Пантљичара — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
м Бот Додаје: ko:조충류
Ред 33: Ред 33:
'''Псећа пантљичара''' (''-{Echinococcus granulosus}-'') као трајног домаћина има пса, а као прелазни домаћин је човек. [[Цисте]] (ларве) псеће пантљичаре могу у телу човека изазвати тешке, некада смртоносне последице.
'''Псећа пантљичара''' (''-{Echinococcus granulosus}-'') као трајног домаћина има пса, а као прелазни домаћин је човек. [[Цисте]] (ларве) псеће пантљичаре могу у телу човека изазвати тешке, некада смртоносне последице.


Pantljičare su paraziti koji žive u unutrašnjosti tela (u crevu) životinja i čoveka.Telo pantljičare je izduženo u vidu pantljike sastavljeno od velikog broja članaka,žućkaste ili bele boje.One su hermafroditi(dvopolni organizmi).
==Литература==
U Pantljičare razlikujemo i ubrajamo:svinjsku,goveđu i pseću (ehinokokus)pantljičaru.
{{Commonscat|Cestoda}}
* Библиотека ''Планета Земља и живот на њој'', Човек и животињски свет, ЗУНС и Српско биолошко друштво, Београд, 1987.
* Догељ, В, А: Зоологија бескичмењака, Научна књига, београд, 1971.
* Крунић, М: Зоологија инвертебрата 1, Научна књига, Београд, 1977.
* Крунић, М: Зоологија инвертебрата 2, Научна књига, Београд, 1979.
* Маричек, Магдалена, Ћурчић, Б, Радовић, И: Специјална зоологија, Научна књига, Београд, 1986.
* Матоничкин, И, Хабдија, И, Примц - Хабдија, Б: Бескраљешњаци - билогија нижих авертебрата, Школска књига, Загреб, 1998.
* Marcon, E, Mongini, M: Све животиње света, ИРО ''Вук Караџић'', Београд, 1986.
* Радовић, И, Петров, Бригита: Разноврсност живота 1 - структура и функција, Биолошки факултет Београд и Stylos Нови Сад, Београд, 2001.
* Ратајац, Ружица: Зоологија за студенте Пољопривредног факултета, ПМФ у Новом Саду и МП ''Stylos'' Нови Сад, 1995.
* Петров, Бригита, Радовић, И, Миличић, Драгана, Петров, И: Општа и систематска зоологија (практикум), Биолошки факултет, Београд, 2000.


==Спољашње везе==
==Спољашње везе==

Верзија на датум 6. новембар 2010. у 10:50

Пантљичаре
Датотека:Tenia solium scolex.jpg
сколекс пантљичаре Tenia solium
Научна класификација
Царство:
Тип:
Класа:
Cestoda
поткласе

Cestodaria
Eucestoda

Пантљичаре (Cestodes) су класа пљоснатих црва која води искључиви ендопаразитски начин живота. Одрасле јединке живе у цреву човека и изазивају тешка обољења јер су веома патогене.

Тело им је издужено, дорзовентрално спљоштено (има облик пантљике) и подељено на велики број чланака (проглотиса) који заједно достижу дужину од 1 mm па до 10 m. на телу се разликују:

  • предњи део је у облику сићушне главе (scolex);
  • иза главе је сужење (вратни регион), који представља ембрионалну зону јер се у њему стално образују нови проглотиси; најмлађи проглотиси су они који су најближи вратном делу, а идући ка крају ланца чланци су све старији;
  • низ проглотиса који се означава као ланац (стробила).

Адаптације на паразитски начин живота

  • пантљичаре су изгубиле цревни такт; храну узимају осмотским путем из црева домаћина преко целе површине тела; због тога се на површини тела образују трнолики израштаји који повећавају апсорпциону (упијајућу) површину;
  • у њиховом телу су нађене материје које неутралишу дејство цревних ензима домаћина, иначе би биле сварене од стране домаћина;
  • органи за причвршћивање су у облику пијавки и кукица и налазе се само на сколексу;
  • полни систем је хермафродитан и добро је развијен (боље развијен него код метиља); сваки проглотис је готово потпуно испуњен полним органима, како мушким тако и женским; у предњим, младим чланцима полни систем још није функционалан, у средњим је функционалан (производе се полне ћелије), а задњи су потпуно испуњени оплођеним јајима; задњи чланци се откидају и из њих се ослобађају јаја, која са фецесом домаћина доспевају у спољашњу средину;
  • развиће се одвија преко ларвалних облика; тако је трајни домаћин говеђе (Taenia saginata) и свињске пантљичаре (Taenia solium) човек, а прелазни домаћин је говече, односно свиња;
    • оплођена јаја доспевају са фецесом домаћина у спољашњу средину, а затим у прелазног домаћина – свињу;
    • у цреву свиње излеже се ларва онкосфера;
    • ларва кукицама пробија црево, улази у крв и крвљу доспева у јетру, мишиће, плућа, мозак; ** у тим органима онкосфера се развија у бобицу (фину);
    • човек се зарази једући недовољно кувано или печено бобичаво месо па се у његовом цреву из бобице развије пантљичара.

Псећа пантљичара (Echinococcus granulosus) као трајног домаћина има пса, а као прелазни домаћин је човек. Цисте (ларве) псеће пантљичаре могу у телу човека изазвати тешке, некада смртоносне последице.

Pantljičare su paraziti koji žive u unutrašnjosti tela (u crevu) životinja i čoveka.Telo pantljičare je izduženo u vidu pantljike sastavljeno od velikog broja članaka,žućkaste ili bele boje.One su hermafroditi(dvopolni organizmi). U Pantljičare razlikujemo i ubrajamo:svinjsku,goveđu i pseću (ehinokokus)pantljičaru.

Спољашње везе