Обичај

Обичај je правило настало дуготрајним понављањем у друштву. To је традицијом установљен начин понашања који је карактеристичан за све припаднике једне етничке заједнице или културе. Његова снага и постојаност почивају на поштовању традиције. Представља моћан регулатор друштвеног понашања људи. Свака култура има свој систем обичаја, а одступање од њих или њихово кршење често се строго кажњава. Нема народа без обичаја, без обзира где тај народ живи. Неки обичаји припадају само ужем крају, неки захватају читаве области једне земље, а неки су истоветни код различитих народа. На преношење обичаја и њихово мешање су кроз историју утицале велике сеобе народа, освајачки походи, ратови и ропства, што је довело до како вољног тако и невољног мешања крви.

Обичаји српског народа

Срби су народ са богатом традицијом, који се, због различитих историјских околности суочавао са великим искушењима њеног очувања. Међутим, многи обичаји Срба су током дугог временског периода били изгубљени или потиснути. Данас, у измењеним околностима, унутар српског ентитета, постоји све већа тежња да се већина обичаја обнови и утка у контекст савременог живота. Најзаступљенији и најпознатији обичаји код Срба су обичаји животног циклуса, који су у вези са рођењем,крштењем, венчањем, одлазаком у војску, смрћу итд. Колико је чување обичаја било значајно за заједницу говори и изрека “боље земљу продати, него обичај изгубити”.

Овај чланак или његов део изворно је преузет из Речника социјалног рада Ивана Видановића уз одобрење аутора.