Таласна дужина — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
.
ознака: везе до вишезначних одредница
Ред 70: Ред 70:
The range of wavelengths or frequencies for wave phenomena is called a [[spectrum]]. The name originated with the [[Visible spectrum|visible light spectrum]] but now can be applied to the entire [[electromagnetic spectrum]] as well as to a [[sound spectrum]] or [[vibration spectrum]].
The range of wavelengths or frequencies for wave phenomena is called a [[spectrum]]. The name originated with the [[Visible spectrum|visible light spectrum]] but now can be applied to the entire [[electromagnetic spectrum]] as well as to a [[sound spectrum]] or [[vibration spectrum]].


== Синусоидни таласи ==
==Sinusoidal waves==

In [[linear]] media, any wave pattern can be described in terms of the independent propagation of sinusoidal components. The wavelength ''λ'' of a sinusoidal waveform traveling at constant speed ''v'' is given by<ref name= Cassidy>
У [[linear|линеарним]] медијима, било који таласни образац се може описати у виду независног ширења синусоидних компоненти. Таласна дужина ''λ'' синусоидног таласног облика који путује константном брзином ''v'' је дата са<ref name= Cassidy>
{{cite book
{{cite book
|title=Understanding physics
|title=Understanding physics
Ред 83: Ред 84:
:<math>\lambda = \frac{v}{f}\,\,,</math>
:<math>\lambda = \frac{v}{f}\,\,,</math>


where ''v'' is called the phase speed (magnitude of the [[phase velocity]]) of the wave and ''f'' is the wave's [[frequency]]. In a [[dispersive medium]], the phase speed itself depends upon the frequency of the wave, making the [[dispersion relation|relationship between wavelength and frequency]] nonlinear.
где се -{''v''}- назива фазна брзина (магнитуда [[phase velocity|фазне брзине]]) таласа и -{''f''}- је таласна [[фреквенција]]. У [[dispersive medium|дисперзивном медију]], сама брзина фазе зависи од фреквенције таласа, чинећи [[dispersion relation|однос између таласне дужине и фреквенције]] нелинеарним.


In the case of [[electromagnetic radiation]]—such as light—in [[free space]], the phase speed is the [[speed of light]], about 3×10<sup>8</sup>&nbsp;m/s. Thus the wavelength of a 100&nbsp;MHz electromagnetic (radio) wave is about: 3×10<sup>8</sup>&nbsp;m/s divided by 10<sup>8</sup>&nbsp;Hz = 3 metres. The wavelength of visible light ranges from deep [[red]], roughly 700 [[nanometre|nm]], to [[Violet (color)|violet]], roughly 400&nbsp;nm (for other examples, see [[electromagnetic spectrum]]).
У случају [[electromagnetic radiation|електромагнетног зрачења]] као што је светлост — у [[free space|слободном простору]], фазна брзина је [[speed of light|брзина светлости]], око 3×10<sup>8</sup>&nbsp;-{m/s}-. Тако је таласна дужина електромагнетног (радио) таласа од 100&nbsp;-{MHz}- око: 3×10<sup>8</sup>&nbsp;-{m/s}- подељено са 10<sup>8</sup>&nbsp;Hz = 3 метра. Таласна дужина видљиве светлости се креће од [[red|тамноцрвене]], отприлике 700 [[nanometre|-{nm}-]], до [[Violet (color)|љубичасте]], отприлике 400&nbsp;nm (за друге примере, погледајте [[electromagnetic spectrum|електромагнетни спектар]]).


