {{convert|2.26|m|ft|abbr=on}} || {{convert|2.26|m|ft|abbr=on}} || {{convert|2.26|m|ft|abbr=on}} |
|||
|- |
|||
| Пречник || {{convert|2.50|m|ft|abbr=on}} || {{convert|2.72|m|ft|abbr=on}} || {{convert|2.20|m|ft|abbr=on}} || {{convert|2.72|m|ft|abbr=on}} || {{convert|2.72|m|ft|abbr=on}} || {{convert|2.72|m|ft|abbr=on}} || {{convert|2.72|m|ft|abbr=on}} || {{convert|2.72|m|ft|abbr=on}} || {{convert|2.72|m|ft|abbr=on}} || {{convert|2.72|m|ft|abbr=on}} |
|||
|} |
|||
</center> |
|||
==== Сојуз 7K-OK (1966.-1971.)==== |
|||
Letjelice Sojuz 1 do Sojuz 11 pripadale su prvoj generaciji. Mogle su ponijeti tročlanu posadu bez svemirskih odijela. Ova inačica Sojuza imala je za proizvodnju električne energije solarne panele oblika krila, te automatski navigacijski sustav Igla. Uređaji za spajanje na svemirskim brodovima Sojuz 1 do uključivo Sojuz 8 nisu imali tunel za prolaz članova posade iz jednog svemirskog broda u drugi već se transfer posada odvijao svemirskom šetnjom kroz otvoreni svemir (Sojuz 4 - Sojuz 5). |
|||
==== Сојуз 7K-L1 (1967.-1970.)==== |
|||
Ova inačica svemirskog broda Sojuz poznata je pod imenom Zond (4 do 8). Zond je projektiran za let oko Mjeseca s ljudskom posadom. Za razliku od ostalih svemirskih brodova tipa Sojuz svemirski brodovi Zond lansirani su ruskom četverostupanjskom raketom Proton. Obzirom da je tadašnja raketa nosač Proton bila sposobna do Mjeseca dopremiti letjelicu mase do najviše 5.700 kg svemirski brodovi Zond nisu imali orbitalni odsjek. Na sreću, svemirski brodovi Zond 4 do 8 nisu lansirani s ljudskom posadom, jer bi u većini slučajeva različiti kvarovi prilikom povratka na Zemlju bili smrtonosni za posadu. Samo je Zond 7 u cijelosti bio uspješan let koji bi posadu sigurno doveo natrag na Zemlju. Svrha upotrebe svemirskih brodova Zond je bio politički prestiž kojim se namjeravalo Sjedinjenim Američkim Državama oteti dio slave u letovima s ljudskom posadom oko Zemljinog prirodnog satelita Mjeseca. Svemirski brod Zond 4 je prva svemirska letjelica koja je pri povratku na Zemlju ostvarila kontrolirani uspješan tzv. "double skip reentry". Ovu metodu smanjenja brzine kapsule pri povratku na Zemlju koristili su kasnije i sjevernoamerički svemirski brodovi Apollo. |
|||
==== Сојуз 7K-L3==== |
|||
Ova varijanta Sojuza bila je namjenski dizajnirana za let oko Mjeseca. Poznata je i pod imenom ''' ''Lunniy Orbitalny Korabl'' ''' (Mjesečev orbitalni brod). Letjelica je trebala poslužiti kao priključak za lander na Mjesec. |
|||
==== Сојуз 7K-OKS (1971.)==== |
|||
Verzija 7K-OKS bila je dizajnirana za let do svemirskih postaja i imala je dok za spajanje s drugim letjelicama. |
|||
==== Сојуз 7K-T (1973. - 1981.)==== |
|||
Druga generacija Sojuza koristila se na letovima od Sojuz 12 do Sojuz 45. Koristila je navigacijski sustav Igla, nije imala solarne panele već baterije i posada je smanjena na dva člana, zbog čega su mogli nositi svemirska odjela. Zbog izostanka solarnih panela, letjelica je imala razdoblje autonomije od dva dana. |
|||
==== Сојуз-T (1976. - 1986.)==== |
|||
Projekt [[Apollo-Sojuz]] služio je kao poligon za mnoge nove tehnologije iz kojih je nastala treća generacija Sojuza. Sojuz T koristio je solarne panele što je omogućilo duže misije, redizajnirani navigacijski sustav Igla i novi sustav potisnika. Mogao je nositi tročlanu posadu u odijelima. |
|||
