Свиња

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу

Свиња
Временски распон: Рани плеистоцен до садашњости
Sow with piglet.jpg
Домаћа свиња
(Sus scrofa domestica)
Sus Barbatus, the Bornean Bearded Pig (12616351323).jpg
Борнејска брадата свиња
Научна класификација
Царство:
Тип:
Класа:
Ред:
Породица:
Род:
Sus

Врсте

Sus ahoenobarbus
Sus barbatus
Sus cebifrons
Sus celebensis
Sus heureni
Sus philippensis[1]
Sus scrofa
Sus oliveri
Sus verrucosus
Sus bucculentus
Sus strozzi
Sus hysudricus

Свиње (лат. Sus) су род животиња из породице свиња (Suidae). Обухватају 10 савремених врста, као и једну доместификовану подврсту, домаћу свињу (Sus scrofa domesticus) и њене претке. Сродна створења изван рода су пекари, бабируса и брадавичаста свиња. Свиње, попут свих припадника породице Suidae, воде порекло из Евроазијског и Афричког континента. Младе свиње су познате као прасићи.[2] Свиње су веома друштвене и интелигентне животиње.[3]

Са око милијарду индивидуа у сваком тренутку, домаћа свиња је међу најзаступљенијим великим сисарима на свету.[4][5] Свиње су омниворне и могу да конзумирају широк опсег типова хране.[6] Свиње су биолошки сличне људима, из ког разлога се често користе у медицинским страживањима.[7]

Физичке особине[уреди]

Свиње имају издигнуту њушку, мале очи и мали реп, који је често уврнут, али понекад и прав. Имају велике наслаге сала и кратке ноге. Свака нога има по четири прста, од којих су по два значајно већа од друга два и користе се за ходање.

Имају 44 зуба. Очњаци им расту цео живот, те често трљају горње зубе од доње, да би их трошили.[8]

Имају изузетно осетљиво чуло мириса. Због тога су се свиње у прошлости често користиле за проналажење тартуфа, а и данас се за то користе у неким европским земљама.

Немајући знојне жлезде, оне се лети кад су велике врућине расхлађују ваљајући се у води или блату. То им помаже и против опекотина, као и против мува и других паразита.

Свиње су врло интелигентне, и људи широм света их узимају за кућне љубимце.

Исхрана[уреди]

У исхрани су сваштоједи, што значи да једу храну и биљног и животињског порекла. Једу чак и посмртне остатке животиња, и уочено је да једу чак и мртве инсекте, црве, пиљевину, смеће, па чак и остатке других свиња. Такође једу и пацове, мишеве и мање глодаре. У дивљини углавном пасу, једу коријење, траву, воће, цвијеће и поврће. У заточеништву, свиње понекад поједу и сопствене младе, обично кад су озбиљно фрустриране и под стресом.[9]

Размножавање[уреди]

Женка свиње, крмача, се може парити са 8-18 месеци старости, а крмци са 8-10. Када се опраси, свиња рађа најмање 6 младунчади, која се зову прасићи.

Кућна свиња[уреди]

Неке врсте патуљастих свиња су кућни љубимци.

Врсте свиња[уреди]

Подврсте[уреди]

Галерија[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ Zoological Journal of the Linnean Society (1997), 120: 163–191.
  2. ^ „Piglet - Definition and More from the Free Merriam-Webster Dictionary”. Merriam-webster.com. 31. 8. 2012. Приступљено 15. 9. 2013. 
  3. ^ Angier, Natalie (10. 11. 2009). „Pigs Prove to Be Smart, if Not Vain”. The New York Times. 
  4. ^ „PSD Online - Custom Query”. usda.gov. 
  5. ^ Swine Summary Selected Countries Archived 2012-03-29 at the Wayback Machine, United States Department of Agriculture, Foreign Agricultural Service, (total number is Production (Pig Crop) plus Total Beginning Stocks)
  6. ^ „Pig And Human Digestive System”. prezi.com. Приступљено 15. 4. 2016. 
  7. ^ Grush, Loren (24. 03. 2015). „Why pigs are so valuable for medical research”. Fox News. Приступљено 15. 4. 2016. 
  8. ^ „ADW: Sus scrofa: INFORMATION”. Animal Diversity Web. 
  9. ^ Algers B; Uvnäs-Moberg K. (2007). „Maternal behavior in pigs”. Horm Behav. 52 (1): 78—85. doi:10.1016/j.yhbeh.2007.03.022. 
  10. ^ Зоо врт - 4. вежба Катедра за биологију Факултет ветеринарске медицине Универзитета у Београду
  11. ^ Напомена: Могуће је да је врста изумрла

Спољашње везе[уреди]