Сунчева радијација — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Bot: Adding {{Commonscat|Crepuscular rays}} |
м Разне исправке |
||
Ред 14: | Ред 14: | ||
* Дуцић, Владан и Анђелковић, Горан (2007): ''Климатологија - практикум'', Географски факултет, Београд. |
* Дуцић, Владан и Анђелковић, Горан (2007): ''Климатологија - практикум'', Географски факултет, Београд. |
||
⚫ | |||
{{Commonscat|Crepuscular rays}} |
{{Commonscat|Crepuscular rays}} |
||
⚫ | |||
[[Категорија:Климатологија]] |
[[Категорија:Климатологија]] |
Верзија на датум 11. децембар 2011. у 05:45
Сунчева радијација (ткђ. и сунчево зрачење, соларна радијација, соларно зрачење) је један од главних климатских елемената и представља електомагнетно и корпускуларно зрачење Сунца. Електромагнетна радијација се простире брзином од 300.000 км/ч и око 48% те енергије отпада на видљиви део спектра, 45% на инфрацрвене зраке, а 7% на ултравиолетно зрачење. Корпускуларна радијација се састоји од протона чије брзине кретања достижу 300 до 1500 км/ч, а упија их Земљина магнетосфера.
Соларно зрачење је јединствен извор енергије која је потребна за егзогене процесе који се одвијају на Земљиној површини и у самој атмосфери. Укупно говорећи, соларна радијација је преношење енергије са Сунца ка свим странама у свемирском пространству.
Види још
Литература
- Мастило, Наталија (2005): Речник савремене српске географске терминологије, Географски факултет, Београд.
- Дуцић, Владан и Анђелковић, Горан (2007): Климатологија - практикум, Географски факултет, Београд.