Sojuz ASTP je bila verzija Sojuza za upotrebu u Apollo-Sojuz projektu. Sojuz ASTP imao je nekoliko prilagodbi koje je zahtijevala [[NASA]] radi povećanja sigurnosti, koristio je poboljšane solarne panele radi veće autonomije, novi univerzalni sustav za spajanje i smanjeni pritisak atmosfere na 69 k[[Paskal|Pa]]. Zadnji let ove verzije letjelice je bio let Sojuza 22. |
|||
==== Сојуз-TM (1976. - 2003.)==== |
|||
Sojuz-TM je četvrta generacija Sojuza. Korištena je za prijevoz do svemirskih postaja [[Saljut]], [[Mir (svemirska postaja)|Mir]] i [[ISS]]. Poboljšani su sustavi za pristajanje, za komunikaciju, sustavi u slučaju nužde, padobrani i motori za slijetanje. Novi sustav za automatsko spajanje "Kurs" omogućio je potpuno neovisno manevriranje letjelice u blizini svemirskih postaja. |
|||
==== Сојуз-TMA (od 2003.)==== |
|||
Trenutno se za letove koristi letjelica Sojuz-TMA. Ova letjelica posjeduje niz poboljšanja radi ispunjavanja sigurnosnih zahtjeva NASA-e, koji uključuju mogućnost transporta viših i težih astronauta te novi padobranski sustav. Sojuz-TMA je ujedno i prva "potrošna" letjelica koja koristi "[[stakleni kokpit]]". Izvana je Sojuz-TMA identičan Sojuzu-TM. |
|||
==== Сојуз-TMA-M (od 2010.)==== |
|||
Sojuz TMA-M je zadnja inačica letjelice Sojuz. U ovoj inačici smanjena je masa letjelice za 70 kg zamjenom navigacijskog računala '''Argon''' s novim, potpuno digitalnim računalom. Time je ujedno i značajno smanjena potrošnja električne energije. I sama struktura letjelice je izmjenjena pa se umjesto legura [[magnezij|magnezija]] koristi [[aluminij]] što olakšava proizvodni proces. |
|||
== Сродне летелице == |
|||
Беспилотна летелица [[Progress (spacecraft)|Прогрес]] настала је на основи летелице Сојуз и служи за опскрбу свемирских постаја. |
|||
Дизајн кинеске летелице с посадом [[Shenzhou (spacecraft)|Шензоу]] је инспириран Сојузом. |
|||
== Смртни случајеви == |
== Смртни случајеви == |
||
| Ред 42: | Ред 157: | ||
Сојуз 11 је била прва мисија на Саљут 1 космичку станицу. Након одвајања од станице, вентил је отворен и атмосфера из летелице је исцурела. Космонаути Георги Доброболски, Владислав Волков и Виктор Патасајев су пронађени мртви, а узрок смрти је гушење. <ref name="time">{{cite news|url=http://www.time.com/time/magazine/article/0,9171,903011,00.html|title=Triumph and Tragedy of Soyuz 11|accessdate = 20. 10. 2007.|publisher=[[Time (magazine)|Time Magazine]]|author=Time Magazine | date = 12. 7. 1971.}}</ref> |
Сојуз 11 је била прва мисија на Саљут 1 космичку станицу. Након одвајања од станице, вентил је отворен и атмосфера из летелице је исцурела. Космонаути Георги Доброболски, Владислав Волков и Виктор Патасајев су пронађени мртви, а узрок смрти је гушење. <ref name="time">{{cite news|url=http://www.time.com/time/magazine/article/0,9171,903011,00.html|title=Triumph and Tragedy of Soyuz 11|accessdate = 20. 10. 2007.|publisher=[[Time (magazine)|Time Magazine]]|author=Time Magazine | date = 12. 7. 1971.}}</ref> |
||
== |
== Референце == |
||
{{reflist}} |
{{reflist}} |
||
== Спољашње везе == |
|||
{{Commons category|Soyuz spacecraft}} |
|||
* [https://www.energia.ru/english/ News page] from the [[Energia (corporation)]] which launches the Soyuz spacecraft |
|||
* [http://www.astronautix.com/s/soyuz.html Soyuz] at the Encyclopedia Astronautica |
|||
