Jump to content

Физиолошка зона атмосфере — разлика између измена

Парцијални притисак кисеоника (а тиме и његова количина у удахнутом ваздуху) рапидно опада са висином, а то снижење одговара опадању целокупног барометарског притиска у атмосфери, што неминовно утиче на физиолошке процесе дисања живих бића, и у скалду је са порастом надморске висине.<ref>Andrew A. Pilmanis, and William J. Sears, Physiological hazards of flight at high altitude, The Lancet, Volume 362, Supplement 1, December 2003, Pages s16-s17, doi:10.1016/S0140-6736(03)15059-3. Cited in Tubious, Nov. 2007.</ref>
 
Физиолошка зона атмосфере протеже се од нивоа мора до 3.000 m висине. То је зона до које се човеково тело добро прилагођава висини. Ниво кисеоника у овој зони је довољан да задржи нормалну, здраву особу у физиолошком стању и не доведе до појаве хипоксије, без помоћи посебне заштитне (висинске) опреме.<ref name="Arthur" />
 
Међутим иако хипоксија, (хипобарична хипоксија), као стање смањене количине кисеоника у ћелијама и ткивима, има за последицу поремећај у функционисању органа, система и ћелија, у организму човека након успона приближно изнад 1.500 метара надморске висине, до последица у организму човека не долази до 3.000 метара надморске висине, јер хипоксија активира читав низ интегрисаних физиолошких промена након успона. Ове промене функција организма имају за циљ да повећају снабдевање ткива и ћелија кисеоником и најизраженије су у оним деловима тела који су директно повезани са испоруком кисеоника (а то су кардиоваскуларни и респираторни систем), али ове промене се вероватно јављају и у свим другим системима организма.<ref>{{Cite web|url=http://www.ismmed.org/np_altitude_tutorial.htm#AMS|title=DRAFT 5a; An Altitude Tutorial|accessdate=28. 1. 2010|last=|first=|date=|work=|publisher=|archive-url=https://web.archive.org/web/20120103205616/http://www.ismmed.org/np_altitude_tutorial.htm#AMS|archive-date=3. 1. 2012|dead-url=yes}} {{ен}}</ref><ref>[http://users.telenet.be/lode.stevens/cma/Hypoxie2.htm Hypoxie], Приступљено 28. 1. 2010.{{бе}}</ref>
{{double image|center|Хипоксија1.jpg|305|Kriva disocijacije oksihemoglobina sa visinom.GIF|350|Учинак хипоксије на различитим надморским висинама условљен је мањим засићењам хемоглобина кисеоником због сниженог парцијалног притиска кисеоника у удахнутом атмосферском ваздуху}}
Просечни атмосферски пристисак измерен на нивоу мора износи око 1 бар = 1 атм = 101.3 кРа. Са повећањем висине барометарски притисак опада експоненцијално, слично густини ваздуха, уз незнатна одступања у паду притиска са висином што је проузроковано температуром атмосфере.<ref name="Arthur" >Arthur C. Guyton, Medicinska fiziologija, Medicinska knjiga, Beograd-Zagreb 1990.</ref>
 
Промене у атмосферском притиску са брзим успонима у овој зони могу једино да изазову осећај притиска или пуцкетања у уву и/или синусим заробљеним гасом, који се са порастом висине шири у у овим шупљинама. Међутим, ове промене су релативно слабе у поређењу са баротрауматским оштећењима телесних шупљина и других органа испуњених ваздухом, која могу настати на већим надморским висинама.
 
Такође треба имати у виду да иако се ради о физиолошкој зони атмосфере која је релативно безбедна за нормалан процес дисања, на висини изнад 1.500 метара, одређена неповољна психофизиолошка стања у организму човека могу угрозити физиолошке процесе и убрзати развој хипоксије. У та стаеа спадају:
* алкохолисаност, злоупотреба лекова и дроге,
* стрес,
* мамурлук,
* премореност, замор,
* гојазност,
* акутне или хроничне болести,
* незадовољавајућа физичка кондицef name="Arthur" />
 
== Извори ==