Пређи на садржај

Обичај — разлика између измена

1.625 бајтова додато ,  пре 9 година
нема резимеа измене
 
===Славски обичаји===
 
За већину народа православне вероисповести карактеристично је слављенје [[слава|славе]].
За већину народа православне вероисповести карактеристично је слављење [[слава|славе]]. Крсна слава је прастари обичај у коме се, уз посебне [[обред]]е и гозбу, прославља [[хришћанство|хришћански]] светитељ заштитник и давалац. Сваки Србин има по један дан у години који он слави и то се зове крсно име, свети, свето и благ дан. Пре славе обично се освештавају просторије у којима ће се обедовати и боравити у време славе. Обичај је да се уочи славе припреми славски колач који свештеник сече и полива вином. Стари обичај везан за Славу који се понегде још задржао је такозвано "дворење славе". Ради се о томе да домаћин и укућани који тога дана прослављају своје Крсно име уопште не седају, у знак поштовања према своме Светитељу, већ послужују госте и са њима разговарају стојећи.
 
===Празнични обичаји===
Сматра се да је обичај по коме се деци уочи Светог Николе у ципелице потајно стављају поклони потекао отуда што свети Никола своја доброчинства никада није чинио јавно. Исти мотив се везује и за Божић Бату.
===Народни обичаји===
 
15

измена