Јона Новгородски — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
м +kutijica biografija
Autobot (разговор | доприноси)
м zamena kutijice
Ред 1: Ред 1:
{{Верски поглавар
{{Биографија
| име = Јона Новгородски
| име = Јона Новгородски
| презиме =
| слика =
| слика =
| ширина_слике = 250п
| ширина_слике = 250п
| опис_слике =
| опис_слике =
| пуно_име =
| пуно_име =
| дан_рођења =
| датум_рођења =
| месец_рођења =
| година_рођења =
| место_рођења =
| место_рођења =
| држава_рођења =
| држава_рођења =
| дан_смрти =
| датум_смрти = [[1470]].
| месец_смрти =
| година_смрти = 1470.
| место_смрти =
| место_смрти =
| држава_смрти =
| држава_смрти =
| сахрањен =
| звање =
| године =
| редослед =
| претходник =
| наследник =
| звање1 =
| године1 =
| редослед1 =
| претходник1 =
| наследник1 =
}}
}}
'''Јона Новгородски''' је руски [[светитељ]] и архиепископ новгородски из [[15. век]]а.
'''Јона Новгородски''' је руски [[светитељ]] и архиепископ новгородски из [[15. век]]а.

Верзија на датум 9. март 2013. у 00:52

Јона Новгородски
Лични подаци
Датум смрти1470.

Јона Новгородски је руски светитељ и архиепископ новгородски из 15. века.

Рођено име му је било Јован. Још док је био дете Михаил Клопски му је предвидео да ће бити архиепископ. Одмах по пунолетству се замонашио у манастиру Отњаја и узео име Јона. Водио је строг и суров живот, пун великих монашких подвига. Након смрти архимандрита Харитона изабран је за игумана овог манастира.

Године 1458. након смрти архиепископа Новгородског Јевтимија изабран је на његово место. Као архиепископ подигао је многе храмове, и многе украсио. Подигао је цркву Светом Сергију Радонежском; цркву Светим великим јерарсима; цркву Светом Јовану Претечи; обновио Цркву Светог великомученика Димитрија; подигао цркву Светом Симеону Богопримцу. Дао велики допринос оснивању Соловецког манастира.

Умро је 5. новембра 1470. године. Сахрањен је у манастиру Отњаја.

Православна црква прославља светог Јону 5. новембра по јулијанском календару.

Извори

Напомена: Овај чланак, или један његов део, изворно је преузет из Охридског пролога Николаја Велимировића.