* [https://www.nasa.gov/mission_pages/station/structure/elements/soyuz/spacecraft_detail.html Soyuz TMA spacecraft details] at NASA.gov |
|||
*Mir Hardware Heritage |
|||
**{{cite book |url=https://spaceflight.nasa.gov/history/shuttle-mir/references/r-documents-mirhh.htm |title=Mir Hardware Heritage |publisher=NASA |first=David S. F. |last=Portree |date=March 1995 |id=Reference Publication 1357}} |
|||
**{{wikisource-inline|links=''[[s:Mir Hardware Heritage|Mir Hardware Heritage]]''|single=true}} |
|||
* [https://www.youtube.com/playlist?list=PLbyvawxScNbsoD_tGlw8kWCw3S5htiVKZ ''Journey to ISS''] by the European Space Agency, a series of videos about Soyuz launch, docking and reentry |
|||
* {{Internet Archive short film|id=gov.archives.arc.641807|name=Four in the Cosmos (1969)}} |
|||
{{Authority control}} |
|||
[[Категорија:Свемирске летелице]] |
[[Категорија:Свемирске летелице]] |
||
Верзија на датум 9. март 2019. у 02:48
| |
|---|---|
| Опште информације | |
| Произвођач: | Корољов |
| Земља порекла: | Совјетски Савез |
| Примена: | Преноси космонауте до МСС, оригинално намењен за пут до Месеца |
| Орбитални режим: | Ниска Земљина Орбита, оригинално циркумлунарни лет |
| Животни век: | 6 месеци спојен на МСС |
| Статус: | У производњин |
| Генерације: | Сојуз (1 до 11, 1967 до 1971), Сојуз 7К-Т (12 до 40, 1973 до 1981), Сојуз Т (1976 до 1986, транспортна верзија са соларним панелима), Сојуз-ТМ (1986 до 2003), Сојуз ТМА (2003 до 2012), Сојуз ТМА-М (2010 до 2016), Сојуз МС (2016, тренутно у операцији) |
| Прво лансирање: ' | Сојуз 1, 1967 (неуспешно, падобран се није отворио, Владимир Комаров је погинуо) |
Сојуз (на руском Союз, у преводу „савез”) серија је летелица из Совјетскоg Савеза, и касније Русије дизајнирана од стране Корољовог Бироа за дизајн као одговор на Амерички Аполо програм. Конструирао ју је Сергеј Корољов средином 1960-их година. Првотно је Сојуз био намијењен за лет до Месеца, али након неуспеха ракете Н-1 одустало се од тог подухвата. Први лет Сојуза догодио се 28. новембра 1966. године, а први лет с људском посадом 23. априла 1967. године.
Летелица Сојуз одиграла је важну улогу у истраживању свемира. Кориштена је за многобројне експерименте и путовање до свемирских постаја Саљут, Мир и данас ISS-а. Сојуз летелица се користи и дан данас, и тренутно је најкоришћенија Руска летелица икада[1], такође и најсигурнија свемирска летелица. Сојуз се лансира на истоименој ракети (која је заснована на R-7 пројектилу) са Бајконур Космодрома у Казакхстану.[2][3]
Дизајн
Дизајн Сојуза је једноставан и веома успешан, те се незнатно мењао у протеклих 40 година употребе. Летелица се састоји од:
- Сферног орбиталног модула
- Аеродинамичне капсуле за повратак на Земљу
- Цилиндричног сервисног модула са соларним панелама
Космонаути бораве у капсули и орбиталном модулу. Орбитални модул служи као декомпресијска комора за прелаз из једног свемирског брода у други. Такође служи као простор за обављање различитих експеримената, те за одмор посаде. Свемирски брод Сојуз има девет кубних метара простора, а маса капсуле за повратак на Земљу је око 3 тоне. Сојуз поседује аутоматски систем за пристајање. Летелицом може управљати посада или земаљска контрола.
Варијанте
 | Један корисник управо ради на овом чланку. Молимо остале кориснике да му допусте да заврши са радом. Ако имате коментаре и питања у вези са чланком, користите страницу за разговор.