For [[sound wave]]s in air, the [[speed of sound]] is 343&nbsp;m/s (at [[standard conditions for temperature and pressure|room temperature and atmospheric pressure]]). The wavelengths of sound frequencies audible to the human ear (20&nbsp;[[hertz|Hz]]–20&nbsp;kHz) are thus between approximately 17&nbsp;[[metre|m]] and 17&nbsp;[[millimetre|mm]], respectively. Somewhat higher frequencies are used by [[bat]]s so they can resolve targets smaller than 17&nbsp;mm. Wavelengths in audible sound are much longer than those in visible light.
За [[sound wave|звучне таласе]] у ваздуху, [[speed of sound|брзина звука]] је 343&nbsp;-{m/s}- (на [[standard conditions for temperature and pressure|собној температури и атмосферском притиску]]). Таласне дужине звучних фреквенција које чује људско уво (20&nbsp;[[hertz|-{Hz}-]]–20&nbsp;-{kHz}-) су према томе између приближно 17&nbsp;[[metre|-{m}-]] и 17&nbsp;[[millimetre|-{mm}-]], респективно. Нешто више фреквенције користе [[bat|слепи мишеви]] тако да могу да решавају циљеве мање од 17&nbsp;-{mm}-. Таласне дужине у чујном звуку су много дуже од оних у видљивом светлу.


[[File:Waves in Box.svg|thumb|Синусоидни стојећи таласи у кутији која ограничава крајње тачке да буду чворови имаће цео број половина таласних дужина који се уклапају у кутију.]]
[[File:Waves in Box.svg|thumb|Sinusoidal standing waves in a box that constrains the end points to be nodes will have an integer number of half wavelengths fitting in the box.]]
[[File:Standing wave 2.gif|thumb|right|A standing wave (black) depicted as the sum of two propagating waves traveling in opposite directions (red and blue)]]
[[File:Standing wave 2.gif|thumb|right|Стојећи талас (црни) приказан као збир два таласа који се шире у супротним смеровима (црвени и плави)]]


=== Стојећи таласи ===
===Standing waves===
A [[standing wave]] is an undulatory motion that stays in one place. A sinusoidal standing wave includes stationary points of no motion, called [[node (physics)|nodes]], and the wavelength is twice the distance between nodes.


[[Стојећи талас]] је таласасто кретање које остаје на једном месту. Синусоидални стојећи талас укључује стационарне тачке без кретања, које се називају [[node (physics)|чворови]], а таласна дужина је двоструко већа од удаљености између чворова.
The upper figure shows three standing waves in a box. The walls of the box are considered to require the wave to have nodes at the walls of the box (an example of [[boundary conditions]]) determining which wavelengths are allowed. For example, for an electromagnetic wave, if the box has ideal metal walls, the condition for nodes at the walls results because the metal walls cannot support a tangential electric field, forcing the wave to have zero amplitude at the wall.


Горња слика приказује три стајаћа таласа у кутији. Сматра се да зидови кутије условљавају да талас има чворове на зидовима кутије (пример [[boundary conditions|граничних услова]]) који одређују које су таласне дужине дозвољене. На пример, за електромагнетни талас, ако кутија има идеалне металне зидове, услов за чворове на зидовима резултира зато што метални зидови не могу да подрже тангенцијално електрично поље, приморавајући талас да има нулту амплитуду на зиду.
The stationary wave can be viewed as the sum of two traveling sinusoidal waves of oppositely directed velocities.<ref>{{cite book

Стационарни талас се може посматрати као збир два путујућа синусоидна таласа супротно усмерених брзина.<ref>{{cite book
| title = The World of Physics
| title = The World of Physics
| author = John Avison
| author = John Avison
Ред 105: Ред 107:
| page = 460
| page = 460
| url = https://books.google.com/books?id=DojwZzKAvN8C&q=%22standing+wave%22+wavelength&pg=PA460
| url = https://books.google.com/books?id=DojwZzKAvN8C&q=%22standing+wave%22+wavelength&pg=PA460
}}</ref> Према томе, таласна дужина, период и брзина таласа су повезани баш као и за путујући талас. На пример, [[Speed of light#Cavity resonance|брзина светлости]] се може одредити посматрањем стајаћих таласа у металној кутији која садржи идеалан вакуум.
}}</ref> Consequently, wavelength, period, and wave velocity are related just as for a traveling wave. For example, the [[Speed of light#Cavity resonance|speed of light]] can be determined from observation of standing waves in a metal box containing an ideal vacuum.


