Таласна дужина — разлика између измена
Ред 136: | Ред 136: | ||
* [[Таласна једначина]] |
* [[Таласна једначина]] |
||
* [[Електромагнетски спектар|Електромагнетни спектар]] |
* [[Електромагнетски спектар|Електромагнетни спектар]] |
||
* [[Спектар]] |
* [[Спектар (физика)|Спектар]] |
||
== Референце == |
== Референце == |
Верзија на датум 24. новембар 2021. у 17:56
Један корисник управо ради на овом чланку. Молимо остале кориснике да му допусте да заврши са радом. Ако имате коментаре и питања у вези са чланком, користите страницу за разговор.
Хвала на стрпљењу. Када радови буду завршени, овај шаблон ће бити уклоњен. Напомене
|
Таласна дужина је карактеристика сваког таласа, као и фреквенција. Сваки талас има и своју амплитуду која означава интензитет таласа. Путовање таласа описује синусна функција, а таласна дужина код трансверзалних таласа је дужина између два суседна врха таласа (или два удубљења). Мерна јединица за таласну дужину у Међународном систему јединица СИ је метар. Таласна дужина је такође и најкраћа раздаљина између две честице које осцилују у истој фази. Таласна дужина означава се са грчким словом lambda -
In physics, the wavelength is the spatial period of a periodic wave—the distance over which the wave's shape repeats.[1][2] It is the distance between consecutive corresponding points of the same phase on the wave, such as two adjacent crests, troughs, or zero crossings, and is a characteristic of both traveling waves and standing waves, as well as other spatial wave patterns.[3][4] The inverse of the wavelength is called the spatial frequency. Wavelength is commonly designated by the Greek letter lambda (λ). The term wavelength is also sometimes applied to modulated waves, and to the sinusoidal envelopes of modulated waves or waves formed by interference of several sinusoids.[5]
Assuming a sinusoidal wave moving at a fixed wave speed, wavelength is inversely proportional to frequency of the wave: waves with higher frequencies have shorter wavelengths, and lower frequencies have longer wavelengths.[6]
Wavelength depends on the medium (for example, vacuum, air, or water) that a wave travels through. Examples of waves are sound waves, light, water waves and periodic electrical signals in a conductor. A sound wave is a variation in air pressure, while in light and other electromagnetic radiation the strength of the electric and the magnetic field vary. Water waves are variations in the height of a body of water. In a crystal lattice vibration, atomic positions vary.
The range of wavelengths or frequencies for wave phenomena is called a spectrum. The name originated with the visible light spectrum but now can be applied to the entire electromagnetic spectrum as well as to a sound spectrum or vibration spectrum.
Синусоидни таласи
У линеарним медијима, било који таласни образац се може описати у виду независног ширења синусоидних компоненти. Таласна дужина λ синусоидног таласног облика који путује константном брзином v је дата са[7]
где се v назива фазна брзина (магнитуда фазне брзине) таласа и f је таласна фреквенција. У дисперзивном медију, сама брзина фазе зависи од фреквенције таласа, чинећи однос између таласне дужине и фреквенције нелинеарним.
У случају електромагнетног зрачења — као што је светлост — у слободном простору, фазна брзина је брзина светлости, око 3×108 m/s. Тако је таласна дужина електромагнетног (радио) таласа од 100 MHz око: 3×108 m/s подељено са 108 Hz = 3 метра. Таласна дужина видљиве светлости се креће од тамноцрвене, отприлике 700 nm, до љубичасте, отприлике 400 nm (за друге примере, погледајте електромагнетни спектар).
За звучне таласе у ваздуху, брзина звука је 343 m/s (на собној температури и атмосферском притиску). Таласне дужине звучних фреквенција које чује људско уво (20 Hz–20 kHz) су према томе између приближно 17 m и 17 mm, респективно. Нешто више фреквенције користе слепи мишеви тако да могу да решавају циљеве мање од 17 mm. Таласне дужине у чујном звуку су много дуже од оних у видљивом светлу.
Стојећи таласи
Стојећи талас је таласасто кретање које остаје на једном месту. Синусоидални стојећи талас укључује стационарне тачке без кретања, које се називају чворови, а таласна дужина је двоструко већа од удаљености између чворова.
Горња слика приказује три стајаћа таласа у кутији. Сматра се да зидови кутије условљавају да талас има чворове на зидовима кутије (пример граничних услова) који одређују које су таласне дужине дозвољене. На пример, за електромагнетни талас, ако кутија има идеалне металне зидове, услов за чворове на зидовима резултира зато што метални зидови не могу да подрже тангенцијално електрично поље, приморавајући талас да има нулту амплитуду на зиду.
Стационарни талас се може посматрати као збир два путујућа синусоидна таласа супротно усмерених брзина.[8] Према томе, таласна дужина, период и брзина таласа су повезани баш као и за путујући талас. На пример, брзина светлости се може одредити посматрањем стајаћих таласа у металној кутији која садржи идеалан вакуум.
Математичко представљање
Путујући синусоидни таласи се често математички представљају у смислу њихове брзине v (у правцу x), фреквенције f и таласне дужине λ као:
где је y вредност таласа у било којој позицији x и времену t, а A је амплитуда таласа. Они се такође обично изражавају у смислу таласног броја k (2π пута реципрочне таласне дужине) и угаоне фреквенције ω (2π пута фреквенција) као:
у којој су таласна дужина и таласни број повезани са брзином и фреквенцијом као:
или
У другом горе датом облику, фаза (kx − ωt) се често генерализује на (k•r − ωt), заменом таласног броја k таласним вектором који одређује правац и таласни број равног таласа у 3-простору, параметризован вектором положаја r. У том случају, таласни број k, магнитуде k, је и даље у истом односу са таласном дужином као што је приказано изнад, при чему се v тумачи као скаларна брзина у правцу таласног вектора. Први облик, користећи реципрочну таласну дужину у фази, не генерализује се тако лако на талас у произвољном правцу.