Хвала на стрпљењу. Када радови буду завршени, овај шаблон ће бити уклоњен. Напомене
|
Кроз године летелица Сојуз је доживела низ модификације. Стога постоје различите верзије, предлози и пројекти
Спецификације
| Верзије: | Сојуз А (1963) | Сојуз 7К-ОК (1967–1971) | Сојуз 7К-Л3 (LOK) | Сојуз 7К-Т (1973–1981) | Сојуз 7К-ТМ (1975) | Сојуз-Т (1976–1986) | Сојуз-ТМ (1986–2002) | Сојуз-ТАМ (2003–2012 ) | Сојуз ТМА-М (2010–2016 ) | Сојуз МС (2016–.... ) |
| Укупно | ||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Маса | 5.880 kg (12.960 lb) | 6.560 kg (14.460 lb) | 9.850 kg (21.720 lb) | 6.800 kg (15.000 lb) | 6.680 kg (14.730 lb) | 6.850 kg (15.100 lb) | 7.250 kg (15.980 lb) | 7.220 kg (15.920 lb) | 7.150 kg (15.760 lb) | ? |
| Дужина | 740 m (2.430 ft) | 795 m (2.608 ft) | 1.006 m (3.301 ft) | 748 m (2.454 ft) | 748 m (2.454 ft) | 748 m (2.454 ft) | 748 m (2.454 ft) | 748 m (2.454 ft) | 748 m (2.454 ft) | 748 m (2.454 ft) |
| Макс. пречник | 250 m (820 ft) | 272 m (892 ft) | 2.930 m (9.610 ft) | 272 m (892 ft) | 272 m (892 ft) | 272 m (892 ft) | 272 m (892 ft) | 272 m (892 ft) | 272 m (892 ft) | 272 m (892 ft) |
| Домет | ? | 980 m (3.220 ft) | 1.006 m (3.301 ft) | 980 m (3.220 ft) | 837 m (2.746 ft) | 106 m (348 ft) | 106 m (348 ft) | 107 m (351 ft) | 107 m (351 ft) | ? |
| Орбитални модул | ||||||||||
| Маса | 1.000 kg (2.200 lb) | 1.100 kg (2.400 lb) | ? | 1.350 kg (2.980 lb) | 1.224 kg (2.698 lb) | 1.100 kg (2.400 lb) | 1.450 kg (3.200 lb) | 1.370 kg (3.020 lb) | ? | ? |
| Дужина | 300 m (980 ft) | 345 m (1.132 ft) | 226 m (741 ft) | 298 m (978 ft) | 310 m (1.020 ft) | 298 m (978 ft) | 298 m (978 ft) | 298 m (978 ft) | 298 m (978 ft) | 298 m (978 ft) |
| Пречник | 220 m (720 ft) | 225 m (738 ft) | 230 m (750 ft) | 226 m (741 ft) | 226 m (741 ft) | 226 m (741 ft) | 226 m (741 ft) | 226 m (741 ft) | 226 m (741 ft) | 226 m (741 ft) |
| Запремина | 220 m3 (7.800 cu ft) | 500 m3 (18.000 cu ft) | ? | 500 m3 (18.000 cu ft) | 500 m3 (18.000 cu ft) | 500 m3 (18.000 cu ft) | 500 m3 (18.000 cu ft) | 500 m3 (18.000 cu ft) | ? | ? |
| Модул за поновни улазак | ||||||||||
| Маса | 2.480 kg (5.470 lb) | 2.810 kg (6.190 lb) | 2.804 kg (6.182 lb) | 2.850 kg (6.280 lb) | 2.802 kg (6.177 lb) | 3.000 kg (6.600 lb) | 2.850 kg (6.280 lb) | 2.950 kg (6.500 lb) | ? | ? |
| Дужина | 230 m (750 ft) | 224 m (735 ft) | 219 m (719 ft) | 224 m (735 ft) | 224 m (735 ft) | 224 m (735 ft) | 224 m (735 ft) | 224 m (735 ft) | 224 m (735 ft) | 224 m (735 ft) |
| Пречник | 217 m (712 ft) | 217 m (712 ft) | 22 m (72 ft) | 217 m (712 ft) | 217 m (712 ft) | 217 m (712 ft) | 217 m (712 ft) | 217 m (712 ft) | 217 m (712 ft) | 217 m (712 ft) |
| Запремина | 400 m3 (14.000 cu ft) | 400 m3 (14.000 cu ft) | ? | 350 m3 (12.000 cu ft) | 400 m3 (14.000 cu ft) | 400 m3 (14.000 cu ft) | 350 m3 (12.000 cu ft) | 350 m3 (12.000 cu ft) | ? | ? |
| Сервисни модул | ||||||||||
| Маса | 2.400 kg (5.300 lb) | 2.650 kg (5.840 lb) | ? | 2.700 kg (6.000 lb) | 2.654 kg (5.851 lb) | 2.750 kg (6.060 lb) | 2.950 kg (6.500 lb) | 2.900 kg (6.400 lb) | ? | ? |
| Употребљиво гориво (kg) | 830 kg (1.830 lb) | 500 kg (1.100 lb) | 3.152 kg (6.949 lb)[4] | 500 kg (1.100 lb) | 500 kg (1.100 lb) | 700 kg (1.500 lb) | 880 kg (1.940 lb) | 880 kg (1.940 lb) | ? | ? |
| Дужина | 210 m (690 ft) | 226 m (741 ft) | 282 m (925 ft) | 226 m (741 ft) | 226 m (741 ft) | 226 m (741 ft) | 226 m (741 ft) | 226 m (741 ft) | 226 m (741 ft) | 226 m (741 ft) |
| Пречник | 250 m (820 ft) | 272 m (892 ft) | 220 m (720 ft) | 272 m (892 ft) | 272 m (892 ft) | 272 m (892 ft) | 272 m (892 ft) | 272 m (892 ft) | 272 m (892 ft) | 272 m (892 ft) |
Сојуз 7K-OK (1966.-1971.)