=== Математичко представљање ===
===Mathematical representation===
Traveling sinusoidal waves are often represented mathematically in terms of their velocity ''v'' (in the x direction), frequency ''f'' and wavelength ''λ'' as:


Путујући синусоидни таласи се често математички представљају у смислу њихове брзине -{''v''}- (у правцу x), фреквенције -{''f''}- и таласне дужине ''λ'' као:
:<math> y (x, \ t) = A \cos \left( 2 \pi \left( \frac{x}{\lambda } - ft \right ) \right ) = A \cos \left( \frac{2 \pi}{\lambda} (x - vt) \right )</math>
:<math> y (x, \ t) = A \cos \left( 2 \pi \left( \frac{x}{\lambda } - ft \right ) \right ) = A \cos \left( \frac{2 \pi}{\lambda} (x - vt) \right )</math>


where ''y'' is the value of the wave at any position ''x'' and time ''t'', and ''A'' is the [[amplitude]] of the wave. They are also commonly expressed in terms of [[wavenumber]] ''k'' (2π times the reciprocal of wavelength) and [[angular frequency]] ''ω'' (2π times the frequency) as:
где је ''y'' вредност таласа у било којој позицији ''x'' и времену -{''t''}-, а -{''A''}- је [[амплитуда]] таласа. Они се такође обично изражавају у смислу [[wavenumber|таласног броја]] -{''k''}- (2π пута реципрочне таласне дужине) и [[angular frequency|угаоне фреквенције]] ''ω'' (2π пута фреквенција) као:


:<math> y (x, \ t) = A \cos \left( kx - \omega t \right) = A \cos \left(k(x - v t) \right) </math>
:<math> y (x, \ t) = A \cos \left( kx - \omega t \right) = A \cos \left(k(x - v t) \right) </math>


у којој су таласна дужина и таласни број повезани са брзином и фреквенцијом као:
in which wavelength and wavenumber are related to velocity and frequency as:


:<math> k = \frac{2 \pi}{\lambda} = \frac{2 \pi f}{v} = \frac{\omega}{v},</math>
:<math> k = \frac{2 \pi}{\lambda} = \frac{2 \pi f}{v} = \frac{\omega}{v},</math>


или
or


:<math> \lambda = \frac{2 \pi}{k} = \frac{2 \pi v}{\omega} = \frac{v}{f}.</math>
:<math> \lambda = \frac{2 \pi}{k} = \frac{2 \pi v}{\omega} = \frac{v}{f}.</math>


In the second form given above, the phase {{nowrap|(''kx'' − ''ωt'')}} is often generalized to {{nowrap|('''k'''•'''r''' − ''ωt'')}}, by replacing the wavenumber ''k'' with a [[wave vector]] that specifies the direction and wavenumber of a [[plane wave]] in [[3-space]], parameterized by position vector '''r'''. In that case, the wavenumber ''k'', the magnitude of '''k''', is still in the same relationship with wavelength as shown above, with ''v'' being interpreted as scalar speed in the direction of the wave vector. The first form, using reciprocal wavelength in the phase, does not generalize as easily to a wave in an arbitrary direction.
У другом горе датом облику, фаза {{nowrap|-{(''kx'' − ''ωt'')}-}} се често генерализује на {{nowrap|-{('''k'''•'''r''' − ''ωt'')}-}}, заменом таласног броја ''k'' [[wave vector|таласним вектором]] који одређује правац и таласни број [[plane wave|равног таласа]] у [[3-space|3-простору]], параметризован вектором положаја -{'''r'''}-. У том случају, таласни број -{''k''}-, магнитуде -{'''k'''}-, је и даље у истом односу са таласном дужином као што је приказано изнад, при чему се -{''v''}- тумачи као скаларна брзина у правцу таласног вектора. Први облик, користећи реципрочну таласну дужину у фази, не генерализује се тако лако на талас у произвољном правцу.

