Свиња
| Свиња Временски распон: Рани плеистоцен до садашњости
| |
|---|---|
| |
| Домаћа свиња (Sus scrofa domestica) | |
.jpg)
| |
| Борнејска брадата свиња | |
Научна класификација 
| |
| Царство: | Animalia |
| Тип: | Chordata |
| Класа: | Mammalia |
| Ред: | Artiodactyla |
| Породица: | Suidae |
| Потпородица: | Suinae |
| Род: | Sus Linnaeus, 1758 |
| Врсте | |
|
Sus ahoenobarbus | |
Свиње (лат. Sus) су род животиња из породице свиња (Suidae). Обухватају 10 савремених врста, као и једну доместификовану подврсту, домаћу свињу (Sus scrofa domesticus) и њене претке. Сродна створења изван рода су пекари, бабируса и брадавичаста свиња. Свиње, попут свих припадника породице Suidae, воде порекло из Евроазијског и Афричког континента. Младе свиње су познате као прасићи.[2] Свиње су веома друштвене и интелигентне животиње.[3]
Са око милијарду индивидуа у сваком тренутку, домаћа свиња је међу најзаступљенијим великим сисарима на свету.[4][5] Свиње су омниворне и могу да конзумирају широк опсег типова хране.[6] Свиње су биолошки сличне људима, из ког разлога се често користе у медицинским страживањима.[7]
Физичке особине[уреди | уреди извор]
Свиње имају издигнуту њушку, мале очи и мали реп, који је често уврнут, али понекад и прав. Имају велике наслаге сала и кратке ноге. Свака нога има по четири прста, од којих су по два значајно већа од друга два и користе се за ходање.
Имају 44 зуба. Очњаци им расту цео живот, те често трљају горње зубе од доње, да би их трошили.[8]
Имају изузетно осетљиво чуло мириса. Због тога су се свиње у прошлости често користиле за проналажење тартуфа, а и данас се за то користе у неким европским земљама.
Немајући знојне жлезде, оне се лети кад су велике врућине расхлађују ваљајући се у води или блату. То им помаже и против опекотина, као и против мува и других паразита.
Свиње су врло интелигентне, и људи широм света их узимају за кућне љубимце.
Исхрана[уреди | уреди извор]
У исхрани су сваштоједи, што значи да једу храну и биљног и животињског порекла. Једу чак и посмртне остатке животиња, и уочено је да једу чак и мртве инсекте, црве, пиљевину, смеће, па чак и остатке других свиња. Такође једу и пацове, мишеве и мање глодаре. У дивљини углавном пасу, једу коријење, траву, воће, цвијеће и поврће. У заточеништву, свиње понекад поједу и сопствене младе, обично кад су озбиљно фрустриране и под стресом.[9]
Размножавање[уреди | уреди извор]
Због различитих генетских (врста и раса) и парагенетских (исхрана) фактора, репродуктивну зрелост женска грла достижу са 8-18 месеци старости, а мужјаци са 8-10. Када се опраси, свиња рађа најмање 6 младунчади, која се зову прасад.
Кућна свиња[уреди | уреди извор]
Неке патуљасте расе домаће свиње су кућни љубимци.
Врсте свиња[уреди | уреди извор]
- Палаванска брадата свиња
(Sus ahoenobarbus) - Брадата свиња
(Sus barbatus) (Малезија, Индонезија) - Висајанска брадавичаста свиња
(Sus cebifrons) - Сулавеска брадавичаста свиња
(Sus celebensis) - Флорешка брадавичаста свиња
(Sus heureni) - Филипинска брадавичаста свиња
(Sus philippensis) Филипини - Дивља свиња
(Sus scrofa) (Европа, Азија)- Домаћа свиња
(Sus scrofa domestica)
- Домаћа свиња
- Миндорска брадавичаста свиња
(Sus oliveri) (Миндоро) - Јаванска брадавичаста свиња
(Sus verrucosus'') (Индонезија, Филипини) - Вијетнамско свињче[10]
(Sus bucculentus) (Вијетнам)[11]
Подврсте[уреди | уреди извор]
- Sus barbatus barbatus Müller, 1838
- Sus barbatus oi Miller, 1902
- Sus cebifrons cebifrons Heude, 1888
- Sus cebifrons negrinus Sanborn, 1952
- Sus celebensis celebensis Müller and Schlegel, 1843
- Sus celebensis floresianus (Heude, 1899)
- Sus celebensis timoriensis Müller and Schlegel, 1845
- Sus philippensis mindanensis Forsyth Major, 1897
- Sus philippensis philippensis Nehring, 1886
- Sus scrofa algira Loche, 1867
- Sus scrofa attila Thomas, 1912
- Sus scrofa cristatus Wagner, 1839
- Sus scrofa davidi Groves, 1981
- Sus scrofa leucomystax Temminck, 1842
- Sus scrofa libycus Gray, 1868
- Sus scrofa majori De Beaux and Festa, 1927
- Sus scrofa meridionalis Forsyth Major, 1882
- Sus scrofa moupinensis Milne-Edwards, 1871
- Sus scrofa nigripes Blanford, 1875
- Sus scrofa riukiuanus Kuroda, 1924
- Sus scrofa scrofa Linnaeus, 1758
- Sus scrofa sibiricus Staffe, 1922
- Sus scrofa taivanus (Swinhoe, 1863)
- Sus scrofa ussuricus Heude, 1888
- Sus scrofa vittatus Boie, 1828
- Sus verrucosus blouchi Groves, 1981
- Sus verrucosus verrucosus Boie, 1832
Галерија[уреди | уреди извор]
.jpg)
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Zoological Journal of the Linnean Society (1997), 120: 163–191.
- ^ „Piglet - Definition and More from the Free Merriam-Webster Dictionary”. Merriam-webster.com. 31. 8. 2012. Приступљено 15. 9. 2013.
- ^ Angier, Natalie (10. 11. 2009). „Pigs Prove to Be Smart, if Not Vain”. The New York Times.
- ^ „PSD Online - Custom Query”. usda.gov. Архивирано из оригинала на датум 18. 10. 2010. Приступљено 07. 06. 2019.
- ^ Swine Summary Selected Countries Архивирано 2012-03-29 на сајту Wayback Machine, United States Department of Agriculture, Foreign Agricultural Service, (total number is Production (Pig Crop) plus Total Beginning Stocks)
- ^ „Pig And Human Digestive System”. prezi.com. Приступљено 15. 4. 2016.
- ^ Grush, Loren (24. 03. 2015). „Why pigs are so valuable for medical research”. Fox News. Приступљено 15. 4. 2016.
- ^ „ADW: Sus scrofa: INFORMATION”. Animal Diversity Web.
- ^ Algers B; Uvnäs-Moberg K. (2007). „Maternal behavior in pigs”. Horm Behav. 52 (1): 78—85. doi:10.1016/j.yhbeh.2007.03.022.
- ^ Зоо врт - 4. вежба Катедра за биологију Факултет ветеринарске медицине Универзитета у Београду
- ^ Напомена: Могуће је да је врста изумрла
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
 |
Свиња на Викимедијиној остави. |
 |
Викиврсте имају више информација о чланку Свиња. |
- Мангулице, Агро ТВ Србија - Званични канал
- Pig genome resources
- Swine breeds, with pictures