Генитив — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Враћене измене 79.101.212.40 (разговор) на последњу измену корисника EmausBot |
м Bot: Migrating 51 interwiki links, now provided by Wikidata on d:q146233 (translate me) |
||
Ред 60: | Ред 60: | ||
[[Категорија:Падежи]] |
[[Категорија:Падежи]] |
||
[[af:Genitief]] |
|||
[[als:Genitiv]] |
|||
[[ar:إضافة (لغة)]] |
[[ar:إضافة (لغة)]] |
||
[[an:Chenitivo]] |
|||
[[bg:Родителен падеж]] |
|||
[[jv:Kasus génitif]] |
|||
[[be:Родны склон]] |
|||
[[bs:Genitiv]] |
|||
[[br:Genitivel (Troad)]] |
|||
[[ca:Cas genitiu]] |
|||
[[cs:Genitiv]] |
|||
[[da:Genitiv]] |
|||
[[de:Genitiv]] |
|||
[[dsb:Genitiw]] |
|||
[[el:Γενική]] |
|||
[[en:Genitive case]] |
|||
[[es:Caso genitivo]] |
|||
[[eo:Genitivo]] |
|||
[[eu:Genitibo]] |
|||
[[fa:اضافه]] |
|||
[[fr:Génitif]] |
|||
[[gd:An tuiseal ginideach]] |
|||
[[gl:Xenitivo]] |
|||
[[hsb:Genitiw]] |
|||
[[hr:Genitiv]] |
|||
[[io:Genitivo]] |
|||
[[is:Eignarfall]] |
|||
[[it:Genitivo]] |
|||
[[ja:属格]] |
|||
[[la:Genetivus]] |
|||
[[lv:Ģenitīvs]] |
|||
[[lt:Kilmininkas]] |
|||
[[hu:Birtokos eset]] |
|||
[[mk:Генитив]] |
|||
[[mwl:Causo genitibo]] |
|||
[[nl:Genitief]] |
|||
[[nds-nl:Genitief]] |
|||
[[ce:Доланиг дожар]] |
|||
[[no:Genitiv]] |
|||
[[nn:Genitiv]] |
|||
[[pl:Dopełniacz (przypadek)]] |
|||
[[pt:Caso genitivo]] |
|||
[[ro:Cazul genitiv]] |
|||
[[ru:Родительный падеж]] |
|||
[[sk:Genitív]] |
|||
[[sh:Genitiv]] |
|||
[[fi:Genetiivi]] |
|||
[[sv:Genitiv]] |
|||
[[tr:Genitif]] |
|||
[[uk:Родовий відмінок]] |
|||
[[vec:Genitivo]] |
|||
[[zh:属格]] |
Верзија на датум 9. март 2013. у 12:27
Генитив је зависни падеж, а зависним падежима се показује на који се начин повезује оно што значи основа зависног падежа са другим речима.
Генитив је падеж са највише значења. Он има три основна значења и још четрдесетак споредних. Нека од споредних значења су:
- означава особину нечега (описни или квалитативни генитив)
Увијек се употребљава у синтагми и састоји се од именица и атрибута.
- примјер - То је момак танка и висока стаса.
- Милица има дуге, црне косе.
- означава мјесто
- примјери - Лопта је пала поред линије.
- Нисам ставила ништа око врата.
- Изашао је из куће.
- Ставио је капу изнад очију.
- Употербљава се с приједлозима: око, поред, близу, крај, код, из(ван), са, изнад, испод, испред, иза, између, пре, после, након, преко, ради, упркос, попут, против, место, осим/сем ...
- означава вријеме (темпорални генитив)
- примјери - Током ове године учим српски сваког дана.
- Те ноћи било је велико невријеме.
- Путовала сам током цијелог распуста.
- Темпорални генитив иде уз следеће приједлоге: од, до, преко, током, уочи, приликом ...
- И ова врста генитива такође се може појавити без приједлога.
- примјери - Сваког дана вјежбам и учим.
- Сваког викенда излазим.
- означава начин
- примјери - За факултет се припремам без ичије помоћи.
- Он је добар попут својих родитеља.
- Начински генитив најчешће се појављује уз приједлоге без и попут.
- означава узрок
- примјери - Због болести није дошао у школу.
- Због страха од пожара набавио је против-пожарни апарат.
- Уз генитив узрока највише се употребљава приједлог због и он увијек може замијенити приједлог од, усљед, из као у примјерима:
- Разбио је прозор из (због) обијести.
- Она плаче од (због) среће.
- Тај пјева из (због) нужде.
- означава циљ - намјеру
- примјер - Ради заштите шуме забрањује се роштиљање.
Додатни примјери
- На пијаци нема воћа. (субјекат)
- Најављен је штрајк радника. ( атрибут)
- Узми воћа. (објекат)
- Бојали су се неуспеха на испиту. ( објекат)
- Он је пријатног изгледа. (предикат)
- Наследио сам одело старијег брата. (атрибут)
- Последњег дана на мору је падала киша. ( прилошка одредба за време)
- Добила сам хаљину од чисте свиле. ( атрибут)
- Доселио се из Новог Сада. ( прилошка одредба за место)
- Брали су воће од зоре до мрака. ( прилошка одредба за време)
Литература
Текст овог чланка је делом, или у потпуности, првобитно био преузет са веб-сајта Znanje.org уз одобрење. Могуће је да је потребно додато чишћење да се текст прилагоди стилу Википедије. У случају значајне прераде текста, овај шаблон се може уклонити, а znanje.org унети као и сваки други извор. |
- Станојчић, Ж. Поповић, Љ. (1992). „Граматика српског језика“, Завод за издавање уџбеника: Нови Сад. ISBN 86-17-02288-4