Letjelice Sojuz 1 do Sojuz 11 pripadale su prvoj generaciji. Mogle su ponijeti tročlanu posadu bez svemirskih odijela. Ova inačica Sojuza imala je za proizvodnju električne energije solarne panele oblika krila, te automatski navigacijski sustav Igla. Uređaji za spajanje na svemirskim brodovima Sojuz 1 do uključivo Sojuz 8 nisu imali tunel za prolaz članova posade iz jednog svemirskog broda u drugi već se transfer posada odvijao svemirskom šetnjom kroz otvoreni svemir (Sojuz 4 - Sojuz 5).
Сојуз 7K-L1 (1967.-1970.)
Ova inačica svemirskog broda Sojuz poznata je pod imenom Zond (4 do 8). Zond je projektiran za let oko Mjeseca s ljudskom posadom. Za razliku od ostalih svemirskih brodova tipa Sojuz svemirski brodovi Zond lansirani su ruskom četverostupanjskom raketom Proton. Obzirom da je tadašnja raketa nosač Proton bila sposobna do Mjeseca dopremiti letjelicu mase do najviše 5.700 kg svemirski brodovi Zond nisu imali orbitalni odsjek. Na sreću, svemirski brodovi Zond 4 do 8 nisu lansirani s ljudskom posadom, jer bi u većini slučajeva različiti kvarovi prilikom povratka na Zemlju bili smrtonosni za posadu. Samo je Zond 7 u cijelosti bio uspješan let koji bi posadu sigurno doveo natrag na Zemlju. Svrha upotrebe svemirskih brodova Zond je bio politički prestiž kojim se namjeravalo Sjedinjenim Američkim Državama oteti dio slave u letovima s ljudskom posadom oko Zemljinog prirodnog satelita Mjeseca. Svemirski brod Zond 4 je prva svemirska letjelica koja je pri povratku na Zemlju ostvarila kontrolirani uspješan tzv. "double skip reentry". Ovu metodu smanjenja brzine kapsule pri povratku na Zemlju koristili su kasnije i sjevernoamerički svemirski brodovi Apollo.
Сојуз 7K-L3
Ova varijanta Sojuza bila je namjenski dizajnirana za let oko Mjeseca. Poznata je i pod imenom Lunniy Orbitalny Korabl (Mjesečev orbitalni brod). Letjelica je trebala poslužiti kao priključak za lander na Mjesec.
Сојуз 7K-OKS (1971.)
Verzija 7K-OKS bila je dizajnirana za let do svemirskih postaja i imala je dok za spajanje s drugim letjelicama.
Сојуз 7K-T (1973. - 1981.)
Druga generacija Sojuza koristila se na letovima od Sojuz 12 do Sojuz 45. Koristila je navigacijski sustav Igla, nije imala solarne panele već baterije i posada je smanjena na dva člana, zbog čega su mogli nositi svemirska odjela. Zbog izostanka solarnih panela, letjelica je imala razdoblje autonomije od dva dana.
Сојуз-T (1976. - 1986.)
Projekt Apollo-Sojuz služio je kao poligon za mnoge nove tehnologije iz kojih je nastala treća generacija Sojuza. Sojuz T koristio je solarne panele što je omogućilo duže misije, redizajnirani navigacijski sustav Igla i novi sustav potisnika. Mogao je nositi tročlanu posadu u odijelima.
Sojuz ASTP je bila verzija Sojuza za upotrebu u Apollo-Sojuz projektu. Sojuz ASTP imao je nekoliko prilagodbi koje je zahtijevala NASA radi povećanja sigurnosti, koristio je poboljšane solarne panele radi veće autonomije, novi univerzalni sustav za spajanje i smanjeni pritisak atmosfere na 69 kPa. Zadnji let ove verzije letjelice je bio let Sojuza 22.
Сојуз-TM (1976. - 2003.)
Sojuz-TM je četvrta generacija Sojuza. Korištena je za prijevoz do svemirskih postaja Saljut, Mir i ISS. Poboljšani su sustavi za pristajanje, za komunikaciju, sustavi u slučaju nužde, padobrani i motori za slijetanje. Novi sustav za automatsko spajanje "Kurs" omogućio je potpuno neovisno manevriranje letjelice u blizini svemirskih postaja.
Сојуз-TMA (od 2003.)
Trenutno se za letove koristi letjelica Sojuz-TMA. Ova letjelica posjeduje niz poboljšanja radi ispunjavanja sigurnosnih zahtjeva NASA-e, koji uključuju mogućnost transporta viših i težih astronauta te novi padobranski sustav. Sojuz-TMA je ujedno i prva "potrošna" letjelica koja koristi "stakleni kokpit". Izvana je Sojuz-TMA identičan Sojuzu-TM.
Сојуз-TMA-M (od 2010.)
Sojuz TMA-M je zadnja inačica letjelice Sojuz. U ovoj inačici smanjena je masa letjelice za 70 kg zamjenom navigacijskog računala Argon s novim, potpuno digitalnim računalom. Time je ujedno i značajno smanjena potrošnja električne energije. I sama struktura letjelice je izmjenjena pa se umjesto legura magnezija koristi aluminij što olakšava proizvodni proces.
Сродне летелице
Беспилотна летелица Прогрес настала је на основи летелице Сојуз и служи за опскрбу свемирских постаја.
Дизајн кинеске летелице с посадом Шензоу је инспириран Сојузом.
Смртни случајеви
Сојуз је имао само два смртна случаја, Сојуз 1 и Сојуз 11.
Сојуз 1
Сојуз 1 је била прва мисија и први лет Сојуза. У њему је погинуо Владимир Комаров, пријатељ Јурија Гагарина. Проблеми су се јавили одмах када је летелица ушла у орбиту око Земље. Соларни панел се није отворио, и летелица је почела да се прегрева. Мисија је отказана и Владимир је ручно орјентисао летелицу за поновни улазак у атмосферу. Погинуо је када се падобран заглавио у туби[5] (наводно јер је био превелики за тубу) и летелица је ударила у земљу и дезинтегрисала се.
Сојуз 11
Сојуз 11 је била прва мисија на Саљут 1 космичку станицу. Након одвајања од станице, вентил је отворен и атмосфера из летелице је исцурела. Космонаути Георги Доброболски, Владислав Волков и Виктор Патасајев су пронађени мртви, а узрок смрти је гушење. [6]
Референце
- ^ „Soyuz launch vehicle: The most reliable means of space travel”. European Space Agency. Приступљено 29. 3. 2013.
- ^ „Soyuz launch vehicle: The most reliable means of space travel”. European Space Agency. Приступљено 29. 3. 2013.
- ^ „France and Russia agree: Soyuz will launch from Kourou in French Guyana”. SpaceRef. 22. 10. 2003. Приступљено 29. 3. 2013.
- ^ Anatoly Zak (3. 8. 2007). „Lunar Orbital Spacecraft”. russianspaceweb.com. Приступљено 29. 3. 2013.
- ^ „[FPSPACE] The Red Stuff”. Friends-partners.org. 24. 10. 2000. Приступљено 9. 4. 2012.
- ^ Time Magazine (12. 7. 1971). „Triumph and Tragedy of Soyuz 11”. Time Magazine. Приступљено 20. 10. 2007.
Спољашње везе
- News page from the Energia (corporation) which launches the Soyuz spacecraft
- Soyuz at the Encyclopedia Astronautica
- Soyuz TMA spacecraft details at NASA.gov
- Mir Hardware Heritage
- Portree, David S. F. (март 1995). Mir Hardware Heritage. NASA. Reference Publication 1357.
Mir Hardware Heritage на Викизворнику
- Journey to ISS by the European Space Agency, a series of videos about Soyuz launch, docking and reentry
- The short film Four in the Cosmos (1969) is available for free download at the Internet Archive
| Државне | |
|---|---|
| Остале | |