Генерализације на синусоиде других фаза, и на комплексне експоненцијале, такође су уобичајене; погледајте раван талас. Типична конвенција коришћења косинусне фазе уместо синусне фазе када се описује талас заснива се на чињеници да је косинус прави део комплексне експоненцијалне у таласу
Види још
Референце
- ^ Hecht, Eugene (1987). Optics (2nd изд.). Addison Wesley. стр. 15—16. ISBN 0-201-11609-X.
- ^ Brian Hilton Flowers (2000). „§21.2 Periodic functions”. An introduction to numerical methods in C++ (2nd изд.). Cambridge University Press. стр. 473. ISBN 0-19-850693-7.
- ^ Raymond A. Serway; John W. Jewett (2006). Principles of physics (4th изд.). Cengage Learning. стр. 404, 440. ISBN 0-534-49143-X.
- ^ A. A. Sonin (1995). The surface physics of liquid crystals. Taylor & Francis. стр. 17. ISBN 2-88124-995-7.
- ^ Keqian Zhang; Dejie Li (2007). Electromagnetic Theory for Microwaves and Optoelectronics. Springer. стр. 533. ISBN 978-3-540-74295-1.
- ^ Theo Koupelis; Karl F. Kuhn (2007). In Quest of the Universe. Jones & Bartlett Publishers. стр. 102. ISBN 978-0-7637-4387-1. „wavelength lambda light sound frequency wave speed.”
- ^ David C. Cassidy; Gerald James Holton; Floyd James Rutherford (2002). Understanding physics. Birkhäuser. стр. 339 ff. ISBN 0-387-98756-8.
- ^ John Avison (1999). The World of Physics. Nelson Thornes. стр. 460. ISBN 978-0-17-438733-6.
Литература
- Einstein, Albert (1905), „Über einen die Erzeugung und Verwandlung des Lichtes betreffenden heuristischen Gesichtspunkt (On a Heuristic Viewpoint Concerning the Production and Transformation of Light)” (PDF), Annalen der Physik, 17 (6): 132—148, Bibcode:1905AnP...322..132E, doi:10.1002/andp.19053220607 This annus mirabilis paper on the photoelectric effect was received by Annalen der Physik 18 March 1905.
- Schiff, Leonard I. (1968), Quantum mechanics (third изд.), London: McGraw-Hill
- Joy Manners (2000), Quantum Physics: An Introduction, CRC Press, стр. 53—56, ISBN 978-0-7503-0720-8
- Pauli, Wolfgang (2000), Wave Mechanics: Volume 5 of Pauli Lectures on Physics, Books on Physics, Dover Publications, ISBN 978-0486414621
- Abers, E.; Pearson, Ed (2004), Quantum Mechanics, Addison Wesley, Prentice-Hall Inc., ISBN 978-0-13-146100-0
- Richard Fitzpatrick, Oscillations and Waves
- Berry, M. V.; Balazs, N. L. (1979), „Nonspreading wave packets”, Am J Phys, 47 (47): 264—267, Bibcode:1979AmJPh..47..264B, doi:10.1119/1.11855
- Jackson, J. D. (1975), Classical Electrodynamics (2nd изд.), New York: John Wiley & Sons, Inc., ISBN 978-0-471-43132-9
- Feynman, R. P.; Hibbs, A. R. (1965), Quantum Mechanics and Path Integrals, New York: McGraw-Hill, ISBN 978-0-07-020650-2 (Dover, 2010, ISBN 0-486-47722-3.)
- Wheeler, Nicholas (2004), Energetics of a Gaussian wavepacket
- Jones, Peter Ward (2001). Calculation of Small-Angle Scattering Patterns. Oxford Music Online. Oxford University Press.
- Steel, W. H. (1986). Interferometry. Cambridge: Cambridge University Press. ISBN 0-521-31162-4.
- Pfleegor, R. L.; Mandel, L. (1967). „Interference of independent photon beams”. Phys. Rev. 159 (5): 1084—1088. Bibcode:1967PhRv..159.1084P. doi:10.1103/physrev.159.1084.
- Patel, R.; Achamfuo-Yeboah, S.; Light R.; Clark M. (2014). „Widefield two laser interferometry”. Optics Express. 22 (22): 27094—27101. Bibcode:2014OExpr..2227094P. PMID 25401860. doi:10.1364/OE.22.027094 .
- Born, Max; Wolf, Emil (1999). Principles of Optics. Cambridge: Cambridge University Press. ISBN 0-521-64222-1.
- Levitin, Daniel J. (2006). This is Your Brain on Music: The Science of a Human Obsession. Dutton. ISBN 978-0525949695.
- Greene, Brian (1999). The Elegant Universe: Superstrings, Hidden Dimensions, and the Quest for the Ultimate Theory. New York: W.W. Norton. стр. 97–109. ISBN 978-0-393-04688-5.
- Halliday, David; Resnick, Robert; Walker, Jearl (2005). Fundamentals of Physics (7th изд.). John Wiley & Sons. ISBN 0-471-42959-7.
- Serway, Raymond A.; Faughn, Jerry S. (1992). College Physics (3rd изд.). Saunders College Publishing. ISBN 0-03-076377-0.
- Streets, J. (2010). „Chapter 16 - Superposition and Standing Waves” (PDF). Department of Physics. PHYS122 Fundamentals of Physics II. University of Maryland. Приступљено 23. 8. 2020.