Међународна свемирска станица

Из Википедије, слободне енциклопедије
Међународна свемирска станица
Поглед на Међународну свемирску станицу из орбитера Атлантис, 23. маја 2010. године, на крају мисије СТС-132.
Статистика станице
COSPAR ID 1998-067A
Позивни сигнал Алфа, Станица
Посада Пуна посада – 6
(од 2018. биће 7)
Тренутна посада – 6
(Експедиција 48)
Лансирана први модул 1998. године
Лансирна рампа Бајконур 1/5 и 81/23
СЦ Кенеди ЛК-39
Маса приближно 450.000 kg
Дужина 72,8 m
Ширина 108,5 m
Висина око 20 m
Преусризована запремина 916 m3
Атмосферски притисак 101,3 kPa (1 atm)
Перигеј 409 km[1]
Апогеј 416 km [1]
Инклинација 51,65 степени[1]
Просечна брзина 7,66 km/s (27.600 km/h)[1]
Орбитални период 92,69 минута[1]
Епоха 25. јануар 2015.[1]
Дана у орбити 6596
(11. децембар)
Дана са посадом 5883
(11. децембар)
Број орбита 92.579[1]
Опадање висине 2 km/месечно
Статистика од 9. марта 2011.
(осим ако није другачије наведено)
Референце: [1][2][3][4][5][6]
Конфигурација
The components of the ISS in an exploded diagram, with modules on-orbit highlighted in orange, and those still awaiting launch in blue or pink
Модули МСС од децембра 2011. године, с тим што недостаје модул Пирс руског орбиталног сегмента.

Међународна свемирска станица (енгл. International Space Station; рус. Междунаро́дная косми́ческая ста́нция), или скраћено МСС, је заједнички пројекат изградње орбиталне свемирске станице шест свемирских агенција из САД, Русије, Јапана, Канаде, Бразила и Европске Уније.

Одговорне агенције су:

Изградња међународне свемирске станице почела је 1998. године лансирањем у орбиту руског модула Зарја. Од 2. новембра 2000. године, на Међународној свемирској станици се непрекидно налази посада од три члана, а планирано је да се од 2009. године стална посада прошири на шест чланова.

По завршетку изградње 2011. године Међународна свемирска станица ће имати димензије од 110 × 90 × 30 метара, а планирано је да буде коришћена барем до 2024. године.

Свемирска станица се налази у орбити око Земље на висини од 360 километара (220 миља), тип орбите који се уобичајено назива ниска орбита. Стварна висина се мења по неколико километара пошто отпор атмосфере снижава орбиту а повремено се врши корекција (подизање) орбите. Станица дневно губи од 65 до 100 метара у висини. Трајање једне орбите (орбитални период) је око 92 минута. Станица је до сада направила преко 37500 орбита.

Позивни радио знак[уреди]

Руски: RS0ISS Амерички: NA1SS Идентификација пакет-радио дигипитера: ARISS

Занимљивост[уреди]

НАСА је на својој службеној страници објавила фотографију Београда из Земљине орбите коју је направила 34. посада на Међународној свемирској станици, 5. марта 2013. године. Београд је фотографисан да дигиталном камером Никон D2Xs.[7]

Види још[уреди]

Литература[уреди]

Извори[уреди]

  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 1,5 1,6 1,7 Peat, Chris (25. 01. 2015). „ISS - Orbit”. Heavens-Above. Приступљено 25. 01. 2015. 
  2. NASA (9. 03. 2011). „The ISS to Date”. NASA. Приступљено 21. 03. 2011. 
  3. NASA (18. 02. 2010). „On-Orbit Elements” (PDF). NASA. Приступљено 19. 06. 2010. 
  4. „STS-132 Press Kit” (PDF). NASA. 7. 05. 2010. Приступљено 19. 06. 2010. 
  5. „STS-133 FD 04 Execute Package” (PDF). NASA. 27. 02. 2011. Приступљено 27. 02. 2011. 
  6. „NASA — Facts and Figures — International Space Station”. NASA. 3 November 2014. Приступљено 5. 12. 2014. 
  7. Images Of The Day, NASA.

Спољашње везе[уреди]

Презентације Међународне свемирске станице на сајтовима националних свемирских агенција
Други извори