Алфред Виндишгрец — разлика између измена

Алфред I од Виндишгреца
Алфред I од Виндишгреца
	Фелдмаршал кнез Алфред од Виндишгреца
Лични подаци
Датум рођења	11. мај 1787.
Место рођења	Брисел, Аустријска Низоземска
Датум смрти	21. март 1862. (74 год.)
Место смрти	Беч, Хабзбуршка монархија
Војна каријера
Служба	1804—1848.
Војска	Хабзбуршка монархија
Чин	Фелдмаршал
Учешће у ратовима	Битка код Лајпцига; Бечка револуција; Мађарска револуција 1848.

Интерактиван преглед историје

← Старија измена Новија измена →

Садржај обрисан Садржај додат

ВизуелноВикитекст

Инлајн

Верзија на датум 2. март 2021. у 03:28

Кнез Алфред Виндишгрец (нем. Alfred Candidus Ferdinand Fürst zu Windisch-Grätz; 1787-1862.) био је аустријски фелдмаршал.

Живот и каријера

Родом из чешке аристократске породице, ступио је у војску Хабсбуршке Монархије 1804. године. Од 1805. до 1814. учествовао је у аустријским ратовима против Наполеона и истакао се у бици код Лајпцига 1813. Од 1833. до 1848. био је заповедник аустријских снага у Чешкој.

Револуција 1848.

Као заповедник аустријске војске у Чешкој, Виндишгрец је крваво угушио устанак у Прагу 12. јуна 1848. После избијања Бечке револуције, на челу контрареволуционарних снага (око 80.000 војника) је 24. октобра опколио Беч и уз тешке борбе до 31. октобра сломио отпор устаника. Затим је предузео офанзиву против мађарске револуционарне војске и 5. јануара 1849. ушао у Будимпешту. У бици код Каполне 26-27. фебруара победио је Мађаре, али је после пораза код Ишасега 6. априла 1949. смењен. После тога ретко се појављивао у јавном животу.^[1]

Цитати

О револуционарима који траже устав: "Неће да чују за милост божију? Чуће милост топова."

Референце

^ Гажевић 1974, стр. 501.

Литература

Гажевић, Никола (1974). Војна енциклопедија, том 10. Београд: Војноиздавачки завод. стр. 501.

[FOOTNOTEГажевић1974501-1] Гажевић 1974, стр. 501.

[1]

@@ Ред 25: / Ред 25: @@
 === Револуција 1848. ===
-Као заповедник аустријске војске у Чешкој, Виндишгрец је крваво угушио устанак у Прагу 12. јуна 1848. После избијања [[Бечка револуција|Бечке револуције]], на челу контрареволуционарних снага (око 80.000 војника) је 24. октобра опколио [[Беч]] и уз тешке борбе до 31. октобра сломио отпор устаника. Затим је предузео офанзиву против [[Мађарска револуција 1848.|мађарске револуционарне војске]] и 5. јануара 1849. ушао у [[Будимпешта|Будимпешту]]. У [[Битка код Каполне|бици код Каполне]] 26-27. фебруара победио је Мађаре, али је после пораза код [[Ишасег]]а 6. априла 1949. смењен. После тога ретко се појављивао у јавном животу.{{sfn|Гажевић|1974|pp=501}}
+Као заповедник аустријске војске у Чешкој, Виндишгрец је крваво угушио устанак у Прагу 12. јуна 1848. После избијања [[Бечка револуција|Бечке револуције]], на челу контрареволуционарних снага (око 80.000 војника) је 24. октобра опколио [[Беч]] и уз тешке борбе до 31. октобра сломио отпор устаника. Затим је предузео офанзиву против [[Мађарска револуција 1848.|мађарске револуционарне војске]] и 5. јануара 1849. ушао у [[Будимпешта|Будимпешту]]. У [[Битка код Каполне|бици код Каполне]] 26-27. фебруара победио је Мађаре, али је после [[Битка код Ишасега|пораза код Ишасега]] 6. априла 1949. смењен. После тога ретко се појављивао у јавном животу.{{sfn|Гажевић|1974|pp=501}}
 [[Датотека:Windischgrätz, Alfred I. Fürst von.jpg|мини|десно|Виндишгрец у старијим данима]]