Генерализације на синусоиде других фаза, и на комплексне експоненцијале, такође су уобичајене; погледајте [[plane wave|раван талас]]. Типична конвенција коришћења [[cosine|косинусне]] фазе уместо [[sine|синусне]] фазе када се описује талас заснива се на чињеници да је косинус прави део комплексне експоненцијалне у таласу


Generalizations to sinusoids of other phases, and to complex exponentials, are also common; see [[plane wave]]. The typical convention of using the [[cosine]] phase instead of the [[sine]] phase when describing a wave is based on the fact that the cosine is the real part of the complex exponential in the wave
:<math>A e^{ i \left( kx - \omega t \right)}. </math>
:<math>A e^{ i \left( kx - \omega t \right)}. </math>



Верзија на датум 24. новембар 2021. у 17:55

The wavelength of a sine wave, λ, can be measured between any two points with the same phase, such as between crests (on top), or troughs (on bottom), or corresponding zero crossings as shown.
Објашњење таласне дужине

Таласна дужина је карактеристика сваког таласа, као и фреквенција. Сваки талас има и своју амплитуду која означава интензитет таласа. Путовање таласа описује синусна функција, а таласна дужина код трансверзалних таласа је дужина између два суседна врха таласа (или два удубљења). Мерна јединица за таласну дужину у Међународном систему јединица СИ је метар. Таласна дужина је такође и најкраћа раздаљина између две честице које осцилују у истој фази. Таласна дужина означава се са грчким словом lambda -

In physics, the wavelength is the spatial period of a periodic wave—the distance over which the wave's shape repeats.[1][2] It is the distance between consecutive corresponding points of the same phase on the wave, such as two adjacent crests, troughs, or zero crossings, and is a characteristic of both traveling waves and standing waves, as well as other spatial wave patterns.[3][4] The inverse of the wavelength is called the spatial frequency. Wavelength is commonly designated by the Greek letter lambda (λ). The term wavelength is also sometimes applied to modulated waves, and to the sinusoidal envelopes of modulated waves or waves formed by interference of several sinusoids.[5]

Assuming a sinusoidal wave moving at a fixed wave speed, wavelength is inversely proportional to frequency of the wave: waves with higher frequencies have shorter wavelengths, and lower frequencies have longer wavelengths.[6]

Wavelength depends on the medium (for example, vacuum, air, or water) that a wave travels through. Examples of waves are sound waves, light, water waves and periodic electrical signals in a conductor. A sound wave is a variation in air pressure, while in light and other electromagnetic radiation the strength of the electric and the magnetic field vary. Water waves are variations in the height of a body of water. In a crystal lattice vibration, atomic positions vary.

The range of wavelengths or frequencies for wave phenomena is called a spectrum. The name originated with the visible light spectrum but now can be applied to the entire electromagnetic spectrum as well as to a sound spectrum or vibration spectrum.

Синусоидни таласи

У линеарним медијима, било који таласни образац се може описати у виду независног ширења синусоидних компоненти. Таласна дужина λ синусоидног таласног облика који путује константном брзином v је дата са[7]

где се v назива фазна брзина (магнитуда фазне брзине) таласа и f је таласна фреквенција. У дисперзивном медију, сама брзина фазе зависи од фреквенције таласа, чинећи однос између таласне дужине и фреквенције нелинеарним.

У случају електромагнетног зрачења — као што је светлост — у слободном простору, фазна брзина је брзина светлости, око 3×108 m/s. Тако је таласна дужина електромагнетног (радио) таласа од 100 MHz око: 3×108 m/s подељено са 108 Hz = 3 метра. Таласна дужина видљиве светлости се креће од тамноцрвене, отприлике 700 nm, до љубичасте, отприлике 400 nm (за друге примере, погледајте електромагнетни спектар).

За звучне таласе у ваздуху, брзина звука је 343 m/s (на собној температури и атмосферском притиску). Таласне дужине звучних фреквенција које чује људско уво (20 Hz–20 kHz) су према томе између приближно 17 m и 17 mm, респективно. Нешто више фреквенције користе слепи мишеви тако да могу да решавају циљеве мање од 17 mm. Таласне дужине у чујном звуку су много дуже од оних у видљивом светлу.

Синусоидни стојећи таласи у кутији која ограничава крајње тачке да буду чворови имаће цео број половина таласних дужина који се уклапају у кутију.
Стојећи талас (црни) приказан као збир два таласа који се шире у супротним смеровима (црвени и плави)

Стојећи таласи

Стојећи талас је таласасто кретање које остаје на једном месту. Синусоидални стојећи талас укључује стационарне тачке без кретања, које се називају чворови, а таласна дужина је двоструко већа од удаљености између чворова.

Горња слика приказује три стајаћа таласа у кутији. Сматра се да зидови кутије условљавају да талас има чворове на зидовима кутије (пример граничних услова) који одређују које су таласне дужине дозвољене. На пример, за електромагнетни талас, ако кутија има идеалне металне зидове, услов за чворове на зидовима резултира зато што метални зидови не могу да подрже тангенцијално електрично поље, приморавајући талас да има нулту амплитуду на зиду.

Стационарни талас се може посматрати као збир два путујућа синусоидна таласа супротно усмерених брзина.[8] Према томе, таласна дужина, период и брзина таласа су повезани баш као и за путујући талас. На пример, брзина светлости се може одредити посматрањем стајаћих таласа у металној кутији која садржи идеалан вакуум.

Математичко представљање

Путујући синусоидни таласи се често математички представљају у смислу њихове брзине v (у правцу x), фреквенције f и таласне дужине λ као:

где је y вредност таласа у било којој позицији x и времену t, а A је амплитуда таласа. Они се такође обично изражавају у смислу таласног броја k (2π пута реципрочне таласне дужине) и угаоне фреквенције ω (2π пута фреквенција) као:

у којој су таласна дужина и таласни број повезани са брзином и фреквенцијом као:

или

У другом горе датом облику, фаза (kxωt) се често генерализује на (krωt), заменом таласног броја k таласним вектором који одређује правац и таласни број равног таласа у 3-простору, параметризован вектором положаја r. У том случају, таласни број k, магнитуде k, је и даље у истом односу са таласном дужином као што је приказано изнад, при чему се v тумачи као скаларна брзина у правцу таласног вектора. Први облик, користећи реципрочну таласну дужину у фази, не генерализује се тако лако на талас у произвољном правцу.

Генерализације на синусоиде других фаза, и на комплексне експоненцијале, такође су уобичајене; погледајте раван талас. Типична конвенција коришћења косинусне фазе уместо синусне фазе када се описује талас заснива се на чињеници да је косинус прави део комплексне експоненцијалне у таласу

Види још

Референце

  1. ^ Hecht, Eugene (1987). Optics (2nd изд.). Addison Wesley. стр. 15—16. ISBN 0-201-11609-X. 
  2. ^ Brian Hilton Flowers (2000). „§21.2 Periodic functions”. An introduction to numerical methods in C++ (2nd изд.). Cambridge University Press. стр. 473. ISBN 0-19-850693-7. 
  3. ^ Raymond A. Serway; John W. Jewett (2006). Principles of physics (4th изд.). Cengage Learning. стр. 404, 440. ISBN 0-534-49143-X. 
  4. ^ A. A. Sonin (1995). The surface physics of liquid crystals. Taylor & Francis. стр. 17. ISBN 2-88124-995-7. 
  5. ^ Keqian Zhang; Dejie Li (2007). Electromagnetic Theory for Microwaves and Optoelectronics. Springer. стр. 533. ISBN 978-3-540-74295-1. 
  6. ^ Theo Koupelis; Karl F. Kuhn (2007). In Quest of the UniverseНеопходна слободна регистрација. Jones & Bartlett Publishers. стр. 102. ISBN 978-0-7637-4387-1. „wavelength lambda light sound frequency wave speed. 
  7. ^ David C. Cassidy; Gerald James Holton; Floyd James Rutherford (2002). Understanding physics. Birkhäuser. стр. 339 ff. ISBN 0-387-98756-8. 
  8. ^ John Avison (1999). The World of Physics. Nelson Thornes. стр. 460. ISBN 978-0-17-438733-6. 

Литература

Спољашње везе