Гугол — разлика између измена
м [r2.6.5] Бот Мења: be-x-old:Гугал |
м Разне исправке |
||
Ред 1: | Ред 1: | ||
'''Гугол''' ({{јез- |
'''Гугол''' ({{јез-енгл|googol}}) је велики број, у математици записан као <math>10^{100}\,\!</math>, то је број 1 са 100 нула. Израз је први пут употребио деветогодишњи Милтон Сирота, унук америчког математичара [[Едварда Каснер]]а. Овај математичар је касније појашњавао концепт овако великог броја у свом делу "Математика и имагинација", објављеном 1940. године (на пример помиње се уочавање разлике између "незамисливо великог броја" и "математичке бесконачности"). |
||
Број сам по себи није толико у употреби (практично само у теорији математике), а највећу популарност је стекао настанком најпознатијег [[интернет претраживач|интернет претраживача]] [http://www.google.com Google], названом баш по овом броју. |
Број сам по себи није толико у употреби (практично само у теорији математике), а највећу популарност је стекао настанком најпознатијег [[интернет претраживач|интернет претраживача]] [http://www.google.com Google], названом баш по овом броју. |
Верзија на датум 14. децембар 2010. у 11:14
Гугол (енгл. googol) је велики број, у математици записан као , то је број 1 са 100 нула. Израз је први пут употребио деветогодишњи Милтон Сирота, унук америчког математичара Едварда Каснера. Овај математичар је касније појашњавао концепт овако великог броја у свом делу "Математика и имагинација", објављеном 1940. године (на пример помиње се уочавање разлике између "незамисливо великог броја" и "математичке бесконачности").
Број сам по себи није толико у употреби (практично само у теорији математике), а највећу популарност је стекао настанком најпознатијег интернет претраживача Google, названом баш по овом броју.
Гугол се може записати на један од следећих начина:
- 1 гугол
- = 10100
- = 10.000.000.000.000.000.000.000.000.000.000.000.000.000.000.000.000.000.000.000.000.000.000.000.000.000.000.000.000.000.000.000.000.000
Један од показатеља "величине" броја гугол јесте податак да се број елементарних честица у видљивом делу свемира креће између 1079 и 1081.
Види још
Спољашње везе
- Прича о историји настанка сајта Google
- Чланак о гуголу на сајту MathWorld
- Чланак о гуголу на сајту Planetmath
- Tridecabillion, чланак Пола Никета