Енталпија — разлика између измена
м Решавање вишезначних одредница помоћу бота: Мол - Changed link(s) to Мол (јединица) |
м Robot: oblikovanje ISBN-a |
||
| Ред 1: | Ред 1: | ||
'''Енталпија''' је мера тоталне [[енергија|енергије]] [[термодинамички систем|термодинамичког система]]. Она се састоји од [[унутрашња енергија|унутрашње енергије]], која је енергија неопходна да би се формирао систем, и количине енергије потребне да би се обезбедио простор за систем потискивањем његове [[околина (системи)|околине]], и успоставили његова запремина и притисак.<ref>-{G.J. Van Wylen and R.E. Sonntag (1985), ''Fundamentals of Classical Thermodynamics'', Section 5.5 (3rd edition), John Wiley & Sons Inc. New York, NY. ISBN 0 |
'''Енталпија''' је мера тоталне [[енергија|енергије]] [[термодинамички систем|термодинамичког система]]. Она се састоји од [[унутрашња енергија|унутрашње енергије]], која је енергија неопходна да би се формирао систем, и количине енергије потребне да би се обезбедио простор за систем потискивањем његове [[околина (системи)|околине]], и успоставили његова запремина и притисак.<ref>-{G.J. Van Wylen and R.E. Sonntag (1985), ''Fundamentals of Classical Thermodynamics'', Section 5.5 (3rd edition), John Wiley & Sons Inc. New York, NY. ISBN 0-471-82933-1}-</ref><ref>{{Cite book |
||
|author=Henderson Douglas, Eyring Henry, Jost Wilhelm |title=Physical Chemistry: An Advanced Treatise |publisher=Academic Press |year=1967 |page=29 }}</ref> |
|author=Henderson Douglas, Eyring Henry, Jost Wilhelm |title=Physical Chemistry: An Advanced Treatise |publisher=Academic Press |year=1967 |page=29 }}</ref> |
||
Верзија на датум 15. новембар 2011. у 23:14
Енталпија је мера тоталне енергије термодинамичког система. Она се састоји од унутрашње енергије, која је енергија неопходна да би се формирао систем, и количине енергије потребне да би се обезбедио простор за систем потискивањем његове околине, и успоставили његова запремина и притисак.[1][2]
Топлота (енталпија) стварања једињења се односи на један мол супстанце на температури од 25 °C и притиску од 101,3 kPa. Под топлотом (енталпијом) стварања подразумева се топлотни ефекат реакције при којој настаје 1 mol сложене супстанце из простих супстанци. Укупна промена енталпије је стална и не зависи од тога да ли се реакција одиграва у једном степену или више степена, ако се полази од истих компонената и добијају исти производи реакције са истим агрегатним стањем. Топлотни ефекат реакције (или промена енталпије реакције) једнак је алгебарском збиру енталпије стварања производа умањеном за суму ставарања полазних супстанци (реактаната).
Литература
- ^ G.J. Van Wylen and R.E. Sonntag (1985), Fundamentals of Classical Thermodynamics, Section 5.5 (3rd edition), John Wiley & Sons Inc. New York, NY. ISBN 0-471-82933-1
- ^ Henderson Douglas, Eyring Henry, Jost Wilhelm (1967). Physical Chemistry: An Advanced Treatise. Academic Press. стр. 29.
Додатна литература
- Haase, R. In Physical Chemistry: An Advanced Treatise; Jost, W., Ed.; Academic: New York, 1971; p 29.
- Gibbs, J. W. In The Collected Works of J. Willard Gibbs, Vol. I; Yale University Press: New Haven, CT, reprinted 1948; p 88.
- Laidler, K. The World of Physical Chemistry; Oxford University Press: Oxford, 1995; p 110.
- C.Kittel, H.Kroemer In Thermal Physics; S.R Furphy and Company, New York, 1980; p246
- DeHoff, R. Thermodynamics in Materials Science: 2nd ed.; Taylor and Francis Group, New York, 2006.