Аеросол

Из Википедије, слободне енциклопедије
(преусмерено са Аеросоли)
Иди на навигацију Иди на претрагу
Магла и облаци су аеросоли.

Аеросоли су чврсте честице или мале течне капи настале из дима, прашине, летећег пепела и кондензованих гасовитих супстанци које могу да се нађу у атмосферском ваздуху.[1] Неке од тих честица толико су велике да ако су светле могу бити виђене као магла или облак, или ако су тамне као дим или чађ. Аеросоли најчешће у природи настају у многобројним индустријским процесима, на депонијама отпада, сагоревањем фосилних горива (угаљ, нафта..), из прашине са земље, из издувних гасова мотора са унутрашњим сагоревањем (аутомобили, камиони, индустријских машина),[1] у току грађевинских радова, вулканских ерупцијама, шумских пожара...

Неке честице аеросола емитују се директно из извора из којих настају, док друге настају када гасови као што су сумпордиоксид, азотови оксиди или неметански органски гасови и паре реагују са другим једињењима у ваздуху и формирају мање испарљиве супстанце, а затим и најфиније микродисперговане честице, са којима гасови могу поново ступити у реакције.

Аеросоли су веома штетни по људско здравље. Токсични аеросоли настали из разних отровних хемијских једињења могу изазвати тровање или смрт живих бића. Велике концентрације појединих аеросола насталих из супстанци као што су силицијум, азбест, нафта понекад се налазе у радној средини и доводе до развоја неких професионалних болести код радника као што су; силикоза, азбестоза...[2] што захтева примену личних и колективних заштитних средстава у процесу производње. [3]

Аеросолима се често називају и све супстанце у спреју (лакови, дезодоранси, освеживачи ваздуха, средства за чишћење, пестициди и друго). За њихово чување и распрскавање служе тзв. аеросол-боце. С обзиром да су се за лакове за косу и друге препарате користили између осталог и фреони, нанета је велика штета животној средини јер је утврђено да су они велики загађивачи и да уништавају озонски омотач. Данас се користе угљоводоници који не уништавају озонски омотач, али су веома запаљиви.[4] Other technological applications of aerosols include dispersal of pesticides, medical treatment of respiratory illnesses, and convincing technology.[5] Diseases can also spread by means of small droplets in the breath, also called aerosols (or sometimes bioaerosols).[6]

Дефиниција[уреди]

Фотомикрографија направљена скенирајућим електронским микроскопом (СЕМ): Честице летеће чађи при повећању од 2.000×. Већина честица у овом аеросолу је скоро сферна.

Аеросол је дефинисан као суспензиони систем чврстих или течних честица у гасу. Аеросол обухвата честице и суспендирајући плин, који је обично ваздух.[1] Фредерик Г. Донан је вероватно први пут употребио термин аеросол током Првог светског рата да опише аеро-раствор, облаке микроскопских честица у ваздуху. Овај израз се развио аналогно термину хидросол, колоидном систему са водом као дисперзном средином.[7] Примарни аеросоли садрже честице које су унесене директно у гас; секундарни аеросоли настају конверзијом гаса у честице.[8]

Различити типови аеросола, класификовани према физичкој форми и начину настанка, укључују прашину, сумаглицу, дим и маглу.[9] Постоји неколико мера концентрације аеросола. Здравство и наука о животној средини често користе масену концентрацију (M), дефинисану као маса честица по јединици запремине са јединицама као што је μg/m3. Такође се често користи бројевна концентрација (N), број честица по јединици запремине са јединицама као што је број/m3 или број/cm3.[10] Величина честица има велики утицај на њихове особине, а радијус аеросола или пречник (dp) је кључно својство које се користи за карактеризацију аеросола.

Аеросоли варирају у својој дисперзивности. Монодисперзни аеросол, који се може произвести у лабораторији, садржи честице униформне величине. Већина аеросола, међутим постоји као полидисперзни колоидни системи са распоном величина честица.[11] Течне капљице су скоро увек скоро сферичне, док научници користе еквивалентни пречник за карактеризацију различитих облика чврстих честица, од којих су неке веома неправилне. Еквивалентни пречник је пречник сферне честице са истом вредношћу неке физичке особине као и неправилна честица.[12] Еквивалентни запремински пречник (de) се дефинише као пречник сфере исте запремине као и код неправилне честице.[13] Такође се обично користи аеродинамички пречник.

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 1,2 Hinds, 1999, p. 3
  2. ^ „Aerosols”. United States National Institute for Occupational Safety and Health. Приступљено 1. 1. 2011. 
  3. ^ „Respirators”. United States National Institute for Occupational Safety and Health. Приступљено 1. 1. 2011. 
  4. ^ Ворал, М. и сарадници. 2007. Оксфорд школска енциклопедија. Књига-комерц: Београд. ISBN 978-86-7712-190-7.
  5. ^ Hidy, 1984, p. 254.
  6. ^ Fuller, Joanna Kotcher (2017-01-31). Surgical Technology – E-Book: Principles and Practice (на језику: енглески). Elsevier Health Sciences. ISBN 978-0-323-43056-2. 
  7. ^ Hidy, 1984, p. 5
  8. ^ Hinds, 1999, p. 8
  9. ^ Colbeck, 2014, Ch. 1.1
  10. ^ Hinds, 1999, pp. 10-11.
  11. ^ Hinds, 1999, p. 8.
  12. ^ Hinds, 1999, p. 10.
  13. ^ Hinds, 1999, p. 51